Руско-украјински рат

Руско-украјински рат
	Део Другог хладног рата
Време	20. фебруар 2014. — данас (10 година, 4 месеца и 3 дана)
Место	Украјина
Узрок	Евромајдан
Исход	Сукоб у току; • Повлачење тешког наоружања са линије фронта.; • Примирје од 15. фебруара 2015.; • Инвазија Русије на Украјину
Сукобљене стране
Русија; Доњецка НР; Луганска НР ; Подршка:; Белорусија (од 2022)	Украјина ; Снабдевање оружјем: НАТО; ЕУ;
Команданти и вође
Владимир Путин; Дмитриј Медведев (2014—2020); Михаил Мишустин (од 2020); Сергеј Лавров; Сергеј Шојгу; Валериј Герасимов; Игор Гиркин ; Александар Захарченко † (2014–2018) Денис Пушилин (од 2018); Леонид Пасечник (од 2017)	Володимир Зеленски (од 2019); Петро Порошенко (2014–2019); Владимир Гројсман (2016–2019); Денис Шмигаљ; Олексиј Резњиков; Дмитро Кулеба; Олексиј Данилов; Валериј Залужњи ; Сергиј Шаптала; Руслан Хомчак
Јачина
Русија:; ~175.000—190.000; Доњецка НР:; 20.000; Луганска НР:; 14.000;	Украјина:; 255.000 (оружане снаге); 102.000 (паравојне снаге); 220.000 (резервне снаге);
Жртве и губици
	Укупно (до фебруара 2022); убијени: ~14.000 (од којих 3.500 цивила); +298 цивила (Малејша ерлајнс лет 17); рањени: 26.000 (од којих 7.000-9.000 цивила); нестали: 1.000-1.500 (август 2017); избегли: 1.600.000

Руско-украјински рат (укр. російсько-українська війна, рус. российско-украинская война) јесте оружани сукоб између Русије и самопроглашених република ДНР и ЛНР које она подржава, с једне стране, и Украјине, с друге стране.

У априлу 2014. демонстрације у Донбасу грађана руске националности су прерасле у оружани сукоб. Русија је подржала ДНР и ЛНР. До 2022. непријатељства су била локализована на регионима Крим и Донбас, међународно признатим као деловима Украјине. Упркос поновљеним изјавама руске стране да је сукоб у Донбасу до тада био унутарукрајинске природе, западни медији и политиколози из различитих земаља (посебно Марк Галеоти) већ дуги низ година пишу о томе да се дешава као рат између Русије и Украјине^[6]^[7]^[8]. Од 2014. у Украјини јачају неонацистичке снаге у облику парамилитарних формација које буквално преузимају све кључне полуге власти.

Од 2021. године почела је тешка криза у односима између Русије и Украјине због повећања руског присуства на граници са Украјином, што је говорило о могућности рата пуних размера. У фебруару 2022. криза се погоршала и дипломатски покушаји да се ситуација реши били су неуспешни. Украјинске снаге, предвођене националистима, нагомилавају се на положајима у Донбасу где народне милиције у покушају да одбране своју независност бране своје положаје а грађани трпе велике губитке од почетка сукоба 2014. Русија је 21. фебруара 2022. признала независност ДНР и ЛНР^[9], а 22. фебруара послала је трупе на територију коју они контролишу^[10]^[11]^[12]. Дана 24. фебруара, Русија је покренула „специјалну операцију денацификације и демилитаризације Украјине” која је у западним центрима моћи названа инвазија на Украјину^[13].

Позадина[уреди | уреди извор]

Независна Украјина и Наранџаста револуција[уреди | уреди извор]

Након распада Совјетског Савеза (СССР) 1991. године, Украјина и Русија су одржале блиске везе. Украјина је 1994. пристала да приступи Уговору о неширењу нуклеарног оружја као држава која нема нуклеарно оружје.^[14] Бивше совјетско нуклеарно оружје у Украјини је уклоњено и демонтирано.^[15] Заузврат, Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе пристале су да подрже територијални интегритет и политичку независност Украјине кроз Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама.^[16]^[17] Русија је 1999. године била један од потписница Повеље о европској безбедности, која је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“.^[18] У годинама након распада СССР-а, неколико земаља бившег Источног блока приступило је NATO-у, делимично као одговор на регионалне безбедносне претње које укључују Русију, као што су Руска уставна криза 1993, рат у Абхазији (1992–1993) и Први чеченски Рат (1994–1996). Путин је рекао да су западне силе прекршиле обећање да неће дозволити придруживање ниједној источноевропској земљи.^[19]^[20]

Украјински председнички избори 2004. били су контроверзни. Током предизборне кампање, опозициони кандидат Виктор Јушченко био је отрован TCDD диоксином;^[21]^[22] он је касније оптужио Русију за умешаност.^[23] У новембру је премијер Виктор Јанукович проглашен за победника, упркос оптужбама за намештање гласова од стране посматрача избора.^[24] Током двомесечног периода који је постао познат као Наранџаста револуција, велики мирни протести су успешно довели у питање исход. Након што је Врховни суд Украјине поништио првобитни резултат због широко распрострањене изборне преваре, одржан је други круг избора, доводећи на власт Јушченко као председника и Јулију Тимошенко као премијерку, а Јанукович је остао у опозицији.^[25] Наранџаста револуција се често групише заједно са другим протестним покретима раног 21. века, посебно унутар бившег СССР-а, познатим као обојене револуције. Према речима Ентонија Кордесмана, руски војни официри су на такве обојене револуције гледали као на покушаје САД и европских држава да дестабилизују суседне земље и поткопају националну безбедност Русије.^[26] Руски председник Владимир Путин оптужио је организаторе руских протеста 2011–2013 да су бивши саветници Јушченка и описао протесте као покушај да се наранџаста револуција пренесе на Русију.^[27] Митинзи у корист Путина током овог периода називани су „анти-наранџастим протестима”.^[28]

На Самиту у Букурешту 2008. Украјина и Грузија су настојале да се придруже NATO-у. Одговор међу чланицама NATO-а био је подељен. Западноевропске земље су се противиле нуђењу акционих планова за чланство (MAP) Украјини и Грузији како би избегле антагонизацију Русије, док је амерички председник Џорџ В. Буш тражио њихово пријем.^[29] NATO је на крају одбио да понуди Украјини и Грузији MAP, али је такође издао саопштење у којем се слаже да ће „ове земље у једном тренутку постати чланице NATO-а“. Путин се оштро противио настојањима Грузије и Украјине за чланство у NATO-у.^[30] До јануара 2022. могућност да Украјина уђе у NATO остала је удаљена.^[31]

Јанукович је 2009. објавио своју намеру да се поново кандидује за председника на Украјинским председничким изборима 2010. године,^[32] на којима је потом победио.^[33] У новембру 2013. избио је талас великих проевропско унијских (ЕУ) протеста као одговор на Јануковичеву изненадну одлуку да не потпише Споразум о придруживању ЕУ-Украјина, и уместо тога да је изабрао ближе везе са Русијом и Евроазијском економском унијом. Дана 22. фебруара 2013. године, украјински парламент је великом већином одобрио финализацију споразума Украјине са ЕУ.^[34] После тога, Русија је извршила притисак на Украјину да одбије овај споразум претећи санкцијама. Саветник Кремља Сергеј Глазјев изјавио је да Русија не би могла да гарантује статус Украјине као државе уколико би споразум био потписан.^[35]^[36]

Евромајдан, Револуција достојанства и проруски немири[уреди | уреди извор]

Дана 21. фебруара 2014, након вишемесечних протеста у оквиру покрета Евромајдан, Јанукович и лидери парламентарне опозиције потписали су споразум о нагодби који је предвиђао превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из престонице уочи гласања о опозиву којим су му одузета овлашћења председника.^[37]^[38]^[39]^[40] Рада (Украјински парламент) је 23. фебруара усвојила предлог закона о укидању закона из 2012. којим је руски језик постао службени.^[41] Предлог закона није усвојен,^[42] али је предлог изазвао негативне реакције у руским говорним подручјима Украјине,^[43] које су појачали руски медији тврдећи да је етничко руско становништво у непосредној опасности.^[44]

Дана 27. фебруара је успостављена привремена влада и расписани су ванредни председнички избори. Следећег дана Јанукович се поново појавио у Русији и на конференцији за новинаре изјавио да остаје вршилац дужности председника Украјине, баш у тренутку када Русија почиње војну кампању на Криму. Лидери руског говорног подручја источних региона Украјине прогласили су трајну лојалност Јануковичу,^[38]^[45] што је изазвало проруске немире у Украјини 2014.

Српски добровољци[уреди | уреди извор]

Србија је законски забранили својим држављанима да ратују у Украјини. Међутим, неколико њих је отишло. Једни од њих су Радомир Почуча и Дејан Берић. Почуча је осуђен,^[46] док се Берић није ни враћао у Србију.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 1. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. „American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 175,000.”
^ Bengali, Shashank (18. 2. 2022). „The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine.”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022.
^ ^а ^б ^в The military balance 2021. Abingdon, Oxon: International Institute for Strategic Studies. 2021. ISBN 978-1032012278.
^ ^а ^б ^в Report on the human rights situation in Ukraine 16 August to 15 November 2017 стр. 7-9
^ „About 730,000 have left Ukraine for Russia due to conflict - UNHCR”. Reuters. 5. 8. 2014. Архивирано из оригинала 16. 8. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014.
^ Elizabeth A. Wood, William E. Pomeranz, E. Wayne Merry, Maxim Trudolyubov. Roots of Russia’s War in Ukraine. — Columbia University Press, 2015. — p. 144
^ Mark Galeotti. Armies of Russia’s War in Ukraine. — Bloomsbury Publishing, 2019. — p. 64
^ Paul D’Anieri. Ukraine and Russia: From Civilied Divorce to Uncivil War. — Cambridge University Press, 2019. — p. 282
^ „Владимир Путин подписал указ о признании ЛНР и ДНР”. РИА Новости (на језику: руски). Приступљено 21. 2. 2022.
^ „UK says: The Russian invasion of Ukraine has begun”. Al Arabiya English (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2022.
^ Taylor, Chloe. „'Invasion of Ukraine has begun,' UK minister says, as Putin orders troops into breakaway regions”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2022.
^ Parekh, Marcus. „Russia-Ukraine latest news: Kremlin dismisses threat of sanctions, saying 'we are used to it'”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 22. 2. 2022.
^ BBC : Why has Russia invaded Ukraine and what does Putin want?
^ Budjeryn, Mariana (21. 5. 2021). „Revisiting Ukraine's Nuclear Past Will Not Help Secure Its Future”. Lawfare. Архивирано из оригинала 13. 1. 2024. г. Приступљено 16. 1. 2024.
^ Budjeryn, Mariana. „Issue Brief #3: The Breach: Ukraine's Territorial Integrity and the Budapest Memorandum” (PDF). Woodrow Wilson International Center for Scholars. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022.
^ Vasylenko, Volodymyr (15. 12. 2009). „On assurances without guarantees in a 'shelved document'”. The Day. Архивирано из оригинала 29. 1. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2022.
^ Harahan, Joseph P. (2014). „With Courage and Persistence: Eliminating and Securing Weapons of Mass Destruction with the Nunn-Luger Cooperative Threat Reduction Programs” (PDF). DTRA History Series. Defense Threat Reduction Agency. ASIN B01LYEJ56H. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022.
^ „Istanbul Document 1999”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 19. 11. 1999. Архивирано из оригинала 1. 6. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2015.
^ Wiegrefe, Klaus (15. 2. 2022). „NATO's Eastward Expansion: Is Vladimir Putin Right?”. Der Spiegel. ISSN 2195-1349. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022.
^ Hall, Gavin E. L. (14. 2. 2022). „Ukraine: the history behind Russia's claim that Nato promised not to expand to the east”. The Conversation. Архивирано из оригинала 15. 3. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2022.
^ Leung, Rebecca (11. 2. 2009). „Yushchenko: 'Live And Carry On'”. CBS News. CBS. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2020.
^ „Study: Dioxin that poisoned Yushchenko made in lab”. Kyiv Post. London: Businessgroup. Associated Press. 5. 8. 2009. ISSN 1563-6429. Архивирано из оригинала 31. 1. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2022.
^ „Yushchenko to Russia: Hand over witnesses”. Kyiv Post. Businessgroup. 28. 10. 2009. ISSN 1563-6429. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2010.
^ „The Supreme Court findings” (на језику: украјински). Supreme Court of Ukraine. 3. 12. 2004. Архивирано из оригинала 25. 7. 2013. г. Приступљено 7. 7. 2008.
^ „Ukraine-Independent Ukraine”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica. 15. 1. 2008. Архивирано из оригинала 15. 1. 2008. г. Приступљено 14. 1. 2008.
^ Cordesman, Anthony H. (28. 5. 2014). „Russia and the 'Color Revolution'”. Center for Strategic and International Studies. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022.
^ „Putin calls 'color revolutions' an instrument of destabilization”. Kyiv Post. Interfax Ukraine. 15. 12. 2011. Архивирано из оригинала 10. 1. 2023. г. Приступљено 4. 3. 2022.
^ Антиоранжевый митинг проходит на Поклонной горе [Anti-orange rally takes place on Poklonnaya Hill] (на језику: руски). RIA Novosti. 4. 2. 2012. Архивирано из оригинала 2. 3. 2021. г. Приступљено 4. 3. 2022.
^ Brown, Colin (3. 4. 2008). „EU allies unite against Bush over Nato membership for Georgia and Ukraine”. The Independent. стр. 24.
^ Evans, Michael (5. 4. 2008). „President tells summit he wants security and friendship”. The Times. стр. 46. „President Putin, in a bravura performance before the world's media at the end of the Nato summit, warned President Bush and other alliance leaders that their plan to expand eastwards to Ukraine and Georgia 'didn't contribute to trust and predictability in our relations'.”
^ Wong, Edward; Jakes, Lara (13. 1. 2022). „NATO Won't Let Ukraine Join Soon. Here's Why.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 5. 2023. г. Приступљено 12. 3. 2022.
^ „Yanukovych tops list of presidential candidates in Ukraine – poll”. Ukrainian Independent Information Agency. 2. 6. 2009. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 13. 6. 2009.
^ Harding, Luke (8. 2. 2010). „Yanukovych set to become president as observers say Ukraine election was fair”. The Guardian. Kyiv. ISSN 1756-3224. OCLC 60623878. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г.
^ „Parliament passes statement on Ukraine's aspirations for European integration”. Kyiv Post. Interfax-Ukraine. 22. 2. 2013. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 24. 1. 2024.
^ Dinan, Desmond; Nugent, Neil (ур.). The European Union in Crisis. Palgrave Macmillan. стр. 3, 274.
^ Walker, Shaun (22. 9. 2013). „Ukraine's EU trade deal will be catastrophic, says Russia”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 7. 2020. г. Приступљено 12. 9. 2023.
^ „Rada removes Yanukovych from office, schedules new elections for May 25”. Interfax-Ukraine. 24. 2. 2014. Архивирано из оригинала 10. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2015.
^ ^а ^б „Ukraine President Yanukovich impeached”. Al Jazeera. 22. 2. 2014. Архивирано из оригинала 7. 9. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2015.
^ Sindelar, Daisy (23. 2. 2014). „Was Yanukovych's Ouster Constitutional?”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2014.
^ Feffer, John (14. 3. 2014). „Who Are These 'People,' Anyway?”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2014.
^ Traynor, Ian (24. 2. 2014). „Western nations scramble to contain fallout from Ukraine crisis”. The Guardian. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. Приступљено 25. 2. 2015.
^ На отмену закона о региональных языках на Украине наложат вето [The abolition of the law on regional languages in Ukraine will be vetoed] (на језику: руски). Lenta.ru. 1. 3. 2014. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2015.
^ Ayres, Sabra (28. 2. 2014). „Is it too late for Kyiv to woo Russian-speaking Ukraine?”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 7. 1. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2015.
^ Kofman, Michael (2017). Lessons from Russia's Operations in Crimea and Eastern Ukraine. (PDF). Santa Monica, CA: RAND Corporation. ISBN 978-0-8330-9617-3. OCLC 990544142. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 2. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2021. „By March 26, the annexation was essentially complete, and Russia began returning seized military hardware to Ukraine.”
^ Polityuk, Pavel; Robinson, Matt (22. 2. 2014). Roche, Andrew, ур. „Ukraine parliament removes Yanukovich, who flees Kyiv in 'coup'”. Reuters. Gabriela Baczynska, Marcin Goettig, Peter Graff, Giles Elgood. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2020.
^ „Počuča: Nagodio sam se, ne idem u zatvor zbog Ukrajine”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2. 3. 2022.

Литература[уреди | уреди извор]

Bowen, Andrew (2017). „Coercive Diplomacy and the Donbas: Explaining Russian Strategy in Eastern Ukraine”. Journal of Strategic Studies. 42 (3–4): 312—343. S2CID 158522112. doi:10.1080/01402390.2017.1413550.
Marples, David R. ed. The War in Ukraine's Donbas: Origins, Contexts, and the Future (2022) excerpt
Magocsi, P. E., (2010). A History of Ukraine: The Land and Its Peoples. Toronto: University of Toronto Press.
Plokhy, S. (2015). The Gates of Europe: A History of Ukraine. New York: Basic Books.
Sydorenko, A. (2016). „Review of The Gates of Europe: A History of Ukraine, by S. Plokhy.”. The Russian Review. 75 (3): 534—535. JSTOR 43919477.
Reid, A. (1999). Borderland. New York: Basic Books.
Subtelny, O. (2008). Ukraine: A History (4th ed.). Toronto: University of Toronto Press.
Switalski, John (1990). „Reviewed work: Ukraine: A History, Orest Subtelny”. The Polish Review. 35 (3/4): 276—280. JSTOR 25778520.
Szporluk, R. (1982). Ukraine: A Brief History, 2nd ed., Detroit: Ukrainian Festival Committee. LCCN 84-108082
Wylegala, A., & Glowacka-Grajper, M. (2019). The Burden of the Past: History, Memory, and Identity in Contemporary Ukraine. Bloomington: Indiana University Press.
Fritz, V. (2007). State-Building: A Comparative Study of Ukraine, Lithuania, Belarus, and Russia (1st ed.). Central European University Press.
Halperin, C. J. (2010). National Identity in Premodern Rus'. Russian History, 37(3), 275–294.
Blum, J. (1971). Lord and Peasant in Russia from the Ninth to the Nineteenth Century. Princeton: Princeton University Press.
Crisp, Olga (1963). „Book Review: Lord and Peasant in Russia by J. Blum”. The Slavonic and East European Review. 41 (97): 559—561. JSTOR 4205488.
Anderson, M. S. (1962). „Book Review: Lord and Peasant in Russia by J. Blum”. The Economic History Review. 15 (1): 180—181. JSTOR 2593312. doi:10.2307/2593312.
Plokhy, S. (2017). Lost Kingdom: The Quest for Empire and the Making of the Russian Nation. New York: Basic Books.
Kumar, K. (2018). „Review of Lost Kingdom: The Quest for Empire and the Making of the Russian Nation from 1470 to the Present”. Slavic Review. 77 (3): 828—829. JSTOR 26565700. S2CID 165192290. doi:10.1017/slr.2018.251 .
Thompson, J. M., & Ward, C. J. (2017). Russia: A Historical Introduction from Kievan Rus’ to the Present (8th edition). London, UK: Routledge.
Amar, T. C. (2015). The Paradox of Ukrainian Lviv: A Borderland City between Stalinists, Nazis, and Nationalists. Ithaca: Cornell University Press.
David, Kathryn (2017). „Reviewed work: THE PARADOX OF UKRAINIAN LVIV: A BORDERLAND CITY BETWEEN STALINISTS, NAZIS, AND NATIONALISTS, Tarik Cyril Amar”. Harvard Ukrainian Studies. 35 (1/4): 547—550. JSTOR 44983563.
Berezhnaya, L. (2015). A View from the Edge: Borderland Studies and Ukraine, 1991-2013. Harvard Ukrainian Studies, 34(1/4), 53–78.
Bilenky, S. (2018). Imperial Urbanism in the Borderlands: Kyiv, 1800-1905 (Illustrated edition). Toronto: University of Toronto Press.
Remy, Johannes (2019). „Reviewed work: IMPERIAL URBANISM IN THE BORDERLANDS: KYIV, 1800–1905, Serhiy Bilenky”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 497—500. JSTOR 48585326.
Budurowycz, B. (1983). Poland and the Ukrainian Problem, 1921-1939. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne Des Slavistes, 25(4), 473–500.
Dabrowski, P. M. (2021). The Carpathians: Discovering the Highlands of Poland and Ukraine (NIU Series in Slavic, East European, and Eurasian Studies). DeKalb: Northern Illinois University Press.
Davies, B. (2007). Warfare, State and Society on the Black Sea Steppe, 1500–1700.
King, Charles (2010). „Reviewed work: Warfare, State, and Society on the Black Sea Steppe, 1500-1700, Brian L. Davies”. Slavic Review. 69 (1): 247. JSTOR 25621775. S2CID 164995300. doi:10.1017/S0037677900017162.
Monahan, Erika (2010). „Reviewed work: Warfare, State and Society on the Black Sea Steppe, 1500-1700, Brian L. Davies”. The Russian Review. 69 (1): 152—154. JSTOR 20621185.
Hausmann, G. (2010). „Reviewed work: Warfare, State and Society on the Black Sea Steppe, 1500–1700. Warfare and History, Brian L. Davies”. The Slavonic and East European Review. 88 (4): 740—741. JSTOR 41061920. S2CID 247620731. doi:10.1353/see.2010.0030.
Kaminski, A. S. (1993). Republic vs. Autocracy Poland-Lithuania and Russia 1686-1697 (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Frost, Robert I. (1995). „Reviewed work: Republic vs. Autocracy: Poland-Lithuania and Russia, 1686-1697, Andrzej Sulima Kamiński”. The Slavonic and East European Review. 73 (3): 543—545. JSTOR 4211891.
Hughes, Lindsey (1995). „Reviewed work: Republic vs. Autocracy: Poland-Lithuania and Russia, 1686-1697., Andrzej Sulima Kamiński”. Slavic Review. 54 (2): 472—473. JSTOR 2501663. S2CID 164598985. doi:10.2307/2501663.
Longworth, Philip (1995). „Reviewed work: Republic vs. Autocracy: Poland-Lithuania and Russia, 1686-1697, Andrzej Sulima Kamiński”. The American Historical Review. 100 (5): 1622—1623. JSTOR 2170009. doi:10.2307/2170009.
Markovits, A. S., & Sysyn, F. E. (Eds.). (1982). Nationbuilding and the Politics of Nationalism: Essays on Austrian Galicia (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Hurst, Michael (1984). „Reviewed work: Nationbuilding and the Politics of Nationalism: Essays on Austrian Galicia, A. S. Markovits, F. E. Sysyn”. The Slavonic and East European Review. 62 (3): 457—458. JSTOR 4208933.
Wynar, Lubomyr R. (1984). „Reviewed work: Nationbuilding and the Politics of Nationalism: Essays on Austrian Galicia., Andrei S. Markovits, Frank e. Sysyn”. Slavic Review. 43 (4): 712—713. JSTOR 2499353. S2CID 157905384. doi:10.2307/2499353.
Rieber, A. J. (2014). The Struggle for the Eurasian Borderlands: From the Rise of Early Modern Empires to the End of the First World War. Cambridge: Cambridge University Press.
Samokhvalov, V. (2018). Fractured Eurasian Borderlands: The Case of Ukraine. In A. Ohanyan (Ed.), Russia Abroad: Driving Regional Fracture in Post-Communist Eurasia and Beyond. Washington, D.C.: Georgetown University Press.
Snyder, T. (2004). The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999. New Haven: Yale University Press.
———. (2010). Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin. New York: Basic Books.
Rubenstein, Joshua (26. 11. 2010). „The Devils' Playground (review of Bloodlands by Timothy Snyder)”. The New York Times. Приступљено 2. 2. 2020.
Moorhouse, Roger (8. 11. 2010). „Review: Bloodlands: Europe between Hitler and Stalin”. History Extra. BBC. Приступљено 2. 2. 2020.
Staliūnas, D. (2007). Between Russification and Divide and Rule: Russian Nationality Policy in the Western Borderlands in mid-19th Century. Jahrbücher Für Geschichte Osteuropas, 55(3), 357–373.
Staliūnas, D., & Aoshima, Y., (eds.). (2021). The Tsar, the Empire, and the Nation: Dilemmas of Nationalization in Russia's Western Borderlands, 1905–1915. Historical Studies in Eastern Europe and Eurasia. Budapest: Central European University Press.
Weeks, T. R. (2022). „Review of The Tsar, the Empire, and the Nation: Dilemmas of Nationalization in Russia's Western Borderlands, 1905–1915”. The Russian Review. 81 (3): 566—598. S2CID 248954384. doi:10.1111/russ.12378.
Thaden, E. (1984). Russia’s Western Borderlands, 1710-1980, Princeton, N.J.: Princeton University Press.
Ther, P., & Kreutzmüller, C. (2014). The Dark Side of Nation-States: Ethnic Cleansing in Modern Europe. New York: Berghahn Books.
Von, H. & Herbert J. (2011). War in a European Borderland: Occupations and Occupation Plans in Galicia and Ukraine; 1914–1918. Seattle, WA: University of Washington.
Barford, P. M. (2001). The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe (1st edition). New York: Cornell University Press.
Smith, T. Allan; Barford, P.M. (2001). „Review of The Early Slavs. Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe”. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne des Slavistes. 43 (4): 579—580. JSTOR 40870401. Приступљено 2021-02-27.
Barford, P[aul] M.; KNOLL, PAUL W. (2002). „Review of The Early Slavs. Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe”. The Polish Review. 47 (4): 420—422. JSTOR 25779352. Приступљено 2021-02-27.
Barford, P. M.; Bogucki, Peter (2002). „Review of The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe”. Slavic Review. 61 (4): 817—818. JSTOR 3090392. Приступљено 2021-02-27.
Barford, P. M.; Gassowski, Jerzy F. (2005). „Review of The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe”. American Journal of Archaeology. 109 (1): 124—125. JSTOR 40025129. S2CID 245297261. doi:10.1086/AJS40025129. Приступљено 2021-02-27.
Curta, F. (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Sedlar, Jean W.; Krekić, Bariša (1995). „Review of East Central Europe in the Middle Ages, 1000-1500”. The American Historical Review. 100 (5): 1551. JSTOR 2169913. doi:10.2307/2169913. Приступљено 2021-03-12.
Shepard, Jonathan; Curta, Florin (2008). „Review of Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250”. The Catholic Historical Review. 94 (2): 326—327. JSTOR 25027293. S2CID 154240587. doi:10.1353/cat.0.0035. Приступљено 2021-03-12.
Petkov, Kiril; Curta, Florin (2007). „Review of Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250”. Speculum. 82 (3): 694—695. JSTOR 20466014. doi:10.1017/S0038713400010381. Приступљено 2021-03-12.
Dolukhanov, P. (1996). The Early Slavs: Eastern Europe from the Initial Settlement to the Kievan Rus. London, UK: Routledge.
Dolukhanov, Pavel M.; Bogucki, Peter (1997). „Review of The Early Slavs: Eastern Europe from the Initial Settlement to the Kievan Rus.”. Slavic Review. 56 (3): 551—552. JSTOR 2500930. Приступљено 2021-03-12.
Dolukhanov, Pavel M.; Todd, Malcolm (1997). „Review of The Early Slavs: Eastern Europe from the Initial Settlement to the Kievan Rus”. The Slavonic and East European Review. 75 (2): 359—360. JSTOR 4212385. Приступљено 2021-03-12.
Halperin, C. (2010). National Identity in Premodern Rus'. Russian History, 37(3), 275–294.
Pelenski, J. (1979). The Sack of Kiev of 1482 in Contemporary Muscovite Chronicle Writing. Harvard Ukrainian Studies, 3/4, 638–649.
Pelenski, J. (1983). The Emergence of the Muscovite Claims to the Byzantine-Kievan "Imperial Inheritance". Harvard Ukrainian Studies, 7, 520–531.
Plokhy, S. (2010). The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine, and Belarus. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Drozd, Andrew M.; Plokhy, Serhii (2008). „Review of The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine, and Belarus”. The Slavic and East European Journal. 52 (2): 326—327. JSTOR 20459696. Приступљено 2021-03-12.
Plokhy, Serhii; Kaiser, Daniel H. (2007). „Review of The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine, and Belarus”. Slavic Review. 66 (4): 749—750. JSTOR 20060402. Приступљено 2021-03-12.
Boeck, Brian J.; Plokhy, Serhii (2009). „Review of The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine and Belarus”. The Journal of Interdisciplinary History. 39 (4): 587—588. JSTOR 40263564. S2CID 142632446. doi:10.1162/jinh.2009.39.4.587. Приступљено 2021-03-12.
Raffensperger, C. (2016). Ties of Kinship: Genealogy and Dynastic Marriage in Kyivan Rus´ (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Bouchard, Constance B. (2017). „Reviewed work: Ties of Kinship: Genealogy and Dynastic Marriage in Kyivan Rus, Christian Raffensperger”. Medieval Prosopography. 32: 268—270. JSTOR 26630005.
Bilenky, S. (2012). Romantic Nationalism in Eastern Europe: Russian, Polish, and Ukrainian Political Imaginations. Redwood City: Stanford University Press.
Yekelchyk, Serhy (2017). „Reviewed work: ROMANTIC NATIONALISM IN EASTERN EUROPE: RUSSIAN, POLISH, AND UKRAINIAN POLITICAL IMAGINATIONS. Stanford Studies on Central and Eastern Europe, Serhiy Bilenky”. Harvard Ukrainian Studies. 35 (1/4): 536—539. JSTOR 44983559.
Fisher, A. W. (1970). The Russian Annexation of the Crimea, 1772–1783. Cambridge: Cambridge University Press.
Anderson, M. S.; Fisher, Alan W. (1972). „Review of The Russian Annexation of the Crimea, 1772–1783”. The English Historical Review. 87 (343): 428. JSTOR 563359. doi:10.1093/ehr/LXXXVII.CCCXLIII.428. Приступљено 2021-03-14.
Parry, V. J.; Fisher, Alan W. (1971). „Review of The Russian Annexation of the Crimea, 1772–1783”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 34 (1): 155—157. JSTOR 614645. S2CID 162471671. doi:10.1017/S0041977X00141795. Приступљено 2021-03-14.
Hö., E.; Fisher, Alan W. (1971). „Review of The Russian Annexation of the Crimea 1772—1783”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 19 (4): 620—621. JSTOR 41044447. Приступљено 2021-03-14.
Friesen, L. (2009). Rural Revolutions in Southern Ukraine: Peasants, Nobles, and Colonists, 1774-1905 (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Kohut, Zenon E. (2010). „Reviewed work: Rural Revolutions in Southern Ukraine: Peasants, Nobles, and Colonists 1774-1905, Leonard G. Friesen”. The Russian Review. 69 (1): 156—157. JSTOR 20621188.
Heuman, S. (1998). Kistiakovsky: The Struggle for National and Constitutional Rights in the Last Years of Tsarism (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute
Haigh, Elizabeth V. (1998). „Reviewed work: Kistiakovsky: The Struggle for National and Constitutional Rights in the Last Years of Tsarism, Susan Heuman”. Russian History. 25 (4): 473—474. JSTOR 24659113.
Hamburg, G. M. (2000). „Reviewed work: Kistiakovsky: The Struggle for National and Constitutional Rights in the Last Years of Tsarism, Susan Heuman”. Slavic Review. 59 (1): 221—222. JSTOR 2696942. S2CID 164741259. doi:10.2307/2696942.
Armstrong, John A. (1999). „Reviewed work: Kistiakovsky: The Struggle for National and Constitutional Rights in the Last Years of Tsarism, Susan Heuman”. The American Historical Review. 104 (2): 680—681. JSTOR 2650548. doi:10.2307/2650548.
Kappeler, A. (2001). The Russian Empire: A Multiethnic History (A. Clayton, trans.). Harlow: Longman.
Kohut, Z. E. (1989). Russian Centralism and Ukrainian Autonomy: Imperial Absorption of the Hetmanate, 1760s–1830s (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Dukes, Paul (1990). „Reviewed work: Russian Centralism and Ukrainian Autonomy: Imperial Absorption of the Hetmanate, 1760s-1830s, Zenon e. Kohut”. The Slavonic and East European Review. 68 (3): 567—568. JSTOR 4210411.
Le Donne, John (1990). „Reviewed work: Russian Centralism and Ukrainian Autonomy: Imperial Absorption of the Hetmanate, 1760s-1830s, Zenon e. Kohut”. The American Historical Review. 95 (5): 1584—1585. JSTOR 2162831. doi:10.2307/2162831.
Sysyn, Frank E. (1993). „Reviewed work: Russian Centralism and Ukrainian Autonomy: Imperial Absorption of the Hetmanate, 1760s-1830s, Zenon Kohut”. The Russian Review. 52 (1): 120—121. JSTOR 130885. doi:10.2307/130885.
LeDonne, J. P. (1997). The Russian Empire and the World 1700–1917: The Geopolitics of Expansion and Containment, Oxford: Oxford University Press.
O’Neill, K. (2017). Claiming Crimea: A History of Catherine the Great’s Southern Empire. New Haven: Yale University Press.
Kotenko, Anton (2019). „Reviewed work: CLAIMING CRIMEA: A HISTORY OF CATHERINE THE GREat's SOUTHERN EMPIRE, Kelly O'Neill”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 495—497. JSTOR 48585325.
Subtelny, O. (1980). Russia and the Ukraine: The Difference That Peter I Made. The Russian Review, 39(1), 1–17.
Boriak, H., Graziosi, A., Hajda, L. A., Kessler, G., Maksudov, S., Pianciola, N., & Grabowicz, G. G. (2009). Hunger by Design: The Great Ukrainian Famine and Its Soviet Context (H. Hryn, Ed.; Illustrated edition). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.^[1]
Bruski, J. J., & Bałuk-Ulewiczowa, T. (2016). Between Prometheism and Realpolitik: Poland and Soviet Ukraine, 1921–1926. Krakow, Poland: Jagiellonian University Press.
Conquest, R. (1970). The Nation Killers: The Soviet Deportation of Nationalities. New York: Macmillan.
Conquest, R. (2006). The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine. London: Pimlico.
Smith, George B. (1987). „Reviewed Work: The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine. by Robert Conquest”. The Journal of Politics. 49 (3): 904—905. JSTOR 2131299. doi:10.2307/2131299.
Kosiński, L. A. (1987). „Reviewed Work: The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine by Robert Conquest”. Population and Development Review. 13 (1): 149—153. JSTOR 1972127. doi:10.2307/1972127.
Hunter, Holland (1988). „Reviewed Work: The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine by Robert Conquest”. The Annals of the American Academy of Political and Social Science. 496: 152. JSTOR 1046337. S2CID 220839885. doi:10.1177/0002716288496001025.
Hagenloh, P. (2009). Stalin's Police: Public Order and Mass Repression in the USSR, 1926–1941. Washington, D.C: Woodrow Wilson Center Press.
Himka, J.-P. (1992). Western Ukraine between the Wars. Canadian Slavonic Papers, 34(4), 391–412.
Khlevniuk, O. (2004). The History of the Gulag: From Collectivization to the Great Terror. New Haven, CT: Yale University Press
Liber, G. (2010). Soviet Nationality Policy, Urban Growth, and Identity Change in the Ukrainian SSR 1923-1934 (Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies). Cambridge: Cambridge University Press.
Weeks, Theodore R. (1995). „Reviewed work: Soviet Nationality Policy, Urban Growth, and Identity Change in the Ukrainian SSR, 1923-1934, George O. Liber, Stephen White”. The Journal of Modern History. 67 (2): 522—523. JSTOR 2125138. doi:10.1086/245170.
Siegelbaum, Lewis H. (1994). „Reviewed work: Soviet Nationality Policy, Urban Growth, and Identity Change in the Ukrainian SSR 1923-1934, George O. Liber”. The American Historical Review. 99 (1): 269—270. JSTOR 2166276. doi:10.2307/2166276.
Bohachevsky-Chomiak, Martha (1994). „Reviewed work: Soviet Nationality Policy, Urban Growth, and Identity Change in the Ukrainian SSR, 1923-1934., George O. Liber”. Slavic Review. 53 (3): 964—966. JSTOR 2501612. S2CID 164853693. doi:10.2307/2501612.
Liber, G. (2016). Total Wars and the Making of Modern Ukraine, 1914-1954. Toronto: University of Toronto Press.
Zaitsev, Oleksandr (2019). „Reviewed work: TOTAL WARS AND THE MAKING OF MODERN UKRAINE, 1914–1954, George O. Liber”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (1/2): 203—207. JSTOR 48585266.
Mace, J. E. (1983). Communism and the Dilemmas of National Liberation: National Communism in Soviet Ukraine, 1918-1933 (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Swoboda, Victor (1985). „Reviewed work: Communism and the Dilemmas of National Liberation: National Communism in Soviet Ukraine, 1918-1933, James e. Mace”. The Slavonic and East European Review. 63 (1): 138—139. JSTOR 4209061.
Reshetar, John S. (1985). „Reviewed work: Communism and the Dilemmas of National Liberation: National Communism in Soviet Ukraine, 1918-1933., James e. Mace”. Slavic Review. 44 (2): 351—352. JSTOR 2497788. doi:10.2307/2497788.
Martin, T. (1998). The Origins of Soviet Ethnic Cleansing. The Journal of Modern History, 70(4), 813–861.
McBride, J. (2016). Peasants into Perpetrators: The OUN-UPA and the Ethnic Cleansing of Volhynia, 1943–1944. Slavic Review, 75(3), 630–654.
Naimark, N. M. (2012). Stalin's Genocides. Princeton: Princeton University Press.
Pauly, M. (2014). Breaking the Tongue: Language, Education, and Power in Soviet Ukraine, 1923–1934. University of Toronto Press.
Kolomiyets, Lada (2019). „Reviewed Work: BREAKING THE TONGUE: LANGUAGE, EDUCATION, AND POWER IN SOVIET UKRAINE, 1923–1934 by Matthew D. Pauly”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 504—507.
Snyder, T. (2010). Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin. New York: Basic Books.
Stachiw, M. (1969). Western Ukraine at the Turning Point of Europe's History 1918–1923. (2 vols.). New York: Shevchenko Scientific Society.
Veryha, W. (1984). Famine in Ukraine in 1921–1923 and the Soviet Government's Countermeasures. Nationalities Papers, 12(2), 265–286.
Von, H. & Herbert J. (2011). War in a European Borderland: Occupations and Occupation Plans in Galicia and Ukraine; 1914–1918. Seattle, WA: University of Washington.
Wheatcroft, S. (2012). The Soviet Famine of 1946–1947, the Weather and Human Agency in Historical Perspective. Europe-Asia Studies, 64(6), 987–1005.
Yekelchyk S. (2015). Stalin's Empire of Memory: Russian-Ukrainian Relations in the Soviet Historical Imagination. Toronto: University of Toronto Press.
Abramson, H. (1999). A Prayer for the Government: Ukrainians and Jews in Revolutionary Times, 1917-1920 (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Ukrainian Research Institute of Harvard University.
Yekelchyk, Serhy (2000). „Reviewed work: A Prayer for the Government: Ukrainians and Jews in Revolutionary Times, 1917-1920, Henry Abramson”. The Russian Review. 59 (4): 650—651. JSTOR 2679295.
Bohachevsky-Chomiak, Martha (2000). „Reviewed work: A Prayer for the Government: Ukrainians and Jews in Revolutionary Times, 1917-1920, Henry Abramson”. Slavic Review. 59 (4): 899—901. JSTOR 2697444. doi:10.2307/2697444.
Löwe, Heinz‐Dietrich (2002). „A Prayer for the Government: Ukrainians and Jews in Revolutionary Times, 1917–1920. By Henry Abramson. Cambridge, Mass.: Harvard Ukrainian Research Institute, 1999.”. The Journal of Modern History. 74 (2): 457—459. doi:10.1086/343447.
Adams, A. E. (1963). Bolsheviks in the Ukraine: The Second Campaign, 1918–1919. New Haven: Yale University Press.
Applebaum, A. (2017). Chapter 1: The Ukrainian Revolution, 1917. In Red Famine: Stalin's War on Ukraine. New York: Doubleday.
Baker, M. (1999). Beyond the National: Peasants, Power, and Revolution in Ukraine. Journal of Ukrainian Studies, 24(1), 39–67.
Baker, M. R. (2016). Peasants, Power, and Place: Revolution in the Villages of Kharkiv Province, 1914–1921 (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Hudson, Hugh D.; Baker, Mark R. (2017). „Reviewed work: Peasants, Power, and Place: Revolution in the Village of Kharkiv Province, 1914–1921, BakerMark R”. Slavic Review. 76 (2): 528—529. JSTOR 26565112. S2CID 165087282. doi:10.1017/slr.2017.109.
Betlii, O. (2019). Revolution through the Lens of Ordinary Life in Kyiv. Slavic Review, 78(4), 935–941.
Borys, J. & Armstrong, J. A. (1980). The Sovietization of Ukraine, 1917-1923: The Communist Doctrine and Practice of National Self-Determination. Edmonton, AB: Canadian Institute of Ukrainian Studies.
Bilous, L. (2019). Re-thinking the Revolution in Ukraine: The Jewish Experience, 1917–1921. Slavic Review, 78(4), 949–956.
Dornik, W. (Ed.). (2022). The Emergence of Ukraine: Self-Determination, Occupation, and War in Ukraine, 1917-1922. University of Alberta Press.
Wilson, Sophia (2017). „Reviewed work: THE EMERGENCE OF UKRAINE: SELF-DETERMINATION, OCCUPATION, AND WAR IN UKRAINE, 1917-1922, Wolfram Dornik, Georgiy Kasianov, Hannes Leidinger, Peter Lieb, Alexei Miller, Bogdan Musial, Vasyl Rasevych, Gus Fagan”. Harvard Ukrainian Studies. 35 (1/4): 539—542. JSTOR 44983560.
Edelman, R. (1985). Rural Proletarians and Peasant Disturbances: The Right Bank Ukraine in the Revolution of 1905. The Journal of Modern History, 57(2), 248–277.
Fowler, M. C. (2019). Introduction: Ukraine in Revolution, 1917–1922. Slavic Review, 78(4), 931–934.
Fowler, M. C. (2019). The Geography of Revolutionary Art. Slavic Review, 78(4), 957–964.
Guthier, S. (1979). The Popular Base of Ukrainian Nationalism in 1917. Slavic Review, 38(1), 30–47.
Hunczak, T. (1977). The Ukraine 1917–1921: A Study in Revolution. Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Kenez, P. (1971, 1977). Civil war in South Russia (2 vols.). Berkeley: University of California Press.
Kuchabsʹkyĭ, V. & Fagan, G. (2009). Western Ukraine in Conflict with Poland and Bolshevism, 1918–1923. Toronto: Canadian Institute of Ukrainian Studies Press.
Gilley, C. R. (2011). „Reviewed Work: Western Ukraine in Conflict with Poland and Bolshevism, 1918––1923 by Kuchabsky, Vasyl., Gus Fagan”. The Slavonic and East European Review. 89 (4): 766—768. JSTOR 10.5699/slaveasteurorev2.89.4.0766. doi:10.5699/slaveasteurorev2.89.4.0766.
Prusin, A. (2009). „Reviewed Work: Western Ukraine in Conflict with Poland and Bolshevism, 1918-1923 by Vasyl' Kuchabsky”. The Polish Review. 54 (3): 372—375. JSTOR 25779827.
Malle, S. (2009). The Economic Organization of War Communism 1918-1921 (Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies). Cambridge: Cambridge University Press.
Lih, Lars T. (1987). „Reviewed work: The Economic Organization of War Communism 1918-1921, Silvana Malle”. The Russian Review. 46 (4): 455—456. JSTOR 130310. doi:10.2307/130310.
Husband, William B. (1987). „Reviewed work: The Economic Organization of War Communism, 1918-1921., Silvana Malle”. Slavic Review. 46 (1): 158. JSTOR 2498651. S2CID 164697740. doi:10.2307/2498651.
Rosenberg, William G. (1987). „Reviewed work: The Economic Organization of War Communism, 1918-1921, Silvana Malle”. The American Historical Review. 92 (3): 712—713. JSTOR 1870016. doi:10.2307/1870016.
Procyk, A. (1995). Russian Nationalism and Ukraine: The Nationality Policy of the Volunteer Army during the Civil War. Edmonton: Canadian Institute of Ukrainian Studies Press.
Reshetar, J. S. (1952). The Ukrainian Revolution, 1917–1920, A Study in Nationalism. Princeton: NJ: Princeton University Press.
Skirda, A. (2004). Nestor Makhno, Anarchy's Cossack: The Struggle for Free Soviets in the Ukraine 1917–1921. Edinburgh: AK Press.
Velychenko, S. (2010). State Building in Revolutionary Ukraine: A Comparative Study of Government and Bureaucrats, 1917–22. Toronto: University of Toronto Press.
Von, H. & Hunczak, T. (1977). The Ukraine, 1917-1921: A Study in Revolution. Cambridge: Harvard University Press.
Yekelchyk, S. (2019). The Ukrainian Meanings of 1918 and 1919. Harvard Ukrainian Studies, 36(1/2), 73–86.
Yekelchyk, S. (2019). Searching for the Ukrainian Revolution. Slavic Review, 78(4), 942–948.
Baraban, E. V. (2014). Filming a Stalinist War Epic in Ukraine: Ihor Savchenko's "The Third Strike." Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne Des Slavistes, 56(1/2), 17–41.
Bartov, O. (2008). Eastern Europe as the Site of Genocide. The Journal of Modern History, 80(3), 557–593.
Bellezza, S. A. (2008). The Discourse over the Nationality Question in Nazi-Occupied Ukraine: The Generalbezirk Dnjepropetrowsk, 1941-3. Journal of Contemporary History, 43(4), 573–596.
Kiebuzinski, K., & Motyl, A. (Eds.). (2017). The Great West Ukrainian Prison Massacre of 1941: A Sourcebook. Amsterdam: Amsterdam University Press.
Chopard, Thomas (2017). „Reviewed work: The Great West Ukrainian Prison Massacre of 1941, Ksenya KIEBUZINSKI, Alexander MOTYL”. Cahiers du Monde Russe. 58 (4): 707—710. JSTOR 26615935. doi:10.4000/monderusse.10164 .
Markiewicz, P. (2021). Unlikely Allies: Nazi German and Ukrainian Nationalist Collaboration in the General Government During World War II. West Lafayette: Purdue University Press.
Marples, D. R. (1985). Western Ukraine and Western Belorussia under Soviet Occupation: The Development of Socialist Farming, 1939-1941. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne Des Slavistes, 27(2), 158–177.
Snyder, T. (1999). “To Resolve the Ukrainian Problem Once and for All”: The Ethnic Cleansing of Ukrainians in Poland, 1943–1947. Journal of Cold War Studies, 1(2), 86–120.
Snyder, T. (2003). The Causes of Ukrainian-Polish Ethnic Cleansing 1943. Past & Present, 179, 197–234.
Snyder, T. (2003). The Ethnic Cleansing of Western Ukraine (1939–1945). In The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999 (pp. 154–178). New Haven: Yale University Press.
Steinhart, E. C. (2015). The Holocaust and the Germanization of Ukraine. New York: Cambridge University Press.
Ther, P., & Kreutzmüller, C. (2014). The Dark Side of Nation-States: Ethnic Cleansing in Modern Europe. New York: Berghahn Books.
Solonari (2015). „Review: The Dark Side of Nation-States: Ethnic Cleansing in Modern Europe”. Slavic Review. 74 (2): 371. doi:10.5612/slavicreview.74.2.371.
Berkhoff, K. C., & Carynnyk, M. (1999). The Organization of Ukrainian Nationalists and Its Attitude toward Germans and Jews: Iaroslav Stets’Ko’s 1941 Zhyttiepys. Harvard Ukrainian Studies, 23(3/4), 149–184.
Dean, M. (1999). Collaboration in the Holocaust: Crimes of the Local Police in Belorussia and Ukraine, 1941-44. New York: Palgrave Macmillan.
Van Tuyll, Hubert P. (2001). „Reviewed work: Collaboration in the Holocaust: Crimes of the Local Police in Belorussia and Ukraine, 1941-44, Martin Dean”. The Russian Review. 60 (3): 448—449. JSTOR 2679687.
Ezergailis, Andrew (2001). „Reviewed work: Collaboration in the Holocaust: Crimes of the Local Police in Belorussia and Ukraine, 1941-44, Martin Dean”. The American Historical Review. 106 (2): 686—687. JSTOR 2651788. doi:10.2307/2651788.
Bartov, Omer (2001). „Reviewed work: Collaboration in the Holocaust: Crimes of the Local Police in Belorussia and Ukraine, 1941-44, Martin Dean”. Slavic Review. 60 (1): 174—175. JSTOR 2697669. S2CID 145220716. doi:10.2307/2697669.
Gerhard, G. (2009). Food and Genocide: Nazi Agrarian Politics in the Occupied Territories of the Soviet Union. Contemporary European History, 18(1), 45–65.
Goldenshteyn, M. (2022). So They Remember: A Jewish Family’s Story of Surviving the Holocaust in Soviet Ukraine. Norman: University of Oklahoma Press.
Himka, J.-P. (2012). Ukrainian Memories of the Holocaust: The Destruction of Jews as Reflected in Memoirs Collected in 1947. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne Des Slavistes, 54(3/4), 427–442.
Himka, J.-P. (2011). The Lviv Pogrom of 1941: The Germans, Ukrainian Nationalists, and the Carnival Crowd. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne Des Slavistes, 53(2/4), 209–243.
Katchanovski, I. (2010). The Politics of Soviet and Nazi Genocides in Orange Ukraine. Europe-Asia Studies', 62(6), 973–997.
Lower, W. (2002). A New Ordering of Space and Race: Nazi Colonial Dreams in Zhytomyr, Ukraine, 1941-1944. German Studies Review, 25(2), 227–254.
Lower, W. (2005). Nazi Empire-Building and the Holocaust in Ukraine. Chapel Hill: University of North Carolina Press.
Clarkson, A. (2008). „Review of Nazi Empire-Building and the Holocaust in Ukraine”. The English Historical Review. 123 (505): 1600—1601. doi:10.1093/ehr/cen309.
Hagen, W. (2007). „Review of Nazi Empire-Building and the Holocaust in Ukraine”. Slavic Review. 66 (2): 335—336. JSTOR. https://doi.org/10.2307/20060246. JSTOR 20060246. S2CID 164222556. doi:10.2307/20060246.
Himka, J. (2006). „Review of Nazi Empire-Building and the Holocaust in Ukraine”. The International History Review. 28 (3): 634—636.
Lumans, V. (2006). „Review of Nazi Empire-Building and the Holocaust in Ukraine”. Central European History. 39 (3): 534—536. S2CID 145702878. doi:10.1017/S000893890638017X.
Lower, W. (2012). Axis Collaboration, Operation Barbarossa, and the Holocaust in Ukraine. In A. J. Kay, J. Rutherford, & D. Stahel (Eds.), Nazi Policy on the Eastern Front, 1941: Total War, Genocide, and Radicalization (pp. 186–219). Woodbridge: Boydell & Brewer.
O'Sullivan (2015). „Review of Nazi Policy on the Eastern Front, 1941: Total War, Genocide, and Radicalization, by Alex J. Kay, Jeff Rutherford, and David Stahel”. Slavic Review. 74 (2): 408. doi:10.5612/slavicreview.74.2.408.
Mawdsley, Evan (2014). „Reviewed work: Nazi Policy on the Eastern Front, 1941: Total War, Genocide, and Radicalization, Alex J. Kay, Jeff Rutherford, David Stahel”. The English Historical Review. 129 (539): 1006—1007. JSTOR 24474316. doi:10.1093/ehr/ceu197.
Markiewicz, P. (2021). Unlikely Allies: Nazi German and Ukrainian Nationalist Collaboration in the General Government During World War II. West Lafayette: Purdue University Press.
Piotrowski, T. (Ed.). (2008). Genocide and Rescue in Wolyn: Recollections of the Ukrainian Nationalist Ethnic Cleansing Campaign Against the Poles During World War II. Jefferson: McFarland & Company.
Podol’s’kyi, A., & Lang, S. (2008). A Reluctant Look Back: Jewry and the Holocaust in Ukraine. Osteuropa, 58(8/10), 271–278.
Snyder, T. (2003). The Causes of Ukrainian-Polish Ethnic Cleansing 1943. Past & Present, 179, 197–234.
Steinhart, E. C. (2015). The Holocaust and the Germanization of Ukraine. Cambridge: Cambridge University Press.
Zabarko, B. (Ed.). (2004). Holocaust in the Ukraine. London: Vallentine Mitchell.
Buttar, P. (2018). On a Knife's Edge: The Ukraine, November 1942-March 1943. Oxford: Osprey Publishing.
————. (2019). Retribution: The Soviet Reconquest of Central Ukraine, 1943. Oxford: Osprey Publishing.
————. (2020). The Reckoning: The Defeat of Army Group South, 1944. Oxford: Osprey Publishing.
Stahel, D. (2012). Kiev 1941: Hitler's Battle for Supremacy in the East. Cambridge: Cambridge University Press.
Citino, Robert M. (2012). „Reviewed work: Kiev 1941: Hitler's Battle for Supremacy in the East, David Stahel”. Russian Review. 71 (3): 539—540. JSTOR 23263894.
Slepyan, Kenneth (2013). „Kiev 1941: Hitler's Battle for Supremacy in the East. By David Stahel.”. Slavic Review. 72 (2): 420—421. S2CID 164459820. doi:10.5612/slavicreview.72.2.0420.
Aslund, A., & McFaul, M. (2006). Revolution in Orange: The Origins of Ukraine's Democratic Breakthrough. New York: Carnegie Endowment for International Peace.
Birch, S. (2000). Elections and Democratization in Ukraine. New York: Macmillan.
Ivan Katchanovski, Fukuyama, F., & Umland, A. (2014). Cleft Countries—Regional Political Divisions and Cultures in Post-Soviet Ukraine and Moldova. Germany: Stuttgart Ibidem.
Kuzio, T. (2015). Contemporary Ukraine: Dynamics of Post-Soviet Transformation. London: Routledge.
Kuzio, T. (2016). Ukraine State and Nation Building. London Routledge.
Brands, H. (Ed.). (2024). War in Ukraine: Conflict, Strategy, and the Return of a Fractured World. Johns Hopkins University Press.
Clark, E., & Vovk, D. (Eds.). (2020). Religion During the Russian Ukrainian Conflict. New York: Routledge.
D'Anieri, P. (2019). Ukraine and Russia: From Civilized Divorce to Uncivil War. Cambridge: Cambridge University Press.
Lennon, Olena (2019). „Reviewed work: UKRAINE AND RUSSIA: FROM CIVILIZED DIVORCE TO UNCIVIL WAR, Paul d'Anieri”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 512—514. JSTOR 48585331.
Galeotti, M. (2019). The Armies of Russia's War in Ukraine. Osprey. (Osprey Elite Series).
Grigas, A. (2016). Beyond Crimea: The New Russian Empire. New Haven: Yale University Press.
Marples, David R. (2019). „Reviewed work: BEYOND CRIMEA: THE NEW RUSSIAN EMPIRE, Agnia Grigas”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 515—517. JSTOR 48585332.
Hansen, A., Rogatchevski, A., Steinholt, Y., & Wickström, D. (2019). A War of Songs: Popular Music and Recent Russia-Ukraine Relations. Stuttgart: ibidem-Verlag; distributed by Columbia University Press.
Raykoff, Ivan (2020). „A War of Songs: Popular Music and Recent Russia-Ukraine Relations. By Arve Hansen, Andrei Rogatchevski, Yngvar Steinholt, and David-Emil Wickström. Soviet and Post-Soviet Politics and Society, 203. Stuttgart: ibidem-Verlag, 2019. Distributed by Columbia University Press. 247 pp. Notes. Glossary. Index. Illustrations. Tables. $40.00, paper.”. Slavic Review (на језику: енглески). 79 (3): 670—671. ISSN 0037-6779. doi:10.1017/slr.2020.178 — преко Cambridge Core.
Menon, R., Rumer, E. B., & Chasman, D. (2015). Conflict in Ukraine: The Unwinding of the Post–Cold War Order. MIT Press.
Legvold, Robert (2015). „Reviewed work: Conflict in Ukraine: The Unwinding of the Post—Cold War Order, RAJAN MENON, EUGENE B. RUMER”. Foreign Affairs. 94 (5): 193. JSTOR 24483774.
d'Anieri, Paul (2016). „Ukraine, Russia, and the West: The Battle over Blame”. The Russian Review. 75 (3): 498—503. JSTOR 43919447. doi:10.1111/russ.12087.
Plokhy, S. (2023) The Russo-Ukrainian War: The End of History. W. W. Norton.
Plokhy, S. (2023) The Russo-Ukrainian War: The End of History. W. W. Norton.
Wood, E., Pomeranz, W., Merry, E. W., & Trudolyubov, M. (2015). Roots of Russia’s War in Ukraine. New York: Woodrow Wilson Center Press and Columbia University Press.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Russia-Ukraine War на сајту Енциклопедија Британика
International armed conflict in Ukraine at the Rule of Law in Armed Conflicts Project
Conflict in Ukraine at the Council on Foreign Relations
Russo-Ukrainian War at Google News
War in Ukraine at BBC News Online
Ukraine interactive map at the Live Universal Awareness Map

^ Miller, Ian (2011). „Reviewed work: Hunger by Design: The Great Ukrainian Famine and its Soviet Context, Halyna Hryn”. Europe-Asia Studies. 63 (7): 1305—1307. JSTOR 41302146.

[1] Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 1. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. „American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 175,000.”

[2] Bengali, Shashank (18. 2. 2022). „The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine.”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022.

[The_Military_Balance2021-3] а ^б ^в The military balance 2021. Abingdon, Oxon: International Institute for Strategic Studies. 2021. ISBN 978-1032012278.

[’’жртве’’-4] а ^б ^в Report on the human rights situation in Ukraine 16 August to 15 November 2017 стр. 7-9

[5] „About 730,000 have left Ukraine for Russia due to conflict - UNHCR”. Reuters. 5. 8. 2014. Архивирано из оригинала 16. 8. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014.

[6] Elizabeth A. Wood, William E. Pomeranz, E. Wayne Merry, Maxim Trudolyubov. Roots of Russia’s War in Ukraine. — Columbia University Press, 2015. — p. 144

[7] Mark Galeotti. Armies of Russia’s War in Ukraine. — Bloomsbury Publishing, 2019. — p. 64

[8] Paul D’Anieri. Ukraine and Russia: From Civilied Divorce to Uncivil War. — Cambridge University Press, 2019. — p. 282

[9] „Владимир Путин подписал указ о признании ЛНР и ДНР”. РИА Новости (на језику: руски). Приступљено 21. 2. 2022.

[10] „UK says: The Russian invasion of Ukraine has begun”. Al Arabiya English (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2022.

[11] Taylor, Chloe. „'Invasion of Ukraine has begun,' UK minister says, as Putin orders troops into breakaway regions”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2022.

[12] Parekh, Marcus. „Russia-Ukraine latest news: Kremlin dismisses threat of sanctions, saying 'we are used to it'”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 22. 2. 2022.

[13] BBC : Why has Russia invaded Ukraine and what does Putin want?

[14] Budjeryn, Mariana (21. 5. 2021). „Revisiting Ukraine's Nuclear Past Will Not Help Secure Its Future”. Lawfare. Архивирано из оригинала 13. 1. 2024. г. Приступљено 16. 1. 2024.

[15] Budjeryn, Mariana. „Issue Brief #3: The Breach: Ukraine's Territorial Integrity and the Budapest Memorandum” (PDF). Woodrow Wilson International Center for Scholars. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022.

[16] Vasylenko, Volodymyr (15. 12. 2009). „On assurances without guarantees in a 'shelved document'”. The Day. Архивирано из оригинала 29. 1. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2022.

[17] Harahan, Joseph P. (2014). „With Courage and Persistence: Eliminating and Securing Weapons of Mass Destruction with the Nunn-Luger Cooperative Threat Reduction Programs” (PDF). DTRA History Series. Defense Threat Reduction Agency. ASIN B01LYEJ56H. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022.

[18] „Istanbul Document 1999”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 19. 11. 1999. Архивирано из оригинала 1. 6. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2015.

[Wiegrefe_2022-19] Wiegrefe, Klaus (15. 2. 2022). „NATO's Eastward Expansion: Is Vladimir Putin Right?”. Der Spiegel. ISSN 2195-1349. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022.

[20] Hall, Gavin E. L. (14. 2. 2022). „Ukraine: the history behind Russia's claim that Nato promised not to expand to the east”. The Conversation. Архивирано из оригинала 15. 3. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2022.

[21] Leung, Rebecca (11. 2. 2009). „Yushchenko: 'Live And Carry On'”. CBS News. CBS. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2020.

[22] „Study: Dioxin that poisoned Yushchenko made in lab”. Kyiv Post. London: Businessgroup. Associated Press. 5. 8. 2009. ISSN 1563-6429. Архивирано из оригинала 31. 1. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2022.

[23] „Yushchenko to Russia: Hand over witnesses”. Kyiv Post. Businessgroup. 28. 10. 2009. ISSN 1563-6429. Архивирано из оригинала 26. 2. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2010.

[24] „The Supreme Court findings” (на језику: украјински). Supreme Court of Ukraine. 3. 12. 2004. Архивирано из оригинала 25. 7. 2013. г. Приступљено 7. 7. 2008.

[25] „Ukraine-Independent Ukraine”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica. 15. 1. 2008. Архивирано из оригинала 15. 1. 2008. г. Приступљено 14. 1. 2008.

[26] Cordesman, Anthony H. (28. 5. 2014). „Russia and the 'Color Revolution'”. Center for Strategic and International Studies. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022.

[27] „Putin calls 'color revolutions' an instrument of destabilization”. Kyiv Post. Interfax Ukraine. 15. 12. 2011. Архивирано из оригинала 10. 1. 2023. г. Приступљено 4. 3. 2022.

[28] Антиоранжевый митинг проходит на Поклонной горе [Anti-orange rally takes place on Poklonnaya Hill] (на језику: руски). RIA Novosti. 4. 2. 2012. Архивирано из оригинала 2. 3. 2021. г. Приступљено 4. 3. 2022.

[29] Brown, Colin (3. 4. 2008). „EU allies unite against Bush over Nato membership for Georgia and Ukraine”. The Independent. стр. 24.

[30] Evans, Michael (5. 4. 2008). „President tells summit he wants security and friendship”. The Times. стр. 46. „President Putin, in a bravura performance before the world's media at the end of the Nato summit, warned President Bush and other alliance leaders that their plan to expand eastwards to Ukraine and Georgia 'didn't contribute to trust and predictability in our relations'.”

[31] Wong, Edward; Jakes, Lara (13. 1. 2022). „NATO Won't Let Ukraine Join Soon. Here's Why.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 5. 2023. г. Приступљено 12. 3. 2022.

[32] „Yanukovych tops list of presidential candidates in Ukraine – poll”. Ukrainian Independent Information Agency. 2. 6. 2009. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 13. 6. 2009.

[33] Harding, Luke (8. 2. 2010). „Yanukovych set to become president as observers say Ukraine election was fair”. The Guardian. Kyiv. ISSN 1756-3224. OCLC 60623878. Архивирано из оригинала 27. 2. 2022. г.

[34] „Parliament passes statement on Ukraine's aspirations for European integration”. Kyiv Post. Interfax-Ukraine. 22. 2. 2013. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 24. 1. 2024.

[35] Dinan, Desmond; Nugent, Neil (ур.). The European Union in Crisis. Palgrave Macmillan. стр. 3, 274.

[36] Walker, Shaun (22. 9. 2013). „Ukraine's EU trade deal will be catastrophic, says Russia”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 7. 2020. г. Приступљено 12. 9. 2023.

[interfax1-37] „Rada removes Yanukovych from office, schedules new elections for May 25”. Interfax-Ukraine. 24. 2. 2014. Архивирано из оригинала 10. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2015.

[Aljz01-38] а ^б „Ukraine President Yanukovich impeached”. Al Jazeera. 22. 2. 2014. Архивирано из оригинала 7. 9. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2015.

[RadioFreeEurope-39] Sindelar, Daisy (23. 2. 2014). „Was Yanukovych's Ouster Constitutional?”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2014.

[huffingtonpost1-40] Feffer, John (14. 3. 2014). „Who Are These 'People,' Anyway?”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2014.

[41] Traynor, Ian (24. 2. 2014). „Western nations scramble to contain fallout from Ukraine crisis”. The Guardian. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. Приступљено 25. 2. 2015.

[42] На отмену закона о региональных языках на Украине наложат вето [The abolition of the law on regional languages in Ukraine will be vetoed] (на језику: руски). Lenta.ru. 1. 3. 2014. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2015.

[43] Ayres, Sabra (28. 2. 2014). „Is it too late for Kyiv to woo Russian-speaking Ukraine?”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 7. 1. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2015.

[2014Lessons-44] Kofman, Michael (2017). Lessons from Russia's Operations in Crimea and Eastern Ukraine. (PDF). Santa Monica, CA: RAND Corporation. ISBN 978-0-8330-9617-3. OCLC 990544142. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 2. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2021. „By March 26, the annexation was essentially complete, and Russia began returning seized military hardware to Ukraine.”

[45] Polityuk, Pavel; Robinson, Matt (22. 2. 2014). Roche, Andrew, ур. „Ukraine parliament removes Yanukovich, who flees Kyiv in 'coup'”. Reuters. Gabriela Baczynska, Marcin Goettig, Peter Graff, Giles Elgood. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2020.

[46] „Počuča: Nagodio sam se, ne idem u zatvor zbog Ukrajine”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2. 3. 2022.

[j41302146-47] Miller, Ian (2011). „Reviewed work: Hunger by Design: The Great Ukrainian Famine and its Soviet Context, Halyna Hryn”. Europe-Asia Studies. 63 (7): 1305—1307. JSTOR 41302146.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[1]

п р у Пост-хладноратовски сукоби у Европи
Источна Европа	Чеченско-руски сукоб (1991—2017) Први чеченски рат (1994—1996) Инвазија на Дагестан (1999) Други чеченски рат (1999—2009) Побуна на Северном Кавказу (2009—2017) Грузијски грађански рат (1991—1993) Рат у Јужној Осетији (1991—1992) Рат у Абхазији (1992—1993) Источни Пригородни сукоб (1992) Рат у Придњестровљу (1992) Руска уставна криза (1993) Рат у Абхазији (1998) Криза Панкишке клисуре (2002—2004) Сукоб на острву Тузла (2003) Руско-грузијски рат (2008) Грађански немири у Молдавији (2009) Евромајдан (2013) Револуција достојанства (2014) Руско-украјински рат (2014—данас) Руска анексија Крима (2014) Рат у Донбасу (2014—данас) Инвазија Русије на Украјину (2022—данас)
Јужна Европа	Рат у Словенији (1991) Рат у Хрватској (1991—1995) Рат у Босни и Херцеговини (1992—1995) Бошњачко-хрватски рат (1992—1994) Грађански немири у Албанији (1997) Рат на Косову и Метохији (1998—1999) Сукоби на југу Србије (1999—2001) Сукоби у Републици Македонији (2001) Мартовски погром (2004) Криза на северу Косова и Метохије (2011 — данас) Криза на северу Косова и Метохије 2021. (2021) Криза на северу Косова и Метохије (2022—2024) Сукоби у Републици Македонији (2012) Сукоби у Републици Македонији (2015)
Западна Европа	Ирска републиканска кампања дисидента (1998—данас)
Повезани чланци	Постсовјетски сукоби Списак текућих оружаних сукоба Списак ратова преко посредника Обојене револуције Замрзнути сукоби Рат против тероризма