Дубона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дубона
Dubona 001.JPG
Улаз у село.
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Пад 1009
Географске карактеристике
Координате44°31′10″ СГШ; 20°43′29″ ИГД / 44.5195° СГШ; 20.724833° ИГД / 44.5195; 20.724833Координате: 44°31′10″ СГШ; 20°43′29″ ИГД / 44.5195° СГШ; 20.724833° ИГД / 44.5195; 20.724833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дубона на мапи Србије
Дубона
Дубона
Дубона на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Дубона је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1009 становника.

Историја[уреди]

Дубона је старије насеље. Западно од села постоји селиште у чијој су близини била два „маџарска гробља“, са којих је однето камење за манастир Рајиновац у срезу грочанском. Предање вели да је у дворишту Маринка Арсинога била некада црква, али се не зна чија. У близини Слатине су места Камење где има рупа, за које се мисли да су били подруми или дућани, и Пазариште, за које се мисли да је ту било село или варош. У Стручици су налазили златан новац и друге предмете. Најзад северно од Слатине је место Ћелије, за које се мисли да је ту некада био манастир. На основи свих ових података може се претпоставити да је овде постојало старије насеље од Дубоне.

По причању старијих људи Дубона је основана после Кочине Крајине. Писаних помена о овоме селу имамо тек из првих десетина 19. века. У арачким списковима из тога времена помиње се Дубона која је имала 1818. године 30 кућа, када је, по предању, село попаљено, остало је само око 9 до 11 кућа. По попису из 1921. године Дубона је илала 274 куће са 1595 становника.

По предању најстарији су досељеници Бјелушани (данас са разним презименима) старином из околине Ужица. Доцније је дошао неки старац Јанко из Забојнице (Гружа) и од њега су: Петронићи, Павловићи, Јовановићи и Илићи. За Јанком је дошао из Љуљака (Гружа) Глиша предак Глишића (који су се до скора презивали Оташевићи). Остале породице такође досељене. Петровићи су потомци једнога досељеника из Влашке, Хајдук Вељковића су потомци Хајдук Вељкових рођака, Блажићи су из „Арнаутлука“ , Павловићи-Шушкићи и Костићи су потомци досељеника од Ниша. Од Симића, који припадају породици Бјелушана, неки Јован оженио се из Јагњила и жена му је довела два пасторка од којих су данашњи Новаковићи и Радивојевићи. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Дубона живи 932 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,1 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.916
1953. 1.875
1961. 1.767
1971. 1.573
1981. 1.445
1991. 1.383 1.346
2002. 1.139 1.181
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.131 99,29 %
Македонци
  
 3 0,26 %
непознато
  
 5 0,43 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 4
  
  
 3
80+ 14
  
  
 19
75—79 32
  
  
 43
70—74 33
  
  
 41
65—69 33
  
  
 33
60—64 43
  
  
 38
55—59 28
  
  
 27
50—54 38
  
  
 57
45—49 58
  
  
 36
40—44 36
  
  
 31
35—39 36
  
  
 22
30—34 40
  
  
 35
25—29 36
  
  
 32
20—24 33
  
  
 34
15—19 24
  
  
 20
10—14 37
  
  
 34
5—9 41
  
  
 29
0—4 20
  
  
 19
Просек : 42,1 45,1
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 381 388 402 386 370 366 332

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 64 71 50 45 48 27 20 4 2 1 3,43
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 488 113 323 33 19 0
Женски 471 51 321 91 8 0
УКУПНО 959 164 644 124 27 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 348 233 0 0 70
Женски 228 188 0 0 13
УКУПНО 576 421 0 0 83
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 2 9 0 8
Женски 0 0 6 1 0
УКУПНО 1 2 15 1 8
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 8 5 2 6
Женски 2 1 1 5 8
УКУПНО 4 9 6 7 14
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 1
Женски 2 0 0 1
УКУПНО 3 0 0 2

Галерија[уреди]

  • Dubona 002.JPG
  • Dubona 004.JPG
  • Dubona 005.JPG

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дубона&oldid=22673340”