Мирослав Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Николић

Muta Nikolic Kragujevcu.jpg

Личне информације
Пуно име Мирослав Николић
Надимак Мута
Датум рођења (1956-01-08)8. јануар 1956.(61 год.)
Место рођења Крагујевац (СФРЈ)
Држављанство  Србија
Позиција тренер
Сениорски клубови
Године: Клубови:
Гоша
Раднички Крагујевац
ИМТ
Марибор
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1990—1991
1991—1992
1992—1993
1993—1994
1994—1996
1996—1998
1998—2000
2001
2001—2002
2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2006—2008
2008—2009
2009—2014
2016—2017
2017—
Марибор
ИМТ
Гоша
Раднички Крагујевац
БФЦ Беочин
Партизан
Будућност
Црвена звезда
Раднички Београд
Црвена звезда
НИС Војводина
Аполон Патра
Будућност
Хемофарм
Автодор Саратов
Раднички
Динамик
Партизан

Мирослав Николић — Мута (Крагујевац, 8. јануар 1956) је српски кошаркашки тренер. Тренутно је тренер Партизана, а такође је помоћни тренер у репрезентацији Србије.

Биографија[уреди]

Мирослав „Мута“ Николић је рођен 7. јануара 1956. у Крагујевцу, али му у личној карти пише 8. јануар. Његов отац, који је био војно лице, замолио је да се 8. јануар упише у матичну књигу да приликом сваког рођендана неко не би помислио да славе Божић.[1] Његов отац Никола је рођен у месту Његуши код Цетиња а мајка Стојка је са Жабљака.[2] Због очевог посла Мута се често селио широм СФРЈ. Тако је и рођен у Крагујевцу где је провео само две године живота а потом се преселио у Смедеревску Паланку.

Кошарком је почео да се бави у екипи Гоше. У играчкој каријери је још наступао за Раднички из Крагујевца, београдски ИМТ а каријеру је завршио у екипи Марибора.

Тренерска каријера[уреди]

Клубови[уреди]

Тренерску каријеру је започео 1990. године тамо где је и завршио играчку, у екипи Марибора, малом клубу који се такмичио у некадашњој лиги СФРЈ. Након распада СФРЈ Николић се вратио у Србију и тренирао ИМТ, Гошу из Смедеревске Паланке и Раднички Крагујевац.

Широј јавности је постао познат по сјајним успесима са екипом БФЦ из Беочина на чијој клупи је био од 1994. до 1996. године. У том тиму је сакупио неколико мање познатих играча који су заједно чинили тада један од најјачих састава у српској кошарци. Његова највећа откровења у тиму су били Топић, Кузмановић, Топаловић и Смиљанић. Са БФЦ-ом је у сезони 1995/96. стигао до финала плеј-офа где је његов тим водио са 2:0 против Партизана, али су на крају београдски црно-бели преокренули и славили са 3:2 у серији.[3]

Следеће године (1996) Николић се сели баш у Партизан. Са црно-белима је у сезони 1996/97. освојио првенство СР Југославије. У Евролиги клуб је прошао у осмину финала и изгубио од каснијег првака Европе Олимпијакоса, који је тада водио Душан Ивковић.[3] У наредној 1997/98. сезони клуб је кренуо амбициозно у сезону али је после серије пораза Николић поднео оставку. Његов тим преузео је Милован „Киме” Богојевић и пласирао се на фајнал фор Евролиге.

Николић је 1998. преузео подгоричку Будућност. Ту је имао јак састав са Шћепановићем, Радоњићем, Булатовићем, Топаловићем и другим играчима. У сезони 1998/99. освојена је титула првака Југославије али је у полуфиналу Купа Сапорте клуб налетео на Обрадовићев Бенетон и изгубио.[3] У наредној сезони (1999/00) Будућност је још више појачала састав и из главних конкурената Партизана и Звезде довела Миленка Топића, Хариса Бркића, Дејана Томашевића и Владимира Кузмановића. Будућност је у другој сезони под Николићем одбранила домаћу титулу до које је стигла без пораза уз 27 победа, али се у Европи поновила стара прича, поново је Жељко Обрадовић био непремостива препрека, овај пут са Панатинаикосом у осмини финала Евролиге.

Касније је Николић био тренер Радничког из Београда, Црвене звезде, НИС Војводине, Аполона из Грчке и поново Будућности. У мају 2006. Николић је преузео вршачки Хемофарм.[4] Као тренер Хемофарма афирмисао је младе играче Марковића, Мачвана и Марјановића који су касније постали репрезентативци Србије. Водио је тим све до марта 2008. када је поднео оставку након пораза од Задра у Јадранској лиги.[5] Током сезоне 2008/09. радио је у руској екипи Автодор Саратов.

Srcani docekuju srdacno.jpg

Николић је у јулу 2009. преузео вршачки Свислајон.[6] Клуб је врло брзо након његовог доласка променио име у Раднички и преселио се у Крагујевац. Николић је водио Раднички све до гашења клуба 2014. У том периоду клуб је четири пута стизао до полуфинала плејофа првенства Србије а пет пута су играли у полуфиналу Купа Радивоја Кораћа. У Јадранској лиги најбољи резултат је био у сезони 2012/13. када је клуб поражен у полуфиналу од Црвене звезде са 79:78. Да је Раднички тада ушао у финале, обезбедио би себи пласман у Евролигу пошто су у тој сезони финалисти директно ишли у најквалитетније клупско европско такмичење. Николић је и у Радничком афирмисао неколико младих играча (Калинић, Јовић, Бирчевић) који су касније са сениорском репрезентацијом Србије освајали медаље.

Николић је током 2015. године основао кошаркашки клуб Динамик.[7] Николић је преузео место првог тренера Динамика у фебруару 2016.[8] и помогао тиму да оствари пласман у Кошаркашку лигу Србије. У другој сезони је остварен још већи успех, пласман у Суперлигу Србије.

Николић се 18. јула 2017. званично након 19 година вратио у Партизан потписавши трогодишњи уговор са црно-белима.[9]

Репрезентација[уреди]

Као изузетан мотиватор Николић је често био део стручног штаба репрезентативних селекција. Са сениорском репрезентацијом СР Југославије је узео сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. у Атланти као помоћни тренер Жељка Обрадовића. Наредне 1997. године тренерски дуо освојио је Европско првенство у Шпанији, а 1998. је са Душаном Ивковићем узео злато на Светском првенству у Атини.

Николић је био селектор репрезентације Србије и Црне Горе до 20 година која је постала првак Европе 2006. године у Турској.[10] Наредне године постаје селектор репрезентације Србије до 19 година, са којом осваја Светско првенство у Новом Саду.[11] Ту је афирмисао још један број играча који ће касније имати запажене каријере, а у финалу је побеђена екипа САД у којој је било неколико будућих НБА звезда попут: Стефа Карија, Деандреа Џордана, Патрика Беверлија и других.

На позив селектора Александра Ђорђевића 2014. године вратио се у стручни штаб сениора.[12] Исте године освојили су сребрну медаљу на Светском првенству у Шпанији. Већ наредног лета на Евробаскету је заузео четврто место са националним тимом. На Олимпијским играма 2016. године у Рију сениорска репрезентација Србије на челу са Ђорђевићем и Николићем освојила је сребрну медаљу.

Тренерски успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Првенство СР Југославије (1): 1996/97.
Првенство СР Југославије (2): 1998/99, 1999/00.

Репрезентативни[уреди]

Главни тренер
Помоћник

Референце[уреди]

  1. „ПОДСЕЋАЊЕ - Портрет без рама: Мирослав Николић - фирмирани тренер”. kkradnicki.rs. 14. 6. 2012. Приступљено 8. 7. 2017. 
  2. „Аца Николић ме је учио како се пије шприцер”. Sport.blic.rs. 27. 3. 2011. Приступљено 8. 7. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Николић: Уништили ме кумови Дуда и Жељко”. novosti.rs. 30. 11. 2010. Приступљено 8. 7. 2017. 
  4. „Смена у Вршцу: Николић први тренер”. b92.net. 19. 5. 2006. Приступљено 8. 7. 2017. 
  5. „Мута Николић поднео оставку!”. mondo.rs. 15. 3. 2008. Приступљено 8. 7. 2017. 
  6. „Николић: Желим врхунске резултате са Лајонсима”. rts.rs. 16. 7. 2009. Приступљено 8. 7. 2017. 
  7. „Мутина академија у новом клубу”. b92.net. 14. 3. 2015. Приступљено 8. 7. 2017. 
  8. „Мута води у КЛС”. mondo.rs. 17. 2. 2016. Приступљено 8. 7. 2017. 
  9. „Мирослав Николић се вратио у Партизан”. kkpartizan.rs. 18. 7. 2017. Приступљено 18. 7. 2017. 
  10. „Из Измира злато сија”. novosti.rs. 23. 7. 2006. Приступљено 8. 7. 2017. 
  11. „Дан када су Јеремић и Мачван разбили Амере, а Србија узела злато”. kosarka24.com. 22. 7. 2014. Приступљено 8. 7. 2017. 
  12. „Мута Николић асистент Ђорђевићу”. b92.net. 26. 12. 2013. Приступљено 8. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Ранко Жеравица
тренери Партизана
Наследник:
Милован Богојевић
Претходник:
Стеван Караџић
тренери Црвене звезде Наследник:
Зоран Кречковић