Степојевац

Степојевац
Црква Сабора српских светитеља
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Лазаревац
Становништво
— 2022.	2.711
Географске карактеристике
Координате	44° 30′ 28″ С; 20° 17′ 25″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	119 m
Степојевац Степојевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11564
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Степојевац је сеоско насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 2.711 становника.

Указом Краља од 30. новембра 1921. године насеље је добило статус варошице.

Овде се налазе Црква Сабора српских светитеља у Степојевцу, Железничка станица Степојевац, Археолошко налазиште Баташина и ФК Степојевац Вага.

Положај села

Степојевац је на плећатим косама између речице Опарне, Врбовице и реке Колубаре. Куће су груписане дуж главних путева који се у друмском насељу Степојевца укрштају и то; дуж пута који води долином Колубаре на њеној десној страни, затим пута који води од Београда за Ваљево и трећег попречног пута који повезује насеља у Тамнави преко Степојевца и Лесковца са насељима у Космају. Село је мање разбијеног типа. Оно се дели на Горњи Крај, Доњи Крај и на друмско насеље које има улогу варошице. Мањи крајеви се називају по родовима. Границе потеса (атара) чине према Лесковцу – Гај, Бостаниште, Грабље и Кленак; према Врбовни су Дубраве, речица Врбовица, Брдо и Буковац; до Конатица је крај Пољане; места Луг, Требеж и Саставци су према Великим Црљенима; до Соколова је Јасенова Бара а преме Малом Борку и Цветовцу су Пештанац и река Колубара.

Воде

Село обилује добром и здравом водом. Извори су Баташина, Бабина Вода, Стубле, Точак, Дућковац, Велики Бунар и Бунарина. Кроз село теку ове реке: Бељаница, Турија, Опарна (назива се и Торокуша) и Пештанац. Старо корито Пештана је пресушило и оно се затрпава. Сеоски потоци теку само у времену већих киша и отапања снега. То су ови потоци: Селишњак у месту Селишњаку, Чолић-Поток, Буковац, Роксић-Поток утиче у Чолић-Поток и речица Врбовица.

Земље и шуме

Њиве су на местима која се зову: Колубара, Пештанац, Луг, Буковац, Пожаре, Пландиште, Гај, Липовица, Вотњачине и Зелена Бара. Осим тога њиве се називају по изворима и потоцима. Шума је у Гају.

Старине у селу

За старо гробље у месту Баташини казује се да је „маџарско“. И данас има неколико великих надгробних плоча, које су грубо отесане. Оне су без шара и натписа. Сеоски учитељ је недавно раскопао једну такву плочу и нашао под њом гробницу, која је зидана од веома танких опека у малтеру. У гробници је било више људских костура. Истраживач није претурао кости, јер му је била тежња само да утврди, да ли су плоче надгробне или су случајно доспеле на то место. Он је напустио даља истраживања и гроб опет покрио плочом. По свој прилици то је било гробље насеља Баташине које се помиње у архивској грађи у првој половини 18. века. Испод гробља нађен је темељ од цркве и камена часна трпеза, која је била у олтару те цркве.

Друго старо гробље је знатно млађе од овог у Баташини. Код њега је данашње гробље. На месту у Виноградима се налази кремење. Нисмо имали прилике, пише Петар Ж. Петровић, да видимо то кремење, а по саопштењима се није могло одредити да ли су та кремења била оруђа праисторијских људи који су живели на овим просторима.

Подаци о селу

Старо насеље Степојевац је било у Селишту, до шуме у Липовици, па се, због „чуме“ (куге) преселило на данашње место, које се звало Дубрава. Очеви данашњих старијих људи упамтили су када је у данашњем насељу било свега седам кућа.

У Степојевцу се литија носи на Спасовдан, а „бденије“ се држи на Водену Суботу, прву по Васкрсу. У друмском насељу има два парна млина, три гостионице, неколико трговачких радњи, општинска судница и основна школа.

На Ебшелвицовој карти, која је цртана у првој половини 18. века, означено је насеље Баташина на месту данашњег Степојевца. То се име сачувало у називу извора Баташина. По архивским подацима Степојевац се помиње као село 1818. године, када је имао 47 кућа, а 1844 године у њему је било 83 куће са 541 становника. Данс у Степојевцу има 41 род са 369 кућа и један ромски род са 6 кућа.

Демографија

У насељу Степојевац живи 2397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,1 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 1022 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија Година Становника 1948. 2.327 1953. 2.299 1961. 2.468 1971. 2.638 1981. 2.773 1991. 2.943 2.877 2002. 3.019 3.244 2011. 2.894

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			2.959	98,01%
Горанци			8	0,26%
Роми			6	0,19%
Хрвати			5	0,16%
Румуни			5	0,16%
Југословени			4	0,13%
Црногорци			3	0,09%
Македонци			3	0,09%
Чеси			1	0,03%
Украјинци			1	0,03%
непознато			15	0,49%

Становништво према полу и старости

м ж ? 7       9 80+ 18       32 75—79 31       52 70—74 101       81 65—69 104       102 60—64 91       95 55—59 74       83 50—54 94       105 45—49 120       107 40—44 114       96 35—39 103       99 30—34 99       113 25—29 110       90 20—24 90       95 15—19 82       105 10—14 96       89 5—9 87       106 0—4 66       73 Просек : 40,1 39,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	561	603	694	770	849	884	1.022

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	218	264	171	201	91	52	16	6	2	1	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.238	351	748	66	64	9
Женски	1.264	242	751	207	60	4
УКУПНО	2.502	593	1.499	273	124	13

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	625	76	0	209	110
Женски	301	49	0	26	44
Укупно	926	125	0	235	154
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	53	58	31	8	27
Женски	12	6	40	21	11
Укупно	65	64	71	29	38
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	12	6	4
Женски	8	7	6	27	31
Укупно	9	11	18	33	35
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	4
Женски	7	3	0	3
Укупно	29	3	0	7

Занимљивости

Степојевац је једним делом место одигравања радње у филму, касније серији српске продукције Џет Сет. У филму се радња одиграва 5. октобра 2006, а у серији 5. октобра 2011.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Степојевац, ни село ни варош. "Време", 10. нов. 1937