Кораћица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Кораћица
Manastir pavlovac1.jpg
Манастир Павловац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1989
Географске карактеристике
Координате 44°27′02″ СГШ; 20°37′08″ ИГД / 44.4505° СГШ; 20.618833° ИГД / 44.4505; 20.618833Координате: 44°27′02″ СГШ; 20°37′08″ ИГД / 44.4505° СГШ; 20.618833° ИГД / 44.4505; 20.618833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 235 м
Кораћица на мапи Србије
Кораћица
Кораћица
Остали подаци
Поштански број 11415
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Кораћица је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Простире на се источним падинама планине Космај. Према попису из 2011. било је 1989 становника. На територији Кораћице се налази манастир Павловац.

Историја[уреди]

Кораћица се налази западно од Младеновца. Кораћица је старо насеље. У Павловцу, једном од данашњих крајева Кораћице, и данас постоје развалине средњовековне цркве Павловца, која је свакако задужбина деспота Стевана. У Павловцу је 21. новембра 1425. године деспот Стефан Лазаревић писао писмо дубровачком кнезу. Свакако да је ово доба овде поред цркве постојало насеље, а вероватно да је деспот Стеван ту имао ловачки замак, јер је познато да је он често долазио у Космај да лови. Почетком 18. века, за време аустријске владавине, помиње се у грочанском дистрикту насељено место Pablovaz-Ptavtovze. Године 1735. помиње „енурія Тресіе монастира“ и у њој „въ Павловци кнет петко“ Касније се, за време Кочине Крајине, Павловац више не помиње као насеље него Кораћица. Говорећи о збегу у Космај Милован Видаковић помиње села Неменикуће, Кораћицу и Рогачу.
Предање вели да је ово село добило данашње име по томе, што су досељеници, упутивши се Космају, населили „у сам Корач.“ И данас се прича о чуми која је завладала у село пре Првог Устанка. Због тога се преселили у Благојевцу, североисточно од Кораћице, и у село су се тек касније вратили.

Почетком 19. века Кораћица је припадала Вићентијевој кнежини и имала је 1818. г. 60, а 822. г. 70 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 124 куће. По попису из 1921. године у селу има 427 кућа.

По предању, које се очувало, најстарије породице су дошле од Сјенице и Пештери. Потомци тих најстаријих досељеника јесу: Чулићи, Ђурићићи и Петковићи (сви данас имају и друга презимена). Стара породица из истих крајева су и Петровићи-Ћеримовићи чији је предак био кнез Вићентије, један од покретача Првог Устанка. Вићентије Петровић био је 1815. године оборкнез грочанске нахије. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Спомен плоча на Дому Здравља, посвећена војницима Краљевине Србије из Кораћице

Бројни становници Кораћице су учествовали у ратовима и на територији Кораћице постоје бројна спомен обележја посвећена томе.

Демографија[уреди]

У насељу Кораћица живи 1590 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.478
1953. 2.426
1961. 2.260
1971. 2.023
1981. 1.928
1991. 1.878 1.848
2002. 1.924 1.984
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.888 98,12 %
Црногорци
  
8 0,41 %
Хрвати
  
3 0,15 %
Роми
  
3 0,15 %
Словенци
  
1 0,05 %
Муслимани
  
1 0,05 %
Македонци
  
1 0,05 %
Горанци
  
1 0,05 %
Југословени
  
1 0,05 %
непознато
  
3 0,15 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ кораћичке општине Бр. 1429.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји, Марина (Беч, 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]