Јунковац (Лазаревац)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Јунковац (вишезначна одредница).
Јунковац
Wiki Šumadija VI Junkovac 073.jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 834
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 31″ СГШ; 20° 21′ 04″ ИГД / 44.441833° СГШ; 20.351166° ИГД / 44.441833; 20.351166Координате: 44° 26′ 31″ СГШ; 20° 21′ 04″ ИГД / 44.441833° СГШ; 20.351166° ИГД / 44.441833; 20.351166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина122 м
Јунковац на мапи Србије
Јунковац
Јунковац
Јунковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11562
Позивни број011
Регистарска ознакаBG
Црква Силаска Светог Духа
Дом културе

Јунковац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 834 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Јунковац се налази североисточно од Лазаревца. Јунковац се помиње као насељено место за време аустријске владавине (1718-1739. г.) под именом Juncowze. Помиње се у арачки списковима из првих десетина 19. века и имао је 1818.г. 26, а 1822.г. 28 кућа. Године 1818, припадао је Кнежини Гошњића, а 1822. године Кнежини Станојевића. По попису из 1921. године Јунковац је имао 141 кућу са 1021 становником.

Један део Јунковца зове се Маринац. Предање тврди да је ту некада постојала црква Марица, па је по њој овај крај и добио име. Јунковац је насељен поглавито досељеницима од Сјенице, затим из околине Ужица и из Гукоша (Качер). О досељеницима из Сјенице постоји ова прича: Из Сјенице је дошао први неки Бели Ђорђе, младић, који ступи у службу. Једнога празника, док је младеж играла, старији су из пушака гађали јаје, обешено о конац. И кад нико није могао погодити, устане газда од куће, код кога је коло играло, и обећа дати ћерку (која је била врло лепа) ономе, ко погоди у јаје. Момчад узме гађати, али опет нико не погоди. Тада натерају Ђорђа да гађа. Он нанишани, и окине и погоди у јаје. Тако је добио кћер тога газде, који му да нешто имања и подигне му кућу. Од Белог Ђорђа су породице:Маринковићи, Белаћевићи, Катићи, Новаковићи, Јовичићи и др(подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Због појаве клизишта 2013. године на копу рударског басена „Колубара“ предвиђено је пресељење 37 породица из Јунковца, од тога 11 породица по хитном поступку.[3][4]

У летњем периоду Јунковац има проблем са снабдевањем воде.[5][6]

Овде се налазе ОШ „Слободан Пенезић Крцун” Јунковац, Кућа породице Крџалић, Црква Силаска Светог Духа у Јунковцу (Црква Свете Тројице).[7]

Положај села[уреди | уреди извор]

Јунковац је на побрђу у долини средњег тока Турије. Куће су по странама коса са леве стране Турије, груписане по родовима. Прираштајем становнишштва групе породичних кућа су се саставиле тако да чине насеље мање разређеног типа. Село се дели на крајеве: Горњи или Брђански Крај или Стублина, Доњи Крај, Гај и Луг. Средина села звала се Бурово, а сада је друмско насеље. Гај и речица Сајковац деле Јунковац од Араповца, њиве на месту Оградама су према Миросаљцима а место Брда су према Стрмову и Барошевцу. Сеоски пут и њиве у Крушику деле Јунковац од Сакуље; њиве у месту Љубичици су на граници према Медошевцу, до Великих Црљена је потес Вирови, до Соколове је речица Сеона а до Арнајева је Јунковачко Поље.

Воде[уреди | уреди извор]

Јунковац обилује здравом водом. Најбољи су извори Кленовац у Горњем Крају и Студена Стублина, којим се служе Радовановићи (она је мало кисела). Реке су Турија и Сеона а остале воде су потоци, који лети пресушују: Стублина, Мршинац, Мала Сакуља, Дреновити Поток, Оскорушни Поток, Волујак, Витњачки Поток у Гају и Долински Поток. Само Турија плави и штети њиве после већих киша и отапања снега.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

Њиве и ливаде су на местима која се називају: Маринац, Брда, Баре, Ограде, Алуге, Ливадица, Лука, Чиста Бара, Божина Бара, Јаруге, Крушик и Доља.

Шуме и ливаде су у Гају и на Волујаку.

Старине у селу[уреди | уреди извор]

1. У Маринцу, у Горњем Крају, била је нека стара варош, по предању, из времена кнеза Лазара. Ту се познају темељи од цркве и других грађевина. У народу се још и данас одржава предање, да је ова варош била на граници држава браће Немањића. Један брат је признавао грчку а други маџарску власт. На овом месту Грци потуку Маџаре и поруше варош. По свој прилици се ово предање односи на краљеве Милутина и Драгутина, који је једно време држао Мачву са Београдом.

2. У Дреновитом Потоку има старо Сватовско гробље, а друго Сватовско гробље је у Гају код Мемедове Баре.

3. Старо „маџарско“ гробље је у селу, а старо Ерско Гробље је у Приливку, у долини Сеоне.

4. На Турији је била стара камена „ћуприја“, коју је порушио Кнез Сима Марковић, да не би Турци прелазили у село у пљачкали га.

5. У Дреновитом Потоку су налазили стари бакарни новац.

Подаци о селу[уреди | уреди извор]

Данашња црква, у друмском насељу, подигнута је 1866. године и посвећена Св. Тројици. Гробље је у Брђанском Крају. Крста се носе на Први дан Тројица.

Јунковац је унет у Ебшелвицову карту, па се помиње, по архивским подацима тек 1811. године. У њему је 1818. године било 26 кућа. Данас Јунковац има 44 рода са 178 кућа и 1 цигански род са 3 куће.

Данашње насеље је засновано у 17. веку на месту Маринцу, у Горњем Крају.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Јунковац живи 775 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,2 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 336 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.450
1953. 1.349
1961. 1.322
1971. 1.172
1981. 1.057
1991. 1.057 1.044
2002. 984 987
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
 947 96,23%
Југословени
  
 3 0,30%
Хрвати
  
 1 0,10%
Словенци
  
 1 0,10%
непознато
  
 31 3,15%


Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 1
  
  
 5
80+ 9
  
  
 7
75—79 17
  
  
 18
70—74 34
  
  
 42
65—69 31
  
  
 50
60—64 31
  
  
 36
55—59 14
  
  
 21
50—54 29
  
  
 38
45—49 40
  
  
 36
40—44 47
  
  
 27
35—39 32
  
  
 37
30—34 34
  
  
 27
25—29 17
  
  
 30
20—24 21
  
  
 20
15—19 30
  
  
 35
10—14 29
  
  
 35
5—9 33
  
  
 35
0—4 17
  
  
 19
Просек : 41,2 42,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 369 312 361 335 325 325 336
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 79 76 64 58 30 25 3 1 0 0 2,93
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 387 104 248 20 15 0
Женски 429 71 246 88 24 0
УКУПНО 816 175 494 108 39 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 215 18 0 129 28
Женски 119 32 0 25 17
УКУПНО 334 50 0 154 45
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 3 10 5 6 10
Женски 3 2 10 9 4
УКУПНО 6 12 15 15 14
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 2
Женски 1 3 2 6 5
УКУПНО 1 3 2 7 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 2
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 1 0 0 2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из описа Јунковца од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ У Јунковцу пописују куће за расељавање („Вечерње новости“, 31. мај 2013)
  4. ^ Због клизишта ванредна ситуација у Јунковцу („Вечерње новости“, 6. јун 2013)
  5. ^ Јунковац вапи за водом („Политика“, 7. август 2015)
  6. ^ Трајно уништена три бунара из којих се Јунковчани снабдевају водом („Политика“, 8. август 2015)
  7. ^ Црква Свете Тројице у Јунковцу код Лазаревца (Каленић, број 2/1989, стр. 12)[мртва веза]
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јунковац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јунковац_(Лазаревац)&oldid=23753009”