Олово-сулфид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Олово сулфид
Други називи олово(II) сулфид
Идентификација
ChemSpider
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула PbS
Моларна маса 239.28 g/mol
Густина 7700 kg/m3
Тачка топљења

1390 K

Тачка кључања
Растворљивост у води нерастворан



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Олово-сулфид је једињење олова и сумпора опште формуле PbS. Оксидациони број олова у овом једињењу је +2, а сумпора -2.

Налажење[уреди]

Олово-сулфид се у природи јавља као минерал галенит чији коцкасти кристали имају сјај попут металног олова.[1]

Добијање[уреди]

Настаје:

Особине[уреди]

Оловосулфид се не раствара у води, нити у алкалним хидроксидима и алкалним сулфидима. Уз кључалу разблажену азотну киселину гради се олово-нитрат и сумпор. Концентрована азотна киселина га претвара у олово-сулфат услед оксидације сумпора у сумпорну киселину.[1]

Синтетички добијен олово-сулфид се топи на 1114 °C, док се галенит топи на нешто нижој температури. Почиње да сублимује на 950 °C у вакууму или у струји неког инертног гаса, градећи мале коцкасте кристале. Када се загрева на ваздуху гради олово-сулфат.[1]

Значај[уреди]

У аналитичкој хемији таложење олово-сулфида дејством водоник-сулфида на олово-ацетат је доказна реакција за присуство водоник-сулфида.[2]

Галенит је главна руда за добијање олова.[3]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. Рајковић М. Б. и сарадници, 1993. Аналитичка хемија. Савремена администрација. Београд.
  3. Симс, Р. Ф. & сарадници, 1989. Стене и минерали. Вук Караџић. Београд.

Спољашње везе[уреди]