Алберт Абрахам Мајкелсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алберт Абрахам Мајкелсон
Albert Abraham Michelson.JPG
Алберт Мајкелсон
Датум рођења(1852-12-19)19. децембар 1852.
Место рођењаСтшељно
Пруска
Датум смрти9. мај 1931.(1931-05-09) (78 год.)
Место смртиПасадена
САД
Пољефизика
ШколаМорнаричка академија САД
НаградеНобелова награда за физику (1907)
ПотписAlbert A Michelson Signature.svg

Алберт Абрахам Мајкелсон или Алберт Ејбрахам Мајклсон (енгл. Albert Abraham Michelson; Стшељно, 19. децембар 1852Пасадена, 9. мај 1931)био је амерички физичар рођен у Пољској. Познат је по свом раду на мерењу брзине светлости и посебно по Мајкелсон—Морлијевом експерименту, којим је побијена хипотеза о етру. Добитник је Нобелове награде за физику 1907. Био је први Американац, који је добио Нобелову награду за физику.

Биографија[уреди]

Рођен је у пруском делу подељене Пољске, као син јеврејског трговца.[1] Са родитељима је емигрирао у Америку 1855, кад је имао само две године. Живели су у Калифорнији и Невади. Његова породица је по рођењу била Јеврејка, али нису били религиозни, а сам Мајкелсон је био агностик током целог свог века.[2][3][4] Добија 1869. председничку стипендију за студије на америчкој војнопоморској академији. Истицао се у оптици, термодинамици и климатологији. Након дипломирања 1873. и две године службе на мору вратио се на Академију, где је био инструктор за физику и хемију до 1879. Од 1880. до 1882. боравио је на последипломским студијама у Берлину код Хермана Хелмхолца, па онда у Паризу.

Био је фасциниран природним наукама, а посебно проблемом мерења брзине светлости. Прве експерименте са мерењима брзине светлости изводи 1877. Прихватио је позицију професора физике 1883. у Школи примењених наука у Кливленду у Охају.

Мајкелсон—Морлијев експеримент[уреди]

Ту је радио на развоју и унапређењу интерферометра. Мајкелсон и Едвард Морли су 1887. извели чувени Мајкелсон-Морлијев експеримент, којим се показало да не постоји етар. Дотад се претпостављало да светлост и електромагнетски таласи путују у замишљеном медију етру, као што звук путује ваздухом. Они су замислили да измере брзину кретања Земље у односу на етар. Због тога светлост упућују у два различита смера, сматрајући да ће интерферометром открити разлику брзина по аналогији са звуком, где се звук различито простире ако се креће у истом смеру и вертикално на смер релативног кретања извора или пријемника у односу на медијум који га преноси.

Међутим резултат експеримента је био да нема разлике у брзини светлости, односно то је значило да нема етра. Експеримент је потпуно објашњен тек 1905. помоћу Ајнштајнове специјалне теорије релативности, где је претпостављено да брзина светлости не зависи од референтног система из којег је посматрамо (Ајнштајнов постулат о константности брзине светлости).

Мајкелсон—Морлијев експеримент је, заправо, једини експеримент на који се Ајнштајн позива у уводу свога чувеног рада из 1905 (О електродинамици тела у покрету), поред разматрања познатог примера реципрочне интеракције једног магнета и једног проводника, након чега одмах прелази на увођење своја два постулата специјалне релалативности, следећим речима:

„Примери овакве врсте, заједно са неуспешним покушајима да се открије било какво кретање Земље у односу на ’светлосни медијум’ сугеришу нам да феномени електродинамике једнако као и механике не поседују никаква својства која би одговарала идеји апсолутног мировања. Они нам сугеришу радије да, као што је већ доказано до апроксимација првога реда, исти закони електродинамике и оптике треба да буду важећи за све референтне системе за које важе и закони механике. Овај ћемо закључак издићи (у сврху чега ће касније бити називан ’Принцип релативности’) до статуса постулата, и такође ћемо увести још један постулат, који је само привидно непомирљив са претходним, а који гласи, да се светлост увек простире у празном простору коначном брзином (c) која је независна од стања кретања емитујућег тела.”

Нобелова награда и каснији рад[уреди]

Каснији ради на астрономским интерферометрима и мерењима дијаметара звезда. Постао је 1889. професор на Кларк универзитету у Ворчестеру, а 1892. постаје први шеф физичког одела Универзитета Чикаго. Постао је 1907. први Американац, који је добио Нобелову награду за физику „за оптичке прецизне инструменте и спектроскопска и метролошка истраживања, која је изводио уз њихову помоћ”. Тачније добио је Нобелову награду за мерење брзине светлости.

Умро је у Пасадени у Калифорнији.

Референце[уреди]

  1. ^ „Albert Abraham Michelson 1852–1931”. American Institute of Physics. 
  2. ^ Naukowe, Łódzkie (2003). Bulletin de la Société des sciences et des lettres de Łódź: Série, Recherches sur les déformations, Volumes 39–42. Société des sciences et des lettres de Łódź. стр. 162. »Michelson's biographers stress, that our hero was not conspicuous by religiousness. His father was a free-thinker and Michelson grew up in non-religious family and have no opportunity to acknowledge the belief of his forebears. He was agnostic through his whole life and only for the short period he was a member of the 21st lodge in Washington.« 
  3. ^ Barrow, John D. was deeply religious. His original training had been in theology and he only turned to chemistry, a self-taught hobby, when he was unable to enter the ministry. Michelson, by contrast, was a religious agnostic. (2002). The Book of Nothing: Vacuums, Voids, and the Latest Ideas About the Origins of the Universe. Random House Digital, Inc. стр. 136. ISBN 978-0-375-72609-5. »Morley« 
  4. ^ 1984; Dorothy Michelson Livingston; One Pass Productions; Cinema Guild. The Master of Light: A Biography of Albert A. Michelson. University of Chicago Press. стр. 106. »On the religious question, Michelson disagreed with both these men. He had renounced any belief that moral issues were at stake in ...« 

Литература[уреди]

  • Naukowe, Łódzkie (2003). Bulletin de la Société des sciences et des lettres de Łódź: Série, Recherches sur les déformations, Volumes 39–42. Société des sciences et des lettres de Łódź. стр. 162. »Michelson's biographers stress, that our hero was not conspicuous by religiousness. His father was a free-thinker and Michelson grew up in non-religious family and have no opportunity to acknowledge the belief of his forebears. He was agnostic through his whole life and only for the short period he was a member of the 21st lodge in Washington.« 
  • Livingston, D. M. (1973). The Master of Light: A Biography of Albert A. Michelson. ISBN 978-0-226-48711-3. 
  • Levy, Harriet Lane (1996). 920 O'Farrell Street. Berkeley: Heyday Books. ISBN 978-0-930588-91-5. 

Спољашње везе[уреди]