Коледа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Коледа је у народу обичај по којем је од Божића до Богојављења група маскираних младића и млађих ожењених људи обилазила сваку кућу у селу и певала коледске песме, изводећи при томе и разне мађијске радње, све са жељом да се утиче на здравље укућана и да се дочара обиље и напредак куће. На подручју Босанске Крајине користио се и назив чаројице за коледаре.

Колеђани или коледари су заузврат добијали поклоне у храни од сваке куће. Код западних Срба обичај се давно изгубио, тако да су и подаци о њему веома ретки. Забележен је код Срба у Босни, на Озрену, Крњину и око Маглаја, где су коледавци (коледаре, коледарице, вјешалице) у групама од 10 до 15 момака и млађих ожењених људи обилазили одређени заселак.[1] Пошто отпевају песму, улазе у кућу, траже разне намирнице, а децу плаше да ће их вешати о вериге (отуда и назив вјешалице). Обичај је боље познат у источној и јужној Србији. Коледе се припремају на неколико дана пред Св. Игњата, негде већ од Никољдана, а главна припрема састоји се у изради маски.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Koledavci, Gornja Lupljanica, opština Derventa, 2015 - YouTube
  2. Словенска митологија енциклопедијски речник // Редактори Светлана M. Толстој Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001.