Рабровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Рабровац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Пад 1243
Географске карактеристике
Координате 44°21′20″ СГШ; 20°45′05″ ИГД / 44.355666° СГШ; 20.7515° ИГД / 44.355666; 20.7515Координате: 44°21′20″ СГШ; 20°45′05″ ИГД / 44.355666° СГШ; 20.7515° ИГД / 44.355666; 20.7515
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 164 м
Рабровац на мапи Србије
Рабровац
Рабровац
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Рабровац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1243 становника.

Историја[уреди]

Удаљено је 60 км југоисточно од Београда, поред пруге Београд-Ниш. Уједно је и тромеђа подручја три града: Београда, Смедерева и Крагујевца. Рабровац није од увек на данашњем месту. Село је раније било северније, у Старом Рабровцу, где је било само неколико кућа, и где има трагова од старог гробља које зову «маџарско гробље». И у Класову се, приликом копања, наилази на плоче од неког старог гробља. Данашњи Рабровац постао је пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.

Село се помиње у арачки спискова и имало је 1818. г. 26, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. г. село је имало 58 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 251 кућа са 1375 становника.

Најстарије су породице: Кујанџићи (данас са разним презименима) Миловановићи (данас са разним презименима). И Јовановићи (данас са разним презименима). Предак Кујунџића, Станимир кујунџија, дошао направио колибу у Старом Рабровцу, Па је касније прешао на данашње место. Ова породица доста разграната и има доста кућа. Миловановићи не знају од куда су и када су њихови стари овамо дошли. Знају само толико, да су за време збега три брата из Јагњила прешла овамо на своја трла и да је један брат остао у Јагњило, од кога су тамошњи Александрићи. И Јанковићи су стара породица; њихов предак Јанко дошао је овамо пре Карађорђевог Устанка из Јагњила. Остале су породице млаши досељеници. Николић, Ракићи, Блажићи, Мирковићи, Чолићи, и Стевановић су досељени из јасеничких села, затим има досељеника из Груже, од Пирота, Чачка, и Крајине и т. д.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Једно је од првих села у општини које је давне 1988. године добило телефонску инфраструктуру, која није измењена до данас. Највећи део села је осветљен, само мали део остао је не осветљен. У блиској будућности се планира увођење гасне мреже и водовода. У селу постоји фудбалски клуб од 1945. године. Усешно се такмичи у Београдској лиги.

Рабровачко језеро је познато излетиште Шумадије. Обилује рибом (најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика), а тренутно се ради на изградњи бунгалова и уређењу плаже. Најзаступљенија привредна грана су пољопривреда (90%) и трговина. 99% становништва су Срби.

Демографија[уреди]

У насељу Рабровац живи 1124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.632
1953. 1.683
1961. 1.634
1971. 1.537
1981. 1.512
1991. 1.555 1.524
2002. 1.400 1.429
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.347 96,21 %
Црногорци
  
 1 0,07 %
Македонци
  
 1 0,07 %
непознато
  
 16 1,14 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 9
  
  
 12
80+ 18
  
  
 18
75—79 27
  
  
 46
70—74 36
  
  
 41
65—69 47
  
  
 43
60—64 38
  
  
 40
55—59 43
  
  
 29
50—54 54
  
  
 50
45—49 62
  
  
 59
40—44 56
  
  
 41
35—39 33
  
  
 30
30—34 51
  
  
 42
25—29 49
  
  
 51
20—24 42
  
  
 31
15—19 34
  
  
 35
10—14 44
  
  
 48
5—9 49
  
  
 39
0—4 34
  
  
 19
Просек : 40,8 42,9

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.) Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рабровац&oldid=20486217“