Рабровац
Рабровац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Град | Београд |
Општина | Младеновац |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44°21′20″ СГШ; 20°45′05″ ИГД / 44.355666° СГШ; 20.7515° ИГДКоординате: 44°21′20″ СГШ; 20°45′05″ ИГД / 44.355666° СГШ; 20.7515° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 164 м |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Рабровац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1243 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Удаљено је 60 км југоисточно од Београда, поред пруге Београд-Ниш. Уједно је и тромеђа подручја три града: Београда, Смедерева и Крагујевца. Рабровац није одувек на данашњем месту. Село је раније било северније, у Старом Рабровцу, где је било само неколико кућа, и где има трагова од старог гробља које зову «маџарско гробље». И у Класову се, приликом копања, наилази на плоче од неког старог гробља. Данашњи Рабровац постао је пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.
Село се помиње у арачки спискова и имало је 1818. г. 26, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. г. село је имало 58 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 251 кућа са 1375 становника.
Најстарије су породице: Кујанџићи (данас са разним презименима) Миловановићи (данас са разним презименима). И Јовановићи (данас са разним презименима). Предак Кујунџића, Станимир кујунџија, дошао направио колибу у Старом Рабровцу, Па је касније прешао на данашње место. Ова породица доста разграната и има доста кућа. Миловановићи не знају од куда су и када су њихови стари овамо дошли. Знају само толико, да су за време збега три брата из Јагњила прешла овамо на своја трла и да је један брат остао у Јагњило, од кога су тамошњи Александрићи. И Јанковићи су стара породица; њихов предак Јанко дошао је овамо пре Карађорђевог Устанка из Јагњила. Остале су породице млаши досељеници. Николић, Ракићи, Блажићи, Мирковићи, Чолићи, и Стевановић су досељени из јасеничких села, затим има досељеника из Груже, од Пирота, Чачка, и Крајине итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Једно је од првих села у општини које је давне 1988. године добило телефонску инфраструктуру, која није измењена до данас. Највећи део села је осветљен, само мали део остао је не осветљен. У блиској будућности се планира увођење гасне мреже и водовода. У селу постоји фудбалски клуб од 1945. године. Усешно се такмичи у Београдској лиги.
Рабровачко језеро је познато излетиште Шумадије. Обилује рибом (најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика), а тренутно се ради на изградњи бунгалова и уређењу плаже. Најзаступљенија привредна грана су пољопривреда (90%) и трговина. 99% становништва су Срби.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Рабровац живи 1124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,14.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 9 | 12 | ||
80+ | 18 | 18 | ||
75—79 | 27 | 46 | ||
70—74 | 36 | 41 | ||
65—69 | 47 | 43 | ||
60—64 | 38 | 40 | ||
55—59 | 43 | 29 | ||
50—54 | 54 | 50 | ||
45—49 | 62 | 59 | ||
40—44 | 56 | 41 | ||
35—39 | 33 | 30 | ||
30—34 | 51 | 42 | ||
25—29 | 49 | 51 | ||
20—24 | 42 | 31 | ||
15—19 | 34 | 35 | ||
10—14 | 44 | 48 | ||
5—9 | 49 | 39 | ||
0—4 | 34 | 19 | ||
Просек : | 40,8 | 42,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 599 | 134 | 402 | 41 | 19 | 3 |
Женски | 568 | 63 | 400 | 91 | 11 | 3 |
УКУПНО | 1.167 | 197 | 802 | 132 | 30 | 6 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 359 | 153 | 0 | 0 | 100 |
Женски | 174 | 94 | 0 | 0 | 33 |
УКУПНО | 533 | 247 | 0 | 0 | 133 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 7 | 3 | 16 | 2 | 51 |
Женски | 1 | 1 | 9 | 3 | 4 |
УКУПНО | 8 | 4 | 25 | 5 | 55 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 5 | 8 | 6 | 4 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 4 | 22 |
УКУПНО | 2 | 6 | 9 | 10 | 26 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.) Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.