Рудовци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рудовци
Wiki Šumadija III Crkva Vaznesenja Gospodnjeg (Rudovci) 319.jpg
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 1620
Географске карактеристике
Координате44°22′00″ СГШ; 20°25′00″ ИГД / 44.366666° СГШ; 20.416666° ИГД / 44.366666; 20.416666Координате: 44°22′00″ СГШ; 20°25′00″ ИГД / 44.366666° СГШ; 20.416666° ИГД / 44.366666; 20.416666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина209 м
Рудовци на мапи Србије
Рудовци
Рудовци
Рудовци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11566
Позивни број011
Регистарска ознакаBG
Рудовци из ваздуха

Рудовци су градско насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1620 становника.

Историја[уреди]

У северном делу места налази се Селиште, где је по предању, некада било село. У самом Селишту нема трагова из прошлости, док их, међутим, има по целом сеоском атару. То су биле велике камене плоче без натписа, за које се мислило да су „маџарски гробови“.

Рудовци се помињу као насељено место за време аустријске владавине (1718-1739. г.) под именом Rudowze. У првим деценијама 19. века припадали су Катићевој Кнежини и имали су 1818. године 25, а 1822. године 27 кућа. И по попису из 1921. године имају 126 кућа са 706 становника.

За најстарију породицу се сматрају Петровићи. Касније се доселили Симићи од Сјенице, па Давидовићи и други.

Из Рудовца је позната историјска личност поп Ранко. Његови су родитељи дошли из Хецеговине. Поп Ранко се овде родио, школу је учио по манастирима, а запопио се 1811. године. Године 1815, у пролеће у пивници поп-Ранковој, скупили су се истакнути људи из Београдске, Ваљевске и Рудничке Нахије и ту се договорили и заклели да поново устану на Турке. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

У оквиру села Рудовци налази се и познато етно-село Рашино село које је од 2007. године градио Радоје Станојловић .

Овде се налазе ОШ „Рудовци” Рудовци и Црква Вазнесења Господњег у Рудовцима.

Демографија[уреди]

У насељу Рудовци живи 1395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,0 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 566 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.112
1953. 1.537
1961. 2.276
1971. 1.909
1981. 1.883
1991. 1.804 1.792
2002. 1.787 1.799
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
1.690 94,57 %
Роми
  
40 2,23 %
Црногорци
  
14 0,78 %
Југословени
  
7 0,39 %
Хрвати
  
5 0,27 %
Македонци
  
5 0,27 %
Чеси
  
1 0,05 %
Словенци
  
1 0,05 %
Румуни
  
1 0,05 %
Муслимани
  
1 0,05 %
Мађари
  
1 0,05 %
Албанци
  
1 0,05 %
непознато
  
9 0,50 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из описа Рудовца од Влад. Караклаића. (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаја, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању, места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]