Пређи на садржај

Мерлин Оти

С Википедије, слободне енциклопедије
Мерлин Оти
Мерлин Оти снимљена 2011. године
Лични подаци
Пуно имеMerlene Joyce Ottey
Датум рођења(1960-05-10)10. мај 1960.(64 год.)
Место рођењаКолд Спринг, Аноува, Јамајка
Држављанство Јамајка до 2002
 Словенија од 2002 до 2013
Висина175 см
Маса62 кг
Спортске информације
СпортАтлетика - Спринт
Године активности1979 — 2013
Достигнућа и титуле
Лични рекорди10.74 на 100 м
21.64 на 200 м

Мерлин Џојс Оти (енгл. Merlene Joyce Ottey; Колд Спринг, 10. мај 1960.) некадашња је атлетичарка са Јамајке и актуелна светска рекордерка у трци на 200 метара у дворани. Каријеру је започела као репрезентативка Јамајке 1978. године, да би 24 године касније представљала Словенију од 2002. до 2012. године.

Оти је имала најдужу каријеру као врхунска интернационална спринтерка. Почела је од Пан америчких игара 1979, да би завршила каријеру у 52. години када је предводила Словеначку штафету 4 × 100 м на Европском првенству 2012.[1][2]

Деветострука је освајачица олимпијских медаља. Оти држи рекорд са највише олимпијских наступа (седам) од свих атлетичарки. Иако није освојила златну медаљу на Олимпијским играма, успела је да освоји три сребрних и шест бронзаних медаља. Освојила је 14 медаља на светским првенствима, од којих је 10 у појединачним дисциплинама, и 4 у штафетама.

Оти је раније била удата за америчког скакача у вис и тркача на 400 метара са препонама Натанијела Нета Пејџа, па је тако, средином 1980-их била позната као Мерлин Оти-Пејџ.[3]

Живот и спринтерска каријера

[уреди | уреди извор]

Мерлин Оти је рођена као четврто од седморо деце у породици оца Хуберта и мајке Џоан у Колд Спрингу, област Хановер (на јамајчанском креолском дијалекту се изговара: Аноува), на Јамајци.[4]

Оти је заволела атлетику током преноса Летњих олимпијских игара 1976. из Монтреала, где је Доналд Квери трчао у финалу спринта. Њена атлетска каријера је кренула када се преселила у САД и похађала Универзитет Небраска 1979. године. Освојила је 14 појединачних универзитетских националних титула.[5]

Дипломирала је уметност и удала се за колегу атлетичара Натанијела Пејџа 1984. године и накратко користила име Мерлин Оти-Пејџ.

На играма у Москви 1980. Оти је постала прва карипска англофона (која говори енглески језик) спортисткиња која је освојила олимпијску медаљу.[6]

Држала је рекорд по броју освојених медаља на светским првенствима, освојивши 14 (три злата, три сребра, осам бронзаних) између 1983. и 1997. године. Овај рекорд је надмашила Алисон Феликс са укупно 18 медаља, закључно са 2019. годином. Оти и даље држи рекорд по броју медаља на светским првенствима у појединачним дисциплинама, са 10 одличја.

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

1999. године, током састанка у Луцерну, у Швајцарској, узорак урина Мерлин Оти био је позитиван на забрањени анаболички стероид нандролон. Њен 'Б' узорак је такође садржао више од нормалног нивоа супстанце. Светска атлетика (у то време ИААФ) је потом забранила учешће Мерлин Оти на Светском првенству у Севиљи.

Оти се борила да очисти своје име, тврдећи да је оптужба била "страшна грешка" и да је невина.[7] У лето 2000. Атлетско аматерско удружење Јамајке је ослободило Оти свих оптужби, да би потом и Светска атлетика укинула своју двогодишњу забрану.

На Олимпијским играма 2000. Оти је завршила као четврта на 100 м, иза спринтерке са Јамајке Тејне Лоренс. Трку је победила Мерион Џонс, која је забележила 10,75 секунди, испред Екатерини Тану из Грчке са 11,12 секунди. Лоренс је постигла 11,18 секунди, а Оти 11,19 секунди. Девет година касније, након дисквалификације Мерион Џонс због употребе стероида, Оти је са четвртог места ретроактивно промовисана на треће место.

Словенија

[уреди | уреди извор]

1998. Оти се преселила у Словенију где је почела да тренира код тренера Срђана Ђорђевића. Четири године је представљала Јамајку на међународним такмичењима, све док у мају 2002. године није постала словеначка држављанка са боравком у Љубљани.

Оти је наступила за Словенију на 100 метара на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини, где је стигла до полуфинала. Са 46 година учествовала је на Европском првенству 2006. Она је у полуфиналу трке на 100 метара завршила као пета и није се пласирала у финале.

Са 48 година, у 2008. години, Оти није успела да се квалификује на своје осме Олимпијске игре. Упркос томе, две године касније квалификовала се за словеначку штафету 4 x 100 метара на Европском првенству 2010. где је постала најстарија атлетичарка икада која је учествовала у на европским првенствима у атлетици. Овај рекорд је поправила када је са 52 године, трчала у штафети 4 x 100 метара на Европском првенству 2012. Словеначки тим је пре Олимпијских игара 2012. био рангиран као 22. на свету,[8] али само 16 најбољих тимова се квалификовало на Олимпијске игре у Лондону.

Од 2014. Оти живи у Швајцарској.[9]

Рекорди и достигнућа

[уреди | уреди извор]
Оти на Европском екипном првенству 2011. у Измиру.
  • Оти је прва атлетичарка која је трчала 60 метара испод седам секунди (6,96 секунди у 1992.)
  • Оти је једина жена која је трчала 200 метара испод 22 секунде у дворани (21,87 секунди у 1993.).[10]
  • Оти је трчала 100 метара испод једанаест секунди – 68 пута (плус 9 уз помоћ ветра).
  • Оти је трчала 200 метара за мање од двадесет две секунде - 16 пута (плус 1 уз помоћ ветра).
  • Оти је имала 57 узастопних победа на 100 метара – највише узастопних победа на 100 метара за једну атлетичарку и 34 узастопне победе на 200 метара.
  • Оти држи светске рекорде у конкуренцији ветеранки на 100 м и 200 м за старосне групе:
    • 35+ (100 м: 10.74 у 1996. / 200 м: 21.94 у 1995.)
    • 40+ (100 м: 10.99 у 2000. / 200 м: 22.74 у 2004.)
    • 45+ (100 м: 11.34 у 2006. / 200 м: 23.82 у 2006.)
    • 50+ (100 м: 11.67 у 2010. / 200 м: 24.33 у 2010.)[11]
  • Оти је прва са западне хемисфере (ван САД) која је освојила две појединачне медаље на истим Олимпијским играма.
  • На Светском првенству 1995. године, Оти је постала најстарија освајачица женске златне медаље у историји када је победила на 200 м са 35 година и 92 дана.
  • На Светском првенству у Атини 1997. постала је најстарија освајачица женске медаље икада са 37 година и 90 дана, када је освојила бронзану медаљу.
  • На Олимпијским играма 2000. године, са 40 година, Оти је постала најстарија освајачица женске медаље у атлетици када је предводила Јамајчанке у трци на 4×100 метара за сребрну медаљу. Дисквалификацијом Мерион Џонс, освојила је бронзану медаљу у трци на 100 метара, чиме је постала најстарија освајачица појединачне медаље, у женској и мушкој конкуренцији укупно.
  • Оти је заједно са Карлом Луисом, Јусеином Болтом и Алисон Феликс једна од четири спортиста који су освојили укупно двадесет или више медаља на Олимпијским играма и Светском првенству.
  • Оти има најбржу трку на 200 метара икада уз чеони ветар (-1,0 м/сек или више) када је истрчала 21,66 секунди у Цириху, 1990.
  • Оти је освојила награду за најбољу спортисткињу године Јамајке рекордних 13 пута, прву победу је освојила 1979. а последњу 1995. године. Ниједан мушкарац, нити жена нису освојили више награда.[12]

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
Представљајући Јамајка Јамајку
1978 Првенство Кариба за јуниоре Халапа, Мексико 3. 200 м 25.34
1. 4x100 м 47.12
2. 4x400 м 3:58.8
1979 Првенство Кариба за јуниоре Кингстон, Јамајка 2. 100 м 11.87
2. 200 м 24.05
2. 4x100 м 46.47
Панамеричке игре Сан Хуан, Порторико 3. 200 м 22.79
1980 Олимпијске игре Москва, СССР 3. 200 м 22.20
6. 4x100 м 43.19
Квалификације 4x400 м 3.31.5
1982 Игре Комонвелта Бризбејн, Аустралија 2. 100 м 11.03
1. 200 м 22.19
3. 4x100 м 43.69
1983 Светско првенство Хелсинки, Финска 4. 100 м 11.19
2. 200 м 22.19
3. 4x100 м 42.73
1984 Олимпијске игре Лос Анђелес, Сједињене Америчке Државе 3. 100 м 11.16
3. 200 м 22.09
8. 4x100 м 53.54
1987 Светско првенство у дворани Индијанаполис, Сједињене Америчке Државе 4. 60 м 7.13
2. 200m 22.66
Светско првенство Рим, Италија 3. 100 м 11.04
3. 200 м 22.06
1988 Олимпијске игре Сеул, Јужна Кореја Одустала 100 м 11.03 (Четвртфинале)
4. 200 м 21.99
Одустале 4x100 м 43.30 (Полуфинале)
1989 Светско првенство у дворани Будимпешта, Мађарска 3. 60 м 7.10
1. 200 м 22.34
1990 Игре Комонвелта Окленд, Нови Зеланд 1. 100 м 11.02
1. 200 м 22.76
1991 Светско првенство у дворани Севиља, Шпанија 2. 60 м 7.08
1. 200 м 22.24
Светско првенство Токио, Јапан 3. 100 м 11.06
3. 200 м 22.21
1. 4x100 м 41.94
1992 Олимпијске игре Барселона, Шпанија 5. 100 м 10.88
3. 200 м 22.09
4x100 м Одустале
1993 Светско првенство Штутгарт, Немачка 2. 100 м 10.82
1. 200 м 21.98
3. 4x100 м 41.94
1994 Континентални куп Лондон, Уједињено Краљевство 1. 200 м 22.23
1995 Светско првенство у дворани Барселона, Шпанија 1. 60 м 6.97
Светско првенство Гетеборг, Шведска 2. 100 м 10.94
1. 200 м 22.12
2. 4x100 м 42.25
1996 Олимпијске игре Атланта, Сједињене Америчке Државе 2. 100 м 10.94
2. 200 м 22.24
3. 4x100 м 42.24
1997 Светско првенство Атина, Грчка 7. 100 м 11.29
3. 200 м 22.40
1998 Игре добре воље Њујорк, Сједињене Америчке Државе 4. 100 м 11.21
2000 Олимпијске игре Сиднеј, Аустралија 3. 100 м 11.19
2. 4x100 м 42.13
Предствљајући Словенија Словенију
2003 Светско првенство у дворани Бирмингем, Уједињено Краљевство 3. 60 м 7.20
Светско првенство Париз, Француска 11. 100 м 11.26
16. 200 м 23.22
Без пласмана 4x100 м Дисквалификоване
2004 Светско првенство у дворани Будимпешта, Мађарска 9. 60 м 7.21
Олимпијске игре Атина, Грчка 10. 100 м 11.21
Квалификације 200 м 22.72
2006 Европско првенство Гетеборг, Шведска 10. 100 м 11.44
2007 Европско првенство у дворани Бирмингем, Уједињено Краљевство 19. 60 м 7.33
Светско првенство Осака, Јапан 38. 100 м 11.64
2010 Европско првенство Барселона, Шпанија 13. 4x100 м 44.30
2012 Европско првенство Хелсинки, Финска 11. 4x100 м 44.28

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Merlene Ottey becomes oldest athlete in Euro championships”. masterstrack.com. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2011. 
  2. ^ Chandler, Helen (31. 7. 2010). „Merlene Ottey hopes age will be no barrier in the long run”. The Guardian. London. 
  3. ^ „Merlene OTTEY | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 2020-04-11. 
  4. ^ „Merlene Ottey, forever a Queen of the track”. jamaica-gleaner.com (на језику: енглески). 2021-05-10. Приступљено 2023-10-24. 
  5. ^ „Merlene Ottey”. www.jakobweb.dk. Приступљено 2023-10-24. 
  6. ^ „Island Notes: Queen of the track Merlene Ottey | Loop Caribbean News”. Loop News (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-24. 
  7. ^ „Ottey cleared of drug charge”. BBC News, Sport. 15. 11. 1999. Приступљено 4. 8. 2009. 
  8. ^ „100 Metres - men - senior - outdoor - 2020”. www.worldathletics.org. Приступљено 2020-04-11. 
  9. ^ „Ottey: Usain is a legend”. The Gleaner. 29. 11. 2016. Приступљено 2. 4. 2018. [мртва веза]
  10. ^ „200 Metres - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-24. 
  11. ^ World Masters Athletics World Records Архивирано 11 јануар 2012 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Korney, Stephanie (2022-06-19). „Merlene Ottey, Jamaica - Caribbean Woman of Influence”. Jamaicans.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-24. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]