Лехитски језици
Лехитски језици су група западнословенских језика, током историје распрострањена у Пољској и источним деловима Немачке (Бранденбург, Мекленбург, Померанија). Само три језика из ове групе се данас сматрају живима: пољски, кашупски и шлески, и говоре се највећим делом на територији Пољске. Говорници ових језика називају се Лехитима.
Карактеристике лехитских језика[уреди | уреди извор]
- прелазак прасловенских гласова ě, e, ę испред алвеоларних сугласника у a, o, ą
- замена прасловенских гласова dj, gě, gi са dz, dze, dzy
- непостојање преласка g → h
- очуваност назалних самогласника
Подела лехитских језика[уреди | уреди извор]
- кашупски језик
- полапски језик (изумро у XVIII веку)
- пољски језик
- стари поморjански језик (изумро)
- поморанско-словински језик (изумро у XX веку)
- шлески језик
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |