Младеновац (село)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Младеновац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1.636
Географске карактеристике
Координате 44°28′00″ СГШ; 20°43′00″ ИГД / 44.466666° СГШ; 20.716666° ИГД / 44.466666; 20.716666Координате: 44°28′00″ СГШ; 20°43′00″ ИГД / 44.466666° СГШ; 20.716666° ИГД / 44.466666; 20.716666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Младеновац на мапи Србије
Младеновац
Младеновац
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака БГ

Младеновац је сеоско насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 1.539 становника (према попису из 1991. било је 1.901 становника).

Историја[уреди]

Село Младеновац налази се у непосредној близини града Младеновца. Село Младеновац је старије насеље. На месту „Црквинама“ постојала је некада црква, са чијих су рушевина Неменикућани употребили камен за зидање своје цркве.

Село Младеновац се помиње првих десетина 18. века. За време аустријске владавине (1718–1739) помиње се Младеновац као насељено место, и у њему кнез Петроније. Село је тада имало 26 куће.

О оснивању овога села постоји исто предање као и за Влашку. По томе предању, „на 200 година после Косовског боја пошли су са Косова три брата. Влајко, Младен и Рајко. Влајко се задржао у Влашкој, Младен у Младеновцу, (који је основао, и по њему је добило име) а Рајко је основао Рајковац. Од Младена нема потомака. Предање даље вели, да је село било у Пањевцу, одакле се ширило и развијало. За време Турака склањали се у „Збеговиште“. У арачким списковима, из почетка 19. века, помиње се село Младеновац, које је припадало Вићентијевиој кнежини, и имало је 1818. год. — 29, а 1822. год. — 32 куће. По попису из 1921. године Младеновац је имао 224 куће са 1.321 становником (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У селу Младеновац живи 1.247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,8 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово село је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.033
1953. 1.042
1961. 1.221
1971. 1.306
1981. 1.613
1991. 1.901 1.833
2002. 1.539 1.712
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.493 97,01 %
Роми
  
22 1,42 %
Македонци
  
4 0,25 %
Хрвати
  
2 0,12 %
Југословени
  
1 0,06 %
непознато
  
7 0,45 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Младеновац село.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 — 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]