Јунковац се налази североисточно од Лазаревца. Јунковац се помиње као насељено место за време аустријске владавине (1718-1739. г.) под именом Juncowze. Помиње се у арачки списковима из првих десетина 19. века и имао је 1818.г. 26, а 1822.г. 28 кућа. Године 1818, припадао је Кнежини Гошњића, а 1822. године Кнежини Станојевића. По попису из 1921. године Јунковац је имао 141 кућу са 1021 становником.
Један део Јунковца зове се Маринац. Предање тврди да је ту некада постојала црква Марица, па је по њој овај крај и добио име. Јунковац је насељен поглавито досељеницима од Сјенице, затим из околине Ужица и из Гукоша (Качер). О досељеницима из Сјенице постоји ова прича: Из Сјенице је дошао први неки Бели Ђорђе, младић, који ступи у службу. Једнога празника, док је младеж играла, старији су из пушака гађали јаје, обешено о конац. И кад нико није могао погодити, устане газда од куће, код кога је коло играло, и обећа дати ћерку (која је била врло лепа) ономе, ко погоди у јаје. Момчад узме гађати, али опет нико не погоди. Тада натерају Ђорђа да гађа. Он нанишани, и окине и погоди у јаје. Тако је добио кћер тога газде, који му да нешто имања и подигне му кућу. Од Белог Ђорђа су породице:Маринковићи, Белаћевићи, Катићи, Новаковићи, Јовичићи и др(подаци крајем 1921. године).[1][2]
Због појаве клизишта 2013. године на копу рударског басена „Колубара“ предвиђено је пресељење 37 породица из Јунковца, од тога 11 породица по хитном поступку.[3][4]
У летњем периоду Јунковац има проблем са снабдевањем воде.[5][6]
У насељу Јунковац живи 775 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,2 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 336 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
^Подаци су узети из описа Јунковца од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
^Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани