Огњен Тадић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Огњен Тадић
Ognjen Tadić Crop.jpg
Огњен Тадић
Биографија
Датум рођења(1974-04-20)20. април 1974.(45 год.)
Место рођењаСарајево
 СФРЈ
Држављанство БиХ (Република Српска РС)
РелигијаПравославац
СупружникДр. сци Далиборка Тадић
ДецаАндрија, Јаков и Ана
Професијаправник и социолог
УниверзитетУниверзитет у Бањој Луци
Политичка
партија
потпредсједник Демократског народног савеза

Огњен Тадић (Сарајево, СФРЈ, 20. април 1974) српски је политичар, правник, новинар и социолог. Делегат је у Вијећу народа Републике Српске.

Образовање[уреди]

Основну и средњу Машинску техничку школу завршио је у Сарајеву. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци. Магистрирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци на тему „Друштвени конфликти у БиХ на крају XX и почетком XXI вијека“.

Политичка каријера[уреди]

Тадић је био потпредсједник Српске демократске странке (ту странку су 1990. године основали др Јован Рашковић у СР Хрватској, и др Радован Караџић у СР Босни и Херцеговини).

Прије чланства у Српској демократској странци био је члан Предсједништва Српске радикалне странке (ту странку су 1991. године основали др Војислав Шешељ, садашњи предсједник Српске радикалне странке и Томислав Николић.

Два пута је био савјетник предсједника Републике Српске. Први пут као савјетник за друштвене дјелатности, питања избјеглица и расељених лица (у вријеме предсједника Републике и предсједника Српске радикалне странке Републике Српске Николе Поплашена), а други пут као политички савјетник (у вријеме предсједника Републике и предсједника Српске демократске странке Драгана Чавића). Био је и шеф Кабинета предсједника Републике Српске (у вријеме предсједника Републике Николе Поплашена).

На редовним изборима 2002. године као кандидат Српске радикалне странке Републике Српске за српског члана Предсједништва БиХ заузео је треће мјесто са око 9% гласова, године 2007. на ванредним изборима као кандидат Српске демократске странке за предсједника Републике Српске заузео је друго мјесто са око 35% гласова, а 2010. године као кандидат Коалиције „Заједно за српску“ за предсједника Републике Српске заузео је друго мјесто са око 37% гласова. На општим изборима одржаним 2014. г. у трци за предсједника Републике Српске Огњен Тадић је добио подршку 44,28% гласова и поново освојио друго мјесто, а његов противкандидат Милорад Додик је побједио са 45,38% гласова.

У VII сазиву Народне скупштине Републике Српске (2006—2010) био је народни посланик у име Српске демократске странке. Претходно је 1998. г. изабран за народног посланика у Народну скупштину Републике Српске, али га је кажњавајући Српску радикалну странку Привремена изборна комисија БиХ, заједно са још осам других кандидата, уклонила са листе кандидата Српске радикалне странке, послије Општих избора 1998. године. [1] По мишљењу Привремене изборне комисије Тадић је након уклањања са листе кандидата подстицао насиље и дестабилизацију Босне и Херцеговине. [1]

У VI сазиву Дома народа Парламентарне скупштине БиХ (2010—2014) био је делегат и предсједавајући / замјеник предсједавајућег Дома.

На исте дужности је реизабран и у VII сазив Дома народа (2014—2018). [2]

За делегата у V сазив Вијећа народа Републике Српске изабран је 2018. године.

Био је делегат у Парламентарној скупштини Медитерана (2011-2019), а раније је био стални посматрач при Скупштини Западно-европске уније (2008—2010).

Данас је потпредсједник Демократског народног савеза.

Лични живот[уреди]

Ожењен је др сц. мед. Далиборком Тадић (рођено Милуновић) и отац је три дјетета. По оцу води порекло из села Врхпрача, са планине Јахорине, односно из Црне Горе, село Смријечно - Пива одакле су Тадићи доселили у околину Сарајева, а по мајци (рођ. Капор) из Херцеговине, село Мириловићи, Билећа. По вјероисповијести је православац.

Професионални пут[уреди]

У вријеме активног бављења адвокатуром био је у више мандата члан Извршног одбора Адвокатске коморе Републике Српске и предсједник Збора адвоката регије Бања Лука. Био је члан Предсједништва Удружења правника Републике Српске и Скупштине Савеза Удружења правника Србије и Удружења правника Републике Српске.

Био је новинар „Омладинског радијаРадио Сарајево, ТВ „СА 3“ – трећег програма ТВ Сарајево, НРТВ „Добре вибрације“ Сарајево и ратни извјештач „С-канал“-а Пале [3], потом „Српске-радио телевизије“ Пале – Бања Лука.

Ратни пут[уреди]

Био је припадник Војске Републике Српске. Као новинар је у заробљеништву у Хрватској и Херцег-Босни провео шест мјесеци (јануар 1993 — јули 1993), одакле је ослобођен након размјене. Пред Војним судом у Сплиту изречена му је шестогодишња казна затвора због наводне оружане побуне и обавјештајно-пропагандне дјелатности уперене против Републике Хрватске.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]