Јунковац (Лазаревац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јунковац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 834
Географске карактеристике
Координате 44°26′31″ СГШ; 20°21′04″ ИГД / 44.441833° СГШ; 20.351166° ИГД / 44.441833; 20.351166Координате: 44°26′31″ СГШ; 20°21′04″ ИГД / 44.441833° СГШ; 20.351166° ИГД / 44.441833; 20.351166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 122 м
Јунковац на мапи Србије
Јунковац
Јунковац
Остали подаци
Поштански број 11562
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Јунковац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 834 становника.

Историја[уреди]

Јунковац се налази североисточно од Лазаревца. Јунковац се помиње као насељено место за време аустријске владавине (1718-1739.г.) под именом Juncowze. Помиње се у арачки списковима из првих десетина 19.века и имао је 1818.г. 26, а 1822.г. 28 кућа. Године 1818. припадао је Кнежини Гошњића, а 1822. године Кнежини Станојевића. По попису из 1921. године Јунковац је имао 141 кућу са 1021 становником.

Један део Јунковца зове се Маринац. Предање тврди да је ту некада постојала црква Марица, па је по њој овај крај и добио име. Јунковац је насељен поглавито досељеницима од Сјенице, затим из околине Ужица и из Гукоша (Качер). О досељеницима из Сјенице постоји ова прича: Из Сјенице је дошао први неки Бели Ђорђе, младић, који ступи у службу. Једнога празника, док је младеж играла, старији су из пушака гађали јаје, обешено о конац. И кад нико није могао погодити, устане газда од куће, код кога је коло играло, и обећа дати ћерку (која је била врло лепа) ономе, ко погоди у јаје. Момчад узме гађати, али опет нико не погоди. Тада натерају Ђорђа да гађа. Он нанишани, и окине и погоди у јаје. Тако је добио кћер тога газде, који му да нешто имања и подигне му кућу. Од Белог Ђорђа су породице:Маринковићи, Белаћевићи, Катићи, Новаковићи, Јовичићи и др(подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Због појаве клизишта 2013. године на копу рударског басена „Колубара“ предвиђено је пресељење 37 породица из Јунковца, од тога 11 породица по хитном поступку.[3][4]

У летњем периоду Јунковац има проблем са снабдевањем воде.[5][6]

Овде се налази Кућа породице Крџалић.

Демографија[уреди]

У насељу Јунковац живи 775 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,2 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 336 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.450
1953. 1.349
1961. 1.322
1971. 1.172
1981. 1.057
1991. 1.057 1.044
2002. 984 987
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
947 96,23 %
Југословени
  
3 0,30 %
Хрвати
  
1 0,10 %
Словенци
  
1 0,10 %
непознато
  
31 3,15 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из описа Јунковца од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ У Јунковцу пописују куће за расељавање („Вечерње новости“, 31. мај 2013)
  4. ^ Због клизишта ванредна ситуација у Јунковцу („Вечерње новости“, 6. јун 2013)
  5. ^ Јунковац вапи за водом („Политика“, 7. август 2015)
  6. ^ Трајно уништена три бунара из којих се Јунковчани снабдевају водом („Политика“, 8. август 2015)
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]