Стратег — разлика између измена
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Стратег''' ([[Грчки језик|грчки]]: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у [[Античка Грчка|античкој Грчкој]]. У [[Хеленистичка ера|Хеленистичкој ери]] и [[Византијско царство|Византијском царству]] термин се користио и за војне гувернере. |
'''Стратег''' ([[Грчки језик|грчки]]: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у [[Античка Грчка|античкој Грчкој]]. У [[Хеленистичка ера|Хеленистичкој ери]] и [[Византијско царство|Византијском царству]] термин се користио и за војне гувернере. |
||
== |
== Антика == |
||
Титула стратега је у [[Античка Атина|Атини]] уведена око 487/6. године п. н. е. током [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијских ратова]]. Заменила је дотадашњу титулу [[архонт]]а [[полемарх]]а. Титулу стратега носио је [[Перикле]] од 443. до 429. године п. н. е. Стратези су такође били и [[Клеон]], [[Никија]] и [[Алкибијад]]. [[Филип II Македонски]] је свога генерала [[Парменион]]а поставио за ''стратега аутократора'' [[Коринтски савез|Коринтског савеза]]. Титула се користила и у време владавине [[дијадоси|дијадоха]]. Код [[Антички Рим|Римљана]] се функција стратега изједначавала са функцијом [[претор]]а. Титула се користила и у [[Византијско царство|Византијском царству]]. |
Титула стратега је у [[Античка Атина|Атини]] уведена око 487/6. године п. н. е. током [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијских ратова]]. Заменила је дотадашњу титулу [[архонт]]а [[полемарх]]а. Титулу стратега носио је [[Перикле]] од 443. до 429. године п. н. е. Стратези су такође били и [[Клеон]], [[Никија]] и [[Алкибијад]]. [[Филип II Македонски]] је свога генерала [[Парменион]]а поставио за ''стратега аутократора'' [[Коринтски савез|Коринтског савеза]]. Титула се користила и у време владавине [[дијадоси|дијадоха]]. Код [[Антички Рим|Римљана]] се функција стратега изједначавала са функцијом [[претор]]а. Титула се користила и у [[Византијско царство|Византијском царству]]. |
||
==У Византији== |
|||
У тешким годинама [[Византијско-аварски ратови|Аварско-словенских најезди]] на Балканском полуострву почиње процес унутрашњег јачања Царства кога је тешко пратити због крајње оскудице у историјским изворима. [[Ираклије]] је у критичним годинама спровео реформу војног и управног система. Започео је са изградњом [[Тема (Византија)|тематског]] уређења. У слободним деловима малоазијских покрајина стварају се војни окрузи – теме. Начело поделе војне и цивилне власти [[Диоклецијан|Диоклецијана]] и [[Константин Велики|Константина]] напустио је још цар [[Маврикије]] оснивањем [[егзархат|егзархата]] у [[Равенски егзархат|Италији]] и [[Афрички егзархат|Африци]]. Малоазијске теме су такође управне јединице војног карактера на чијем челу су војни команданти – стратези. Стратег у теми врши врховну војну и цивилну власт. Стара провинцијска подела није одмах нестала већ је дуго времена поред стратега постојао и тематски проконзул као представник цивилне управе. Међутим, стратег је у свему имао првенство, тим пре што је једна тема обухватала више некадашњих провинција. [[Теофан Исповедник|Теофанова]] хроника, основни извор за овај период, показује да је стратег уживао велики степен самосталности. У грађанском рату између [[Константин V Копроним|Константина V]] (741-775) и његовог брата [[Артавазд|Артавазда]], одлучујућу улогу играли су стратези малоазијских тема који су пружали помоћ једној или другој страни. |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
* Стара Грчка - В. В. Струв, Д. П. Калистов |
* Стара Грчка - В. В. Струв, Д. П. Калистов |
||
* Историја Византије, Георгије Острогорски, Просвета, Београд 1969. година |
|||
{{Византија}} |
{{Византија}} |
||
Верзија на датум 13. мај 2016. у 20:12
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Стратег (грчки: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у античкој Грчкој. У Хеленистичкој ери и Византијском царству термин се користио и за војне гувернере.
Антика
Титула стратега је у Атини уведена око 487/6. године п. н. е. током Грчко-персијских ратова. Заменила је дотадашњу титулу архонта полемарха. Титулу стратега носио је Перикле од 443. до 429. године п. н. е. Стратези су такође били и Клеон, Никија и Алкибијад. Филип II Македонски је свога генерала Пармениона поставио за стратега аутократора Коринтског савеза. Титула се користила и у време владавине дијадоха. Код Римљана се функција стратега изједначавала са функцијом претора. Титула се користила и у Византијском царству.
У Византији
У тешким годинама Аварско-словенских најезди на Балканском полуострву почиње процес унутрашњег јачања Царства кога је тешко пратити због крајње оскудице у историјским изворима. Ираклије је у критичним годинама спровео реформу војног и управног система. Започео је са изградњом тематског уређења. У слободним деловима малоазијских покрајина стварају се војни окрузи – теме. Начело поделе војне и цивилне власти Диоклецијана и Константина напустио је још цар Маврикије оснивањем егзархата у Италији и Африци. Малоазијске теме су такође управне јединице војног карактера на чијем челу су војни команданти – стратези. Стратег у теми врши врховну војну и цивилну власт. Стара провинцијска подела није одмах нестала већ је дуго времена поред стратега постојао и тематски проконзул као представник цивилне управе. Међутим, стратег је у свему имао првенство, тим пре што је једна тема обухватала више некадашњих провинција. Теофанова хроника, основни извор за овај период, показује да је стратег уживао велики степен самосталности. У грађанском рату између Константина V (741-775) и његовог брата Артавазда, одлучујућу улогу играли су стратези малоазијских тема који су пружали помоћ једној или другој страни.
Извори
- Стара Грчка - В. В. Струв, Д. П. Калистов
- Историја Византије, Георгије Острогорски, Просвета, Београд 1969. година