Пређи на садржај

Кораћица

Координате: 44° 27′ 02″ С; 20° 37′ 08″ И / 44.4505° С; 20.618833° И / 44.4505; 20.618833
С Википедије, слободне енциклопедије
Кораћица
Манастир Павловац
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2022.Пад 1719
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 02″ С; 20° 37′ 08″ И / 44.4505° С; 20.618833° И / 44.4505; 20.618833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина235 m
Кораћица на карти Србије
Кораћица
Кораћица
Кораћица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11415
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Кораћица је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Простире на се источним падинама планине Космај. Према попису из 2022. било је 1719 становника. На територији Кораћице се налази манастир Павловац.

Историја

[уреди | уреди извор]

Кораћица се налази западно од Младеновца. Кораћица је старо насеље. У Павловцу, једном од данашњих крајева Кораћице, и данас постоје развалине средњовековне цркве Павловца, која је свакако задужбина деспота Стевана. У Павловцу је 21. новембра 1425. године деспот Стефан Лазаревић писао писмо дубровачком кнезу. Свакако да је ово доба овде поред цркве постојало насеље, а вероватно да је деспот Стеван ту имао ловачки замак, јер је познато да је он често долазио у Космај да лови. Почетком 18. века, за време аустријске владавине, помиње се у грочанском дистрикту насељено место Pablovaz-Ptavtovze. Године 1735. помиње „енурія Тресіе монастира“ и у њој „въ Павловци кнет петко“ Касније се, за време Кочине Крајине, Павловац више не помиње као насеље него Кораћица. Говорећи о збегу у Космај Милован Видаковић помиње села Неменикуће, Кораћицу и Рогачу.
Предање вели да је ово село добило данашње име по томе, што су досељеници, упутивши се Космају, населили „у сам Корач.“ И данас се прича о чуми која је завладала у село пре Првог Устанка. Због тога се преселили у Благојевцу, североисточно од Кораћице, и у село су се тек касније вратили.

Почетком 19. века Кораћица је припадала Вићентијевој кнежини и имала је 1818. г. 60, а 822. г. 70 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 124 куће. По попису из 1921. године у селу има 427 кућа.

По предању, које се очувало, најстарије породице су дошле од Сјенице и Пештери. Потомци тих најстаријих досељеника јесу: Чулићи, Ђурићићи и Петковићи (сви данас имају и друга презимена). Стара породица из истих крајева су и Петровићи-Ћеримовићи чији је предак био кнез Вићентије, један од покретача Првог Устанка. Вићентије Петровић био је 1815. године оборкнез грочанске нахије. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Спомен плоча на Дому Здравља, посвећена војницима Краљевине Србије из Кораћице
Спомен плоча на Дому Здравља, посвећена војницима Краљевине Србије из Кораћице

Бројни становници Кораћице су учествовали у ратовима и на територији Кораћице постоје бројна спомен обележја посвећена томе.

Овде се налази Црква Силаска Светог духа у Кораћици.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Кораћица живи 1590 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.478
1953. 2.426
1961. 2.260
1971. 2.023
1981. 1.928
1991. 1.878 1.848
2002. 1.924 1.984
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.888 98,12%
Црногорци
  
8 0,41%
Хрвати
  
3 0,15%
Роми
  
3 0,15%
Словенци
  
1 0,05%
Муслимани
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Горанци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
3 0,15%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 547 549 541 538 533 516 614


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 128 147 87 112 74 45 18 2 1 0 3,13
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 817 231 515 46 24 1
Женски 842 146 507 169 19 1
УКУПНО 1.659 377 1.022 215 43 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 422 131 0 3 157
Женски 274 78 0 0 72
Укупно 696 209 0 3 229
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 8 12 25 10 30
Женски 4 0 35 13 4
Укупно 12 12 60 23 34
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 14 5 16
Женски 1 8 6 7 37
Укупно 1 14 20 12 53
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 3
Женски 5 1 0 3
Укупно 7 1 0 6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ кораћичке општине Бр. 1429.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји, Марина (Беч, 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]