Breda Kalef — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 19: Ред 19:
}}
}}
'''Breda Kalef Simonović''' ([[Beograd]], [[7. decembar]] [[1930]]) je ''mecosopran'', proslavljena [[Jugoslovenski|jugoslovenska]] [[Spisak operskih pevača|operska pevačica]] i primadona [[Narodno pozorište u Beogradu|opere u Beogradu]]. Vrh karijere je dostigla između [[1960e|1960ih]] i [[1990e|1990ih]] godina, u periodu još znanom kao „zlatno doba beogradske opere".<ref name="urlIz istorije Beograda - Page 3">{{cite web|url=http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/dobrodosli-u-beograd-f54/iz-istorije-beograda-t544-20.htm | title = Iz istorije Beograda - Page 3 | format = | work = | accessdate=}}</ref>
'''Breda Kalef Simonović''' ([[Beograd]], [[7. decembar]] [[1930]]) je ''mecosopran'', proslavljena [[Jugoslovenski|jugoslovenska]] [[Spisak operskih pevača|operska pevačica]] i primadona [[Narodno pozorište u Beogradu|opere u Beogradu]]. Vrh karijere je dostigla između [[1960e|1960ih]] i [[1990e|1990ih]] godina, u periodu još znanom kao „zlatno doba beogradske opere".<ref name="urlIz istorije Beograda - Page 3">{{cite web|url=http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/dobrodosli-u-beograd-f54/iz-istorije-beograda-t544-20.htm | title = Iz istorije Beograda - Page 3 | format = | work = | accessdate=}}</ref>

== Biografija ==

Rođena je u jevrejskoj trgovačkoj porodici u Beogradu od oca Jakova Kalefa. Ona i njena sestra Matilda jedine su od Kalefa preživele holokaust.<ref>{{cite news |last1=Сретеновић |first1=Мирјана |title=Спилбергово писмо за Матилду Черге |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/434625/Spilbergovo-pismo-za-Matildu-Cerge |accessdate=30. 7. 2019 |work=Политика |date=28. 7. 2019.}}</ref>


== Gostovanja ==
== Gostovanja ==
Ред 156: Ред 160:
[[Категорија:Мецосопрани и Алти]]
[[Категорија:Мецосопрани и Алти]]
[[Категорија:Српске оперске певачице]]
[[Категорија:Српске оперске певачице]]
[[Категорија:Јевреји у Србији]]

Верзија на датум 30. јул 2019. у 21:29

Breda Kalef
Breda Kalef
Лични подаци
Датум рођења7. decembar 1930.
Место рођењаБеоград,

Breda Kalef Simonović (Beograd, 7. decembar 1930) je mecosopran, proslavljena jugoslovenska operska pevačica i primadona opere u Beogradu. Vrh karijere je dostigla između 1960ih i 1990ih godina, u periodu još znanom kao „zlatno doba beogradske opere".[1]

Biografija

Rođena je u jevrejskoj trgovačkoj porodici u Beogradu od oca Jakova Kalefa. Ona i njena sestra Matilda jedine su od Kalefa preživele holokaust.[2]

Gostovanja

Gostovala je samostalno ili sa ansamblom beogradske opere u više od 30 operskih kuća širom sveta:

Uloge

Breda Kalef kao Karmen
Breda Kalef u Don Kihotu

Pevala je u više od 50 vodećih mecosopranskih uloga među kojima se po uspehu izdvajaju

Ostale uloge

  • Dafne, (Corsi & Jacopo Peri (1561-1633 - prva opera ikada izvođena-1598 na Karnevalu u Firenci); premijera- Dubrovačke letnje igre
  • Polina, Grofica, Pikova Dama (Čajkovski)
  • Madalena, Rigoleto (Verdi),
  • Preciosila, Moć Sudbine ( Verdi)
  • Ulrika, Bal pod Maskama (Verdi)
  • Suzuki, Madam Baterflaj (Pučini)
  • Lola, Cavaleria Rustikana (Maskanji)
  • Rosina, Seviljski Berberin (Rosini)
  • Mis Kvikli, Falstaf (Verdi)
  • Madaleon, Andrea Chénier (Đordano)
  • Adalđiza, Norma (Belini)
  • Amneris, Aida (Verdi)
  • Maria, Ivan Grozni (George Bizet)
  • Hivrija, Soročinski Sajam (Musorgski)
  • La Marchesa di Berckenfield, Kći puka (Doniceti)

Operska imena

  • Breda i Plasido u Beogradu
    Breda i Plasido u Beogradu
  • Breda i Koreli
    Breda i Koreli
  • Breda i Di Stefano
    Breda i Di Stefano
  • Breda, Plasido i Marta
    Breda, Plasido i Marta

Slavna svetska operska imena sa kojima je pevala u zemlji I inostranstvu su

Budući da je sa Placidom Domingom nastupala više od 40 puta, jedina je jugoslovenska operska umetnica koja se slikom I pričom pominje u njegovoj autobiografskoj knjizi[5]

Istaknuti dirigenti

Breda, Mehta i Pašćan
Breda i Danon

Istaknuti dirigenti sa kojima je radila

Domaća scena

Pored gostovanja u inostranstvu, Breda Kalef je pevala je u svim većim gradovima Jugoslavije (Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje, Novi Sad, Split, Pula, Opatija, Vukovar, Slavonski Brod, Osijek, Dubrovnik). Osim stranih opera, pevala je i promovisala dela domaćih autora (Otadžbina-uloga majke Jugovića i Ero s onog svijeta). Učestvovala je na svim značajnijim muzičkim festivalima među kojima se izdvaja uloga Boga Sunca u operi Dafne, (engl. Daphne) na Dubrovačkim letnjim igrama, pod dirigentskom palicom Lovra Matačića.

Koncerti

U toku svoje operske karijere, Breda Kalef učestvovala je u brojnim koncertnim nastupima, samostalno, ili sa jugoslovenskih horovima u zemlji i inostranstvu (Branko Krsmanović, Braća Baruh, Radio-hor). Sa horom Braća Baruh imala je turneju u 29 gradova Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i nastup u Karnegi Holu u Njujorku. Izdvajaju se i izvođenja Verdijevog i Mocartovog Rekvijema, Sinfonije Oriente I Betovenove Devete Simfonije. Za BBC je snimljeno njeno koncertno izvođenje Borisa Godunova, u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, 1975 [8].

Obrazovanje

Muzičku akademiju u Beogradu zavrsila je u klasi Zlate Đunđenac a post diplomske studije u Veneciji u klasi proslavene profesorke Marije Karbone (Marie Carbone).

Nagrade

Za svoj umetnički rad dobila je brojne nagrade među kojima Plakete Narodnog Pozorišta i Republičke nagrade za najbolja godišnja izvođenja za Majku Jugovića u "Otadžbini", Čeku u "Đokondi", Lukreciju u istoimenoj operi Alberta Heringa i Domu u operi "Ero s onog svijeta".

Produkcija

Za muzičku kuću Filips snimila je operu Don Kihot [9] i to je do skora bio jedini snimak ovog dela, na svetu.

Ostali snimci: Pikova dama [10]. Za istu kuću snimila je ploču sa operskim arijama, a za RTB, ploču iz serijala U svetu Opere [11].

Reference

  1. ^ „Iz istorije Beograda - Page 3”. 
  2. ^ Сретеновић, Мирјана (28. 7. 2019). „Спилбергово писмо за Матилду Черге”. Политика. Приступљено 30. 7. 2019. 
  3. ^ „Tenor Franco Corelli”. 
  4. ^ „frankhamilton.org” (PDF). 
  5. ^ „Placido Domingo – prvih 40 godina"”. 
  6. ^ „Zubin Mehta - Google Books”. 
  7. ^ „Barikada - World Of Music”. Архивирано из оригинала 30. 03. 2013. г. 
  8. ^ BBC
  9. ^ Don Quichotte
  10. ^ Pikova Dama
  11. ^ U svetu Opere

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Breda_Kalef&oldid=22059926”