Орден слободе

С Википедије, слободне енциклопедије
ОРДЕН СЛОБОДЕ
Орден слободе на изложби „Одликовања из архива“ у Историјском архиву Београда.
Додељује  СФРЈ и  СРЈ
Типорден
Додељује сејугословенским и страним држављанима
Додељује се заизванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама
Ратни периодНародноослободилачка борба
Статусне додељује се више
Трака
Установљен9. јуна 1945.
Прво одликовање28. новембра 1947.
Задње одликовање16. јуна 1999.
Укупно одликованих7 (СФРЈ)
2 (СРЈ)
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден југословенске велике звезде
Следеће (ниже)Орден народног хероја

Орден слободе (мкд. Орден на слободата; словен. Red svobode) био je највише војно одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и одликовање Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе, које се додељивало од 1945. до 2006. године.

Орден је установило Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 9. јуна 1945. године. Додељивао се за изванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама, а њиме су поред домаћих одликовани и страни држављани. Има облик правилне петокраке звезде, а цела површина Ордена је прекривена драгим камењем. Носи се на левој страни груди.[1][2]

Аутор Ордена је југословенски вајар Антун Аугустинчић, који је био аутор већине југословенских одликовања, а због компликоване израде, припреме за израду прва три примерка су трајала три године, па је прва додела уследила тек 1947, односно 1951. године. Орден је пречника 68 милиметара, а израђен је од злата и платине, а у њега су уграђена 45 рубина и 61 брилијант, од кога је средишњи шест милиметара.[3]

До 1955. године Орден је додељивало Председништво АВНОЈ-а, односно Президијум Народне скупштине ФНРЈ, а након тога председник Републике. Предлоге за одликовање Орденом доносили су Савезно извршно веће, републичка Извршна већа, савезни секретар за спољне послове и савезни секретар за народну одбрану. Орденом је одликовано свега деветоро особа, а први одликовани је био Јосип Броз Тито, Врховни командант Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) у току Другог светског рата. Поред њега, у време СФР Југославије су одликована још четворица истакнутих партизанских команданата и генерала ЈНА.[3]

Године 1956. Орденом слободе је одликован совјетски маршал и истакнути војсковођа Георгиј Жуков, а поред њега Орденом је мимо статута одликован и совјетски лидер Леонид Брежњев. Наиме приликом посете Југославији, новембра 1976. године, Брежњев је видео Орден слободе и пошто му се свидео, сам је инсистирао да му буде додељен. Како би испунио жељу свом госту, али и личном пријатељу, председник Тито га је одликовао овим Орденом. Пошто у том тренутку није било готових примерака Ордена, позајмљен је Орден генерала Косте Нађа, који је додељен Брежњеву, а Нађу је накнадно уручен нови примерка Ордена.[3]

Након распада СФР Југославије, 1992. године одликовање се није додељивало све до 4. децембра 1998. године, када је доношењем Закона о одликовањима СР Југославије, поново уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, а касније и Државне заједнице СЦГ. У овом периоду Орден је додељен једини пут након НАТО бомбардовања СРЈ, 1999. године, када су њиме одликовани генерали Драгољуб Ојданић, начелник Генералшатаб ВЈ и Небојша Павковић, командант Треће армије.[4]

Носиоци овог одликовања

  1. Јосип Броз Тито, одликован 28. новембра 1947. године.
  2. Иван Гошњак, одликован 20. септембра 1951. године.[5]
  3. Коча Поповић, одликован 20. септембра 1951. године.[5]
  4. Пеко Дапчевић, одликован 1973. године.
  5. Коста Нађ, одликован 1973. године.
  1. Георгиј Жуков, одликован 1956. године.
  2. Леонид Брежњев, одликован 1976. године.
  1. Драгољуб Ојданић, одликован 16. јуна 1999. године.
  2. Небојша Павковић, одликован 16. јуна 1999. године.

Референце

  1. ^ Историјски архив 2015, стр. 20.
  2. ^ Војни лексикон 1981, стр. 369.
  3. ^ а б в Историјски архив 2015, стр. 21.
  4. ^ Сјај ордена 2001.
  5. ^ а б „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 16/III” (PDF). www.sistory.si. 15. 8. 1952. 

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орден_слободе&oldid=23149639”