Игра престола (књига)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили серију, погледајте чланак Игра престола (ТВ серија).
Игра престола
Игра престола корице.jpg
Аутор Џорџ Р. Р. Мартин
Оригинални
назив
A Game of Thrones
Држава САД
Језик енглески
Жанр фантазија, политичка стратегија
Врста дела Роман
Датум издања 1996.
Следећи A Clash of Kings

Игра престола је први роман серијала Песма леда и ватре писца Џорџа Р. Р. Мартина. Објављен је 6. августа 1996. Роман је 1997. године добио награду Локус,[1] а био је номинован 1998. године за Небула награду.[1] Новела Крв змаја, која обухвата поглавља из књиге о Денерис Таргарјен, а добила је 1997. године награду Хуго за најбољу новелу. У јануару 2011. роман је проглашен бестселером Њујорк тајмса,[2] а на прво мјесто се попео у јулу 2011.[3]

У роману, Мартин представља виђеније куће Вестероса, Зида, и наследнике Таргарјена, кроз различите тачке гледишта. Игра престола је основа за прву сезону истоимене ТВ серије, чију прву епизоду је HBO приказао у априлу 2011.

У Србији, књига је доступна у издању куће Лагуна, у преводу Николе Пајванчића.

Радња[уреди]

На почетку приче господар Зимоврелa лорд Едард "Нед" Старк погубљује дезертера из Ноћне страже, војска која штити огроман зид од упада Дивљана у 7 краљевстава. На путу до куће налазе на мртву вучицу која је за собом оставила 6 штенаца малих језовука. Његова деца Роб, Санса, Арја, Брен и Рикон одлучују да их усвоје, али под условом да се сами старају о њима. Најмањи вук је припао његовом незаконитом сину Џону Сноу. Касније те вечери, Нед сазнаје да је његов ментор и краљева десница лорд Џон Ерин умро. Недов пријатељ из детињства, краљ Роберт Баратеон долази у Зимоврел заједно са краљицом Серсеј од куће Ланистер, њиховом децом и краљичином браћом Џејми Ланистер и Тирион Ланистер. Роберт предлаже Неду да постане нова краљева десница. Нед не жели да напусти Зимоврел, али ипак одлучује да оде када сазнаје да су Ланистери умешани у смрт Џона Ерина. Касније Недов седмогодишњи син Брен док се пентрао по зидинама Зимоврела, открива инцест аферу између краљице и њеног брата близанца Џејмија који када га је приметио, гурнуо га је са прозора. Нед одлази са Арјом и Сансом у краљеву луку, док његова жена Кејтлин остаје у Зимоврелу са Бреном, Риконом и Робом. Роб постаје господар Зимоврела у очевом одсуству.

На путу до краљеве луке, долази до свађе између Арје и Робертовог сина Џофрија за кога је Санса верена. Арјин језовук Нимерија напада Џофрија да би заштитила Арју. Након тога, Арја гађа Нимерију камењем да би је натерала да побегне од Ланистера. Због тога је уместо ње, погубљена Сансина вучица Лејди. У међувремену у Зимоврелу, плаћени убица покушава да убије Брена, али његов вук га спашава. Након тога Кејтлин одлази у Краљеву луку да обавести Неда о овоме. У краљевој луци, Нед упознаје краљеве саветнике, лорда Петира Белиша "Малопрстића" и Вариса, господара шапталица. Када је Кејтлин стигла у Краљеву луку, доведена је Малопрстићу и он јој саопштава да нож којим је убица покушао да убије њеног сина, припада патуљку Тириону Ланистеру. По повратку у Зимоврел, Кејтлин среће Тириона у једној крчмарници где га оптужује за покушај убиства, заробљава га и води код своје сестре Лајсе Ерин у Гнездо соколово. Тирион тврди да је невин и да ју је Малопрстић лагао, потом захтева суђење борбом. За њега се бори Брон који успева да победи противника и Тирион бива ослобођен. Због овог хапшења, његов отац Тајвин Ланистер, шаље војску да опустоши земље Кејтлинине породице.

Тачке гледишта[уреди]

  • Пролог: Вил, човјек из Ноћне страже
  • Лорд Едард Старк, господар Сјевера и лорд Зимоврела, Краљева десница.
  • Госпа Кејтлин Старк, од куће Тулија, супруга Едарда Старка.
  • Санса Старк, старија кћерка Едарда и Кејтлин Старк
  • Арја Старк, млађа кћер Едарда и Кејтлин Старк.
  • Брен Старк, седмогодишњи син Едарда и Кејтлин Старк
  • Џон Снежни, копиле Едарда Старка
  • Тирион Ланистер, кепец, брат краљице Серсеи и њеног брата близанца Џејмија, син лорда Тивина Ланистера
  • Принцеза Денерис Таргарјен, Олујрођена, принцеза Змајкамена и насљедница Таргарјена након старијег брата Висериса Таргарјена.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „1997 Award Winners & Nominees”. Worlds Without End. Приступљено 25. 7. 2009. 
  2. Taylor, Ihsan. „New York Times bestseller list, 2 January 2011”. Nytimes.com. Приступљено 16. 5. 2011.. 
  3. Taylor, Ihsan. „New York Times bestseller list, 10. 7. 2011”. Nytimes.com. Приступљено 4. 7. 2011.