Међулужје

Координате: 44° 24′ 20″ С; 20° 41′ 13″ И / 44.4055° С; 20.687° И / 44.4055; 20.687
С Википедије, слободне енциклопедије

Међулужје
Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Раст 2751
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 20″ С; 20° 41′ 13″ И / 44.4055° С; 20.687° И / 44.4055; 20.687
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Међулужје на карти Србије
Међулужје
Међулужје
Међулужје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Међулужје је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2751 становника. Овде се налазе Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју, Запис Тодоровића крушка (Међулужје) и Запис Бујагића јабука (Међулужје).

Историја[уреди | уреди извор]

Међулужје се налази југозападно од града Младеновца. Има трагова који указују да је на овоме месту постојало насеље још у врло давнашња времена. Професор др. Васић Вршио је у Међулужју ископавања и нашао је судове, кипове и друге ствари од печене земље, који подсећају на преисториске објекте.

Северно од Међулужја је Селиште, где је, по народном предању, некада било село. Из овога старог села, веле, морали су бежати због турског зулума и склонили су се на данашње место, „међу густе лугове“, по којима је село добило име.

Међулужје се као насељено место први пут помиње почетком 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-39. г.) забележено је село Medialasch. И касније се стално ово насеље помиње. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се Међулужје, које је 1818.г. имало 24, а 1822.г. 25 кућа. Међулужје припадало Вићентијевој кнежини. По попису из 1921.г. село има 160 кућа са 819 становника.

Предање вели да је најстарија породица и „да су први побили колац у село“ Месаровићи, Блажићи, Гојковићи, Петровићи итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Међулужје живи 1882 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,0 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 770 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 994
1953. 1.034
1961. 1.224
1971. 1.480
1981. 1.792
1991. 2.406 2.291
2002. 2.431 2.559
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 2.405 98,93%
Роми
  
 8 0,32%
Црногорци
  
 6 0,24%
Хрвати
  
 2 0,08%
Словенци
  
 2 0,08%
Македонци
  
 1 0,04%
Југословени
  
 1 0,04%
непознато
  
 5 0,20%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 10
  
  
 12
80+ 10
  
  
 16
75—79 24
  
  
 35
70—74 54
  
  
 55
65—69 64
  
  
 56
60—64 55
  
  
 64
55—59 56
  
  
 57
50—54 95
  
  
 99
45—49 95
  
  
 93
40—44 105
  
  
 78
35—39 96
  
  
 87
30—34 81
  
  
 83
25—29 95
  
  
 93
20—24 71
  
  
 85
15—19 81
  
  
 77
10—14 92
  
  
 72
5—9 87
  
  
 66
0—4 63
  
  
 69
Просек : 37,0 38,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 198 220 286 377 447 601 770
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 121 189 143 176 83 39 12 2 2 3 3,16
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 992 272 650 48 21 1
Женски 990 185 661 118 23 3
УКУПНО 1.982 457 1.311 166 44 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 471 37 0 0 197
Женски 254 27 0 0 67
УКУПНО 725 64 0 0 264
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 83 36 9 31
Женски 1 1 40 8 6
УКУПНО 10 84 76 17 37
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 9 24 7 17
Женски 2 3 4 15 73
УКУПНО 2 12 28 22 90
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 0 0 2
Женски 5 1 0 1
УКУПНО 15 1 0 3

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Међулужје општине.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међулужје&oldid=27683403”