Степојевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Степојевац
Stepojevac, Crkva Sabora srpskih svetitelja, 5.JPG
Црква Сабора српских светитеља
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 2894
Географске карактеристике
Координате44° 30′ 28″ СГШ; 20° 17′ 25″ ИГД / 44.507666° СГШ; 20.290333° ИГД / 44.507666; 20.290333Координате: 44° 30′ 28″ СГШ; 20° 17′ 25″ ИГД / 44.507666° СГШ; 20.290333° ИГД / 44.507666; 20.290333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина119 м
Степојевац на мапи Србије
Степојевац
Степојевац
Степојевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11564
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Степојевац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 2894 становника.

Овде се налазе Црква Сабора српских светитеља у Степојевцу, Железничка станица Степојевац, Археолошко налазиште Баташина и ФК Степојевац Вага.

Положај села[уреди | уреди извор]

Степојевац је на плећатим косама између речице Опарне, Врбовице и реке Колубаре. Куће су груписане дуж главних путева који се у друмском насељу Степојевца укрштају и то; дуж пута који води долином Колубаре на њеној десној страни, затим пута који води од Београда за Ваљево и трећег попречног пута који повезује насеља у Тамнави преко Степојевца и Лесковца са насељима у Космају. Село је мање разбијеног типа. Оно се дели на Горњи Крај, Доњи Крај и на друмско насеље које има улогу варошице. Мањи крајеви се називају по родовима. Границе потеса (атара) чине према Лесковцу – Гај, Бостаниште, Грабље и Кленак; према Врбовни су Дубраве, речица Врбовица, Брдо и Буковац; до Конатица је крај Пољане; места Луг, Требеж и Саставци су према Великим Црљенима; до Соколова је Јасенова Бара а преме Малом Борку и Цветовцу су Пештанац и река Колубара.

Воде[уреди | уреди извор]

Село обилује добром и здравом водом. Извори су Баташина, Бабина Вода, Стубле, Точак, Дућковац, Велики Бунар и Бунарина. Кроз село теку ове реке: Бељаница, Турија, Опарна (назива се и Торокуша) и Пештанац. Старо корито Пештана је пресушило и оно се затрпава. Сеоски потоци теку само у времену већих киша и отапања снега. То су ови потоци: Селишњак у месту Селишњаку, Чолић-Поток, Буковац, Роксић-Поток утиче у Чолић-Поток и речица Врбовица.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

Њиве су на местима која се зову: Колубара, Пештанац, Луг, Буковац, Пожаре, Пландиште, Гај, Липовица, Вотњачине и Зелена Бара. Осим тога њиве се називају по изворима и потоцима. Шума је у Гају.

Старине у селу[уреди | уреди извор]

За старо гробље у месту Баташини казује се да је „маџарско“. И данас има неколико великих надгробних плоча, које су грубо отесане. Оне су без шара и натписа. Сеоски учитељ је недавно раскопао једну такву плочу и нашао под њом гробницу, која је зидана од веома танких опека у малтеру. У гробници је било више људских костура. Истраживач није претурао кости, јер му је била тежња само да утврди, да ли су плоче надгробне или су случајно доспеле на то место. Он је напустио даља истраживања и гроб опет покрио плочом. По свој прилици то је било гробље насеља Баташине које се помиње у архивској грађи у првој половини 18. века. Испод гробља нађен је темељ од цркве и камена часна трпеза, која је била у олтару те цркве.

Друго старо гробље је знатно млађе од овог у Баташини. Код њега је данашње гробље. На месту у Виноградима се налази кремење. Нисмо имали прилике, пише Петар Ж. Петровић, да видимо то кремење, а по саопштењима се није могло одредити да ли су та кремења била оруђа праисторијских људи који су живели на овим просторима.

Подаци о селу[уреди | уреди извор]

Старо насеље Степојевац је било у Селишту, до шуме у Липовици, па се, због „чуме“ (куге) преселило на данашње место, које се звало Дубрава. Очеви данашњих старијих људи упамтили су када је у данашњем насељу било свега седам кућа.

У Степојевцу се литија носи на Спасовдан, а „бденије“ се држи на Водену Суботу, прву по Васкрсу. У друмском насељу има два парна млина, три гостионице, неколико трговачких радњи, општинска судница и основна школа.

На Ебшелвицовој карти, која је цртана у првој половини 18. века, означено је насеље Баташина на месту данашњег Степојевца. То се име сачувало у називу извора Баташина. По архивским подацима Степојевац се помиње као село 1818. године, када је имао 47 кућа, а 1844 године у њему је било 83 куће са 541 становника. Данс у Степојевцу има 41 род са 369 кућа и један цигански род са 6 кућа.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Степојевац живи 2397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,1 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 1022 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.327
1953. 2.299
1961. 2.468
1971. 2.638
1981. 2.773
1991. 2.943 2.877
2002. 3.019 3.244
2011. 2.894
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 2.959 98,01%
Горанци
  
 8 0,26%
Роми
  
 6 0,19%
Хрвати
  
 5 0,16%
Румуни
  
 5 0,16%
Југословени
  
 4 0,13%
Црногорци
  
 3 0,09%
Македонци
  
 3 0,09%
Чеси
  
 1 0,03%
Украјинци
  
 1 0,03%
непознато
  
 15 0,49%


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 7
  
  
 9
80+ 18
  
  
 32
75—79 31
  
  
 52
70—74 101
  
  
 81
65—69 104
  
  
 102
60—64 91
  
  
 95
55—59 74
  
  
 83
50—54 94
  
  
 105
45—49 120
  
  
 107
40—44 114
  
  
 96
35—39 103
  
  
 99
30—34 99
  
  
 113
25—29 110
  
  
 90
20—24 90
  
  
 95
15—19 82
  
  
 105
10—14 96
  
  
 89
5—9 87
  
  
 106
0—4 66
  
  
 73
Просек : 40,1 39,9
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 561 603 694 770 849 884 1.022
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 218 264 171 201 91 52 16 6 2 1 2,95
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.238 351 748 66 64 9
Женски 1.264 242 751 207 60 4
УКУПНО 2.502 593 1.499 273 124 13
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 625 76 0 209 110
Женски 301 49 0 26 44
УКУПНО 926 125 0 235 154
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 53 58 31 8 27
Женски 12 6 40 21 11
УКУПНО 65 64 71 29 38
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 4 12 6 4
Женски 8 7 6 27 31
УКУПНО 9 11 18 33 35
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 22 0 0 4
Женски 7 3 0 3
УКУПНО 29 3 0 7

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Степојевац&oldid=23772992”