Кораћица

Кораћица
Манастир Павловац
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2022.	1719
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 02″ С; 20° 37′ 08″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	235 m
Кораћица Кораћица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11415
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Кораћица је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Простире на се источним падинама планине Космај. Према попису из 2022. било је 1719 становника. На територији Кораћице се налази манастир Павловац.

Историја

Кораћица се налази западно од Младеновца. Кораћица је старо насеље. У Павловцу, једном од данашњих крајева Кораћице, и данас постоје развалине средњовековне цркве Павловца, која је свакако задужбина деспота Стевана. У Павловцу је 21. новембра 1425. године деспот Стефан Лазаревић писао писмо дубровачком кнезу. Свакако да је ово доба овде поред цркве постојало насеље, а вероватно да је деспот Стеван ту имао ловачки замак, јер је познато да је он често долазио у Космај да лови. Почетком 18. века, за време аустријске владавине, помиње се у грочанском дистрикту насељено место Pablovaz-Ptavtovze. Године 1735. помиње „енурія Тресіе монастира“ и у њој „въ Павловци кнет петко“ Касније се, за време Кочине Крајине, Павловац више не помиње као насеље него Кораћица. Говорећи о збегу у Космај Милован Видаковић помиње села Неменикуће, Кораћицу и Рогачу.
Предање вели да је ово село добило данашње име по томе, што су досељеници, упутивши се Космају, населили „у сам Корач.“ И данас се прича о чуми која је завладала у село пре Првог Устанка. Због тога се преселили у Благојевцу, североисточно од Кораћице, и у село су се тек касније вратили.

Почетком 19. века Кораћица је припадала Вићентијевој кнежини и имала је 1818. г. 60, а 822. г. 70 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 124 куће. По попису из 1921. године у селу има 427 кућа.

По предању, које се очувало, најстарије породице су дошле од Сјенице и Пештери. Потомци тих најстаријих досељеника јесу: Чулићи, Ђурићићи и Петковићи (сви данас имају и друга презимена). Стара породица из истих крајева су и Петровићи-Ћеримовићи чији је предак био кнез Вићентије, један од покретача Првог Устанка. Вићентије Петровић био је 1815. године оборкнез грочанске нахије. (подаци крајем 1921. године).

Спомен плоча на Дому Здравља, посвећена војницима Краљевине Србије из Кораћице

Бројни становници Кораћице су учествовали у ратовима и на територији Кораћице постоје бројна спомен обележја посвећена томе.

Овде се налази Црква Силаска Светог духа у Кораћици.

Демографија

У насељу Кораћица живи 1590 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2.478 1953. 2.426 1961. 2.260 1971. 2.023 1981. 1.928 1991. 1.878 1.848 2002. 1.924 1.984

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			1.888	98,12%
Црногорци			8	0,41%
Хрвати			3	0,15%
Роми			3	0,15%
Словенци			1	0,05%
Муслимани			1	0,05%
Македонци			1	0,05%
Горанци			1	0,05%
Југословени			1	0,05%
непознато			3	0,15%

Становништво према полу и старости

м ж ? 4       5 80+ 16       29 75—79 23       46 70—74 57       61 65—69 73       76 60—64 65       61 55—59 46       55 50—54 77       84 45—49 84       81 40—44 66       55 35—39 58       49 30—34 62       66 25—29 54       44 20—24 65       64 15—19 67       66 10—14 44       42 5—9 61       48 0—4 34       36 Просек : 41,1 43,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	547	549	541	538	533	516	614

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	128	147	87	112	74	45	18	2	1	0	3,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	817	231	515	46	24	1
Женски	842	146	507	169	19	1
УКУПНО	1.659	377	1.022	215	43	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	422	131	0	3	157
Женски	274	78	0	0	72
Укупно	696	209	0	3	229
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	12	25	10	30
Женски	4	0	35	13	4
Укупно	12	12	60	23	34
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	14	5	16
Женски	1	8	6	7	37
Укупно	1	14	20	12	53
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	3
Женски	5	1	0	3
Укупно	7	1	0	6

Литература

• Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји, Марина (Беч, 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Манастир Павловац