Мала Врбица (Младеновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мала Врбица
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 355
Географске карактеристике
Координате 44°28′18″ СГШ; 20°38′38″ ИГД / 44.471705° СГШ; 20.643783° ИГД / 44.471705; 20.643783Координате: 44°28′18″ СГШ; 20°38′38″ ИГД / 44.471705° СГШ; 20.643783° ИГД / 44.471705; 20.643783
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Мала Врбица на мапи Србије
Мала Врбица
Мала Врбица
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Мала Врбица је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 355 становника.

Историја[уреди]

Мала Врбица са Америћем 1921. године чинило једну политичку општину. По попису (Државна Статистика) из 1921. године. Мала Врбица је, заједно са Америћем, имала 176 кућа са 1120 становника.

Врбица је насеље новијег датума. Свакако је основана почетком 19. века У „Списку свих алија Београдске Нахије налазећих се у 1834. г.“ под Н.10 (Државна Архива, Београд) помиње се алија“ ('земља која је после одласка Турака припадала Србима ) Врбица са „ 78 дана ораће земље, завата 37 дана, косанице 74 ко., винограда 3 мотике; остало је родна гора, но у овој гори једва да има пети тал жирородне горе, а оно друго све је млада шеварица, затим је више од пола дивјачина. На овој алији насељено је село Врбица која се из 13 кућа састоји… Речено село Врбица без ове алије може, а Амерић бити без ове алије може. У време кад је ова алија спахији принадлежала, плаћали су Врбовчани 40 гроша“.
Предање помиње неког Белог Спахију, за кога вели да је ова алија била његова. Осим тога, предање вели, да је он алију хтео да прода Америћима „за 200 гроша и оке масла“, Али они то нису могли да плате те је она тако припадала Врбовчанима.

Као најстарија породица у село сматрају се Грујићи и Борићи чији су преци дошли по једнима од Битоља; а по другима од дечана најпре у Планиницу (колубарски срез) па отуда у Врбицу; затим Жујовићи, Јаношевићи Марковићи срарино из Босне. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Мала Врбица живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,4 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 356
1953. 378
1961. 408
1971. 360
1981. 353
1991. 384 374
2002. 368 370
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
365 99,18 %
Хрвати
  
1 0,27 %
Југословени
  
1 0,27 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине америћке Бр. 230.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.