Марковац (Младеновац)

Марковац
Марковац;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2011.	666
Географске карактеристике
Координате	44° 22′ 27″ С; 20° 38′ 31″ И / 44.374166° С; 20.641833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	155 m
	Марковац Марковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11400
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Марковац је насеље у Србији у општини Младеновац у граду Београду. Удаљено је 7 km од Младеновца на путу за Тополу и Аранђеловац познато по вештачком језеру (Марковачко језеро), по засеоку Црквине на чијој територији је умро деспот Стефан Лазаревић и Карађорђевом бунару у Бељевцу.

Овде се налази Запис храст код цркве.

Карађорђев бунар[уреди | уреди извор]

У засеоку Бељевац се налази бунар, за који се верује да га је ископао Карађорђе. Становници засеока дошли су из околине Сјенице за време Првог српског устанка. Они су потомци Шумадинаца који су после смрти деспота Стефана Лазаревића уточиште нашли на Дурмитору, а одатле су због освете потурица, који су неколико села потурчили, отишли према Сјеници. За време битке за Сјеницу у Првом српском устанку помогли су Карађорђу, a он их је затим, после неколико стотина година, поново вратио у Шумадију.^[1]

Марковачко језеро[уреди | уреди извор]

Марковачко језеро, удаљено је 6 km јужно од Младеновца, на регионалном путу Р-202 Младеновац — Аранђеловац, Топола. Настало је изградњом бране на речици Кошарној, 1969. године. Дуго је скоро 1 km, до 500 м широко и око 10 м дубоко. Језеро настањују шаран, амур, сом, смуђ, штука, толстолобик, бабушка, бодорка, деверика, кауглер, сунчица, бандар, златни караш. У приобаљу се налазе дивље патке, велики гњурац, бела и сива чапља, црна лиса, а у околним шумама зец, фазан и препелица.^[2] На Марковачкм језеру планирана је градња центара за скијања на води и камп за децу.

Спомен обележје у Црквинама[уреди | уреди извор]

У засеоку Црквине, у порти храма Светог пророка Илије, налази се Споменик деспоту Стефану Лазаревићу из 1427. године у форми стуба од углачаног белог венчачког мермера, висине 1,86 m, ширине 0,68 m и дебљине 0,26 m са средњовековним натписом о смрти деспота Стефана Лазаревића. Главни натпис писан је калиграфски на западној површини, испод урезаног трокраког крста. Текст натписа поклапа се са биографијом који наводи Константин Филозоф у Житијма деспота Стефана Лазаревића. У натпису се, такође, помињу области којима је деспот за живота владао, време његове владавине и смрти.^[3] Споменик је подигао Ђурађ Зубровић, властелин из области којој је припадао заселак.^[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 674 становника (према попису из 1991. било је 689 становника). У насељу Марковац живи 527 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 173 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	702
1953.	737
1961.	728
1971.	668
1981.	693
1991.	689	680
2002.	674	694

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	663	98,36%
Мађари	4	0,59%
Југословени	2	0,29%
непознато	4	0,59%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	2	2
80+	6	14
75—79	9	16
70—74	14	20
65—69	11	15
60—64	23	19
55—59	18	10
50—54	26	28
45—49	26	25
40—44	28	23
35—39	26	15
30—34	25	31
25—29	15	17
20—24	26	27
15—19	15	16
10—14	27	30
5—9	20	14
0—4	19	16
Просек :	38,3	40,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	134	144	157	154	154	160	173

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	23	32	20	29	28	24	10	6	1	0	3,90

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	270	65	180	16	9
Женски	278	43	181	50	4
УКУПНО	548	108	361	66	13

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	155	51	0	0	58
Женски	89	42	0	0	17
УКУПНО	244	93	0	0	75
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	2	7	1	22
Женски	1	0	13	0	2
УКУПНО	5	2	20	1	24
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	5	0	1
Женски	0	2	0	3	7
УКУПНО	0	4	5	3	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ ТО Младеновац, Карађорђев бунар, Костић Радишам Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2014), Приступљено 26. 12. 2012.
^ Мој Младеновац: Марковачко и Рабровачко језеро, Приступљено 26. 12. 2012.
^ Споменици културе у Србији: Спомен облежје Деспоту Стефану Лазаревићу, Приступљено 26. 12. 2012.
^ Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда: Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића, Приступљено 26. 12. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[ТО_Младеновац-1] ТО Младеновац, Карађорђев бунар, Костић Радишам Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2014), Приступљено 26. 12. 2012.

[2] Мој Младеновац: Марковачко и Рабровачко језеро, Приступљено 26. 12. 2012.

[3] Споменици културе у Србији: Спомен облежје Деспоту Стефану Лазаревићу, Приступљено 26. 12. 2012.

[4] Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда: Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића, Приступљено 26. 12. 2012.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Градска општина Младеновац
Насеља Младеновца	Амерић Белуће Бељевац Велика Иванча Велика Крсна Влашка Границе Дубона • Јагњило Ковачевац Кораћица Мала Врбица Марковац Међулужје Младеновац Младеновац (село) Пружатовац Рабровац Рајковац Сенаја Црквине Шепшин Селтерс Бања
Верска здања	Црква Успења Пресвете Богородице Црква Светих апостола Петра и Павла Манастир Павловац
Знаменитости и културна добра Младеновца	Кусадачко језеро Кућа породице Баџак Марковачко језеро Рабровачко језеро Спомен обележје Варовнице Спомен чесма „Црквенац“ Споменик деспоту Стефану Лазаревићу (Црквине) Споменик деспоту Стефану Лазаревићу (Младеновац) Споменик и гробље ослободилаца Београда 1806. године Споменик палим ратницима 1912—1918.
Спорт у Младеновцу	ФК Шумадија Јагњило ФК Ковачевац ОФК Младеновац
Саобраћај у Младеновцу	Железничка станица Влашко Поље Железничка станица Младеновац Железничка станица Ковачевац Градско саобраћајно предузеће Београд Београд - Интегрисани тарифни систем 2
Грб Младеновца * Градска општина Младеновац