Пређи на садржај

Амерић

Координате: 44° 28′ 12″ С; 20° 38′ 23″ И / 44.47° С; 20.639666° И / 44.47; 20.639666
С Википедије, слободне енциклопедије
Амерић
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2022.Пад 634
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 12″ С; 20° 38′ 23″ И / 44.47° С; 20.639666° И / 44.47; 20.639666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Амерић на карти Србије
Амерић
Амерић
Амерић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Амерић је насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 634 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Амерић је старије насеље. Нема података а ни предања о томе када је ово село основано. Зна се само да оно није увек било на данашњем месту. Предање вели да је село некад било у „селишту”, где су данас њиве, али се о том насељу ништа даље не зна. По предању, које се и до данас очувало, у селу је некада живео спахија Омер и по њему је село добило име Омерић, од кога је постало данашње име Амерић.

Тек из првих десетина 19. века имамо података за ово насеље. Године 1818. Амерић је улазио у састав Вићентијеве кнежевине и имао је 30 кућа. Године 1822. у Америћу је било 40 кућа.[1]

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Као најстарија породица у селу сматрају се Чојановићи (поред овог имају данас и друга презимена Марковићи, Степановићи и Димитријевићи) који веле да су њихови стари „одавно пребегли из Босне због крви”. У старе породице рачунају се и Вујичићи који не знају од куда су старином, али знају да су њихови стари 1813. год. Бежали „преко” (у Банат), где имају рођаке Чикиризе. У старе породице убрајају се и Стевановићи са разним презименима, чији су преци дошли од Пећи. Стевановићи и њихови рођаци до скора су се презивали Васиљевићи.[2]

До 1870. год. Деца из ових места ишла су у школу у Кораћицу. Године 1870. општини је поклонио Милош Вујић земљиште, а Стеван Смиљанић једну зграду те је тако општина 1871. године сазидала основну школу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Амерић живи 675 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (42,8 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 272 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.032
1953. 1.039
1961. 1.008
1971. 925
1981. 882
1991. 866 846
2002. 807 838
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
792 98,14%
Роми
  
11 1,36%
Словенци
  
1 0,12%
Немци
  
1 0,12%
Македонци
  
1 0,12%
Бугари
  
1 0,12%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 214 226 238 238 242 233 272


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 64 66 39 52 29 15 5 2 0 0 2,97
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 350 113 208 17 12 0
Женски 363 68 205 84 6 0
УКУПНО 713 181 413 101 18 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 201 51 0 1 81
Женски 156 97 0 0 22
Укупно 357 148 0 1 103
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 20 5 11 1 15
Женски 1 1 13 5 3
Укупно 21 6 24 6 18
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 2 5 1 5
Женски 0 1 2 4 7
Укупно 0 3 7 5 12
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 3 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Монографија Подунавске област 1812-1927 „Напредак Панчево”(1927)
  2. ^ »Летопис« Места Србије и обичаји Марина (Беч 1999).
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]