Марковац (Младеновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марковац
Марковац-Младеновац.jpg
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Пад 666
Географске карактеристике
Координате44°22′27″ СГШ; 20°38′31″ ИГД / 44.374166° СГШ; 20.641833° ИГД / 44.374166; 20.641833Координате: 44°22′27″ СГШ; 20°38′31″ ИГД / 44.374166° СГШ; 20.641833° ИГД / 44.374166; 20.641833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина155 м
Марковац на мапи Србије
Марковац
Марковац
Марковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11400
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Марковац је насеље у Србији у општини Младеновац у граду Београду. Удаљено је 7 km од Младеновца на путу за Тополу и Аранђеловац познато по вештачком језеру (Марковачко језеро), по засеоку Црквине у којем је умро деспот Стефан Лазаревић и Карађорђевом бунару у Бељевцу.
Овде се налази Запис храст код цркве (Марковац).

Карађорђев бунар[уреди]

У засеоку Бељевац се налази бунар, за који се верује да га је ископао Карађорђе. Становници засеока дошли су из околине Сјенице за време Првог српског устанка. Они су потомци Шумадинаца који су после смрти деспота Стефана Лазаревића уточиште нашли на Дурмитору, а одатле су због освете потурица, који су неколико села потурчили, отишли ​​према Сјеници. За време битке за Сјеницу у Првом српском устанку помогли су Карађорђу, a он их је затим, после неколико стотина година, поново вратио у Шумадију.[1]

Марковачко језеро[уреди]

Марковачко језеро, удаљено је 6 km јужно од Младеновца, на регионалном путу Р-202 Младеновац — Аранђеловац, Топола. Настало је изградњом бране на речици Кошарној, 1969. године. Дуго је скоро 1 km, до 500 м широко и око 10 м дубоко. Језеро настањују шаран, амур, сом, смуђ, штука, толстолобик, бабушка, бодорка, деверика, кауглер, сунчица, бандар, златни караш. У приобаљу се налазе дивље патке, велики гњурац, бела и сива чапља, црна лиса, а у околним шумама зец, фазан и препелица.[2] На Марковачкм језеру планирана је градња центара за скијања на води и камп за децу.

Спомен обележје у Црквинама[уреди]

У засеоку Црквине, у порти храма Светог пророка Илије, налази се Споменик деспоту Стефану Лазаревићу из 1427. године у форми стуба од углачаног белог венчачког мермера, висине 1,86 m, ширине 0,68 m и дебљине 0,26 m са средњовековним натписом о смрти деспота Стефана Лазаревића. Главни натпис писан је калиграфски на западној површини, испод урезаног трокраког крста. Текст натписа поклапа се са биографијом који наводи Константин Филозоф у Житијма деспота Стефана Лазаревића. У натпису се, такође, помињу области којима је деспот за живота владао, време његове владавине и смрти.[3] Споменик је подигао Ђурађ Зубровић, властелин из области којој је припадао заселак.[4]

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 674 становника (према попису из 1991. било је 689 становника). У насељу Марковац живи 527 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 173 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 702
1953. 737
1961. 728
1971. 668
1981. 693
1991. 689 680
2002. 674 694
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
663 98,36 %
Мађари
  
4 0,59 %
Југословени
  
2 0,29 %
непознато
  
4 0,59 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ ТО Младеновац, Карађорђев бунар, Костић Радишам Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 19, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 26. 12. 2012.
  2. ^ Мој Младеновац: Марковачко и Рабровачко језеро, Приступљено 26. 12. 2012.
  3. ^ Споменици културе у Србији: Спомен облежје Деспоту Стефану Лазаревићу, Приступљено 26. 12. 2012.
  4. ^ Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда: Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића, Приступљено 26. 12. 2012.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]