Шепшин
Шепшин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Младеновац |
Становништво | |
— 2011. | 736 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 32′ 19″ С; 20° 42′ 09″ И / 44.5385° С; 20.7025° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 11433 |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Шепшин је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 736 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Шепшин се налази јужно од Гроцке. Шепшин је свакако новије насеље. Предање нам говори да су први досељеници, кад су овде дошли, наишли на маџарске куће. У арачким списковима из првих десетина 19.века помиње се Шепшин који је 1818.г. имао 16 а 1822.г. 20 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 134 куће са 918 становника. За најстарије породице сматрају се Крњићи-Милушићи. Стара су породица и Тинугићи, од које данас нема потомака. Остале су породице досељене и то: Ратковићи из Лисица (Драгачево); Јаношевци од новог Пазара, који су најпре населили у ужичком округу, па их је отуд раселио књаз Милош зато што су пљачкали Турке; Гајићи су из Црнића одакле је побегао њихов предак Гаја. Јеремијићи су старином од Лесковца; Ристићи од Тимока. Село има своју школу од 1893. године.. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Шепшин живи 673 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,0 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 7 | 17 | ||
75—79 | 8 | 18 | ||
70—74 | 30 | 37 | ||
65—69 | 26 | 33 | ||
60—64 | 31 | 25 | ||
55—59 | 19 | 24 | ||
50—54 | 34 | 24 | ||
45—49 | 45 | 20 | ||
40—44 | 35 | 26 | ||
35—39 | 33 | 37 | ||
30—34 | 22 | 23 | ||
25—29 | 17 | 18 | ||
20—24 | 24 | 17 | ||
15—19 | 31 | 27 | ||
10—14 | 29 | 28 | ||
5—9 | 27 | 25 | ||
0—4 | 13 | 24 | ||
Просек : | 41,0 | 42,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 362 | 96 | 224 | 28 | 12 | 2 |
Женски | 347 | 43 | 220 | 79 | 4 | 1 |
УКУПНО | 709 | 139 | 444 | 107 | 16 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 239 | 122 | 0 | 0 | 37 |
Женски | 194 | 147 | 0 | 0 | 12 |
УКУПНО | 433 | 269 | 0 | 0 | 49 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 7 | 18 | 0 | 30 |
Женски | 1 | 0 | 8 | 1 | 3 |
УКУПНО | 5 | 7 | 26 | 1 | 33 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 2 | 8 | 2 | 4 |
Женски | 0 | 4 | 0 | 5 | 12 |
УКУПНО | 0 | 6 | 8 | 7 | 16 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 1 |
Познати становници
[уреди | уреди извор]- Александар Виторовић, књижевник и новинар
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Зграда поште
-
Поглед на село
-
Зграда основне школе „Момчило Живојиновић“
-
Дрвени звоник
-
Поглед на село
-
Спомен-чесма
-
Поглед на село
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Шепшин, Бр.658
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган бив. председник Обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.).
Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.