Пређи на садржај

Spelta

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Спелта)

Spelta
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Poales
Porodica: Poaceae
Potporodica: Pooideae
Rod: Triticum
Vrsta:
T. spelta
Binomno ime
Triticum spelta
Sinonimi[1]
  • Spelta vulgaris Ser.
  • Triticum arias Clemente
  • Triticum elymoides Hornem.
  • Triticum forskalei Clemente
  • Triticum palmovae G.I.Ivanov
  • Triticum rufescens Steud. nom. inval.
  • Triticum speltiforme Seidl ex Opiz
  • Triticum speltoides Flaksb. nom. inval.
  • Triticum zea Host
  • Zeia spelta (L.) Lunell

Spelta, krupnik, krupnica ili pir (Triticum spelta; Triticum dicoccum)[2] je vrsta pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere.[3]

Od bronzanog doba pa sve do srednjeg veka predstavljala je važnu životnu namirnicu u mnogim delovima Evrope. Danas je to reliktna vrsta koja se uglavnom uzgaja u centralnoj Evropi i severnoj Španiji. Često se smatra podvrstom obične pšenice (Triticum aestivum) s kojom je u bliskom srodstvu, i u tom slučaju njeno botaničko ime bilo bi Triticum aestivum subsp. spelta. Heksaploidna je pšenica, što znači da ima šest setova hromozoma.

Evolucija

[уреди | уреди извор]

Spelta ima složenu istoriju. To je vrsta pšenice poznata na osnovu genetskih dokaza da je nastala kao prirodni hibrid domaće tetraploidne pšenice kao što je pšenica emer i divlja kozja trava Aegilops tauschii. Ova hibridizacija se morala desiti na Bliskom istoku, jer tu raste Aegilops tauschii, i verovatno se desila pre pojave obične ili hlebne pšenice (Triticum aestivum, heksaploidni, slobodnomlaćeni derivat spelte) u arheološkom zapisu pre oko 8.000 godina.

Genetski dokazi pokazuju da pšenica spelta takođe može nastati kao rezultat hibridizacije hlebne pšenice i emer pšenice, iako samo u nekom trenutku nakon početne hibridizacije Aegilops - tetraploidne pšenice. Mnogo kasnija pojava spelte u Evropi bi stoga mogla biti rezultat kasnije, druge, hibridizacije između emera i hlebnog žita. Nedavni DNK dokazi podržavaju nezavisno poreklo evropskog spelta kroz ovu hibridizaciju.ation.[4][5] Trenutno nije razjašnjeno da li spelt ima dva odvojena porekla u Aziji i Evropi ili jedno poreklo na Bliskom istoku.[4][6]

Istorija

[уреди | уреди извор]
Integralni hleb od spelte iz Poljske

Istorija spelte je dosta kompleksna. Genetski dokazi ukazuju na to da se radi o hibridu tetraploidnih pšenica. Ova hibridizacija se najverovatnije desila na Bliskom istoku, i to pre pojave obične ili hlebne pšenice (Triticum aestivum).

Prema grčkoj mitologiji, speltu je Grcima poklonila boginja Demetra. Najraniji arheološki nalazi o spelti potiču iz Južnog Kavkaza, severoistočno od Crnog mora (5. milenijum pre nove ere), mada su najbrojniji i najbolje dokumentovani nalazi zabeleženi u Evropi. Ostaci spelte pronađeni su na nekim neolitskim lokalitetima u centralnoj Evropi[7][8] (2500–1700. pre nove ere). Tokom bronzanog doba spelta je bila široko rasprostranjena u centralnoj Evropi. U gvozdenom dobu (750–15. pre nove ere) postaje glavna vrsta pšenice u južnoj Nemačkoj i Švajcarskoj.

U srednjem veku je uzgajana u delovima Švajcarske, Tirola, Nemačke, severne Francuske i južne Holandije[9]. U 9. veku pre n. e. postaje glavni usev u Evropi, verovatno zbog svoje ljuske koja štiti zrno, zbog čega se bolje prilagođava hladnijoj klimi od ostalih žitarica, a samim tim je i pogodnija za skladištenje.

U Srbiji počinje da se uzgaja početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima.

Nutritivna vrednost

[уреди | уреди извор]
Spelta, nekuvana
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija1.415 kJ (338 kcal)
70,19 g
Skrob53,92 g
Prehrambeno vlakno10,7 g
2,43 g
Polinezasićene1.258 g
14,57 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(32%)
0,364 mg
Riboflavin (B2)
(9%)
0,113 mg
Niacin (B3)
(46%)
6,843 mg
Vitamin B6
(18%)
0,23 mg
Folat (B9)
(11%)
45 μg
Vitamin E
(5%)
0,79 mg
Minerali
Kalcijum
(3%)
27 mg
Gvožđe
(34%)
4,44 mg
Magnezijum
(38%)
136 mg
Mangan
(143%)
3 mg
Fosfor
(57%)
401 mg
Kalijum
(8%)
388 mg
Natrijum
(1%)
8 mg
Cink
(35%)
3,28 mg
Ostali konstituenti
Voda11,02 g
Full USDA Nutrient Report
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Sadrži 338 kalorija na 100 grama. Odličan je izvor proteina, dijetetskih vlakana, B vitamina i brojnih minerala. Jako je bogata manganom (143% DV), fosforom (57% DV) i niacinom (46% DV). Sadržaj ugljenih hidrata je oko 70%, dijetetskih vlakana 11%, dok je procenat masti nizak.

Spelta sadrži gluten te se pogodna za pečenje, ali se ne preporučuje osobama koje su intolerantne na gluten,[10] kao što su celijačna bolest,[11] necelijačna senzitivnost na gluten,[12][13][14][15] i alergija na pšenicu.[10] U poređenju sa tvrdom crvenom ozimom pšenicom, spelta ima rastvorljiviji proteinski matriks koji karakteriše veći odnos glijadin:glutenin.[16][17]

Produkti

[уреди | уреди извор]

U Nemačkoj i Austriji, vekne i rolnice (Dinkelbrot) su široko dostupne u pekarama, kao i brašno od spelte u supermarketima. Nezrela zrna spelte se suše i jedu kao Grinkern („zeleno zrno“). U Poljskoj, hleb od spelte i brašno su obično dostupni kao zdrava hrana i lako se nalaze u pekarama.

Holandski proizvođači dženevera destiliraju speltu.[18] Pivo koje se pravi od spelte ponekad se viđa u Bavarskoj[19] i Belgiji,[20] a spelta se destiluje za pravljenje votke u Poljskoj.[21]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Приступљено 11. 5. 2016 
  2. ^ „Triticum spelta”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 11. 12. 2017. 
  3. ^ Извори за научна истраживања сродности врста пшенице: нпр. P. Bertin, D. Grégoire, S. Massart, D. de Froidmont: High level of genetic diversity among spelt germplasm revealed by microsatellite markers., из „Генома“ (Genome) 47, 2004, стр. 1043–1054
  4. ^ а б Blatter, R.H.; Jacomet, S.; Schlumbaum, A. (јануар 2004). „About the Origin of European Spelt ( Triticum spelta L.): Allelic Differentiation of the HMW Glutenin B1-1 and A1-2 Subunit Genes” (PDF). Theoretical and Applied Genetics. 108 (2): 360—367. S2CID 26586515. doi:10.1007/s00122-003-1441-7. 
  5. ^ De Oliveira, Romain; Rimbert, Hélène; Balfourier, François; Kitt, Jonathan; Dynomant, Emeric; Vrána, Jan; Doležel, Jaroslav; Cattonaro, Federica; Paux, Etienne; Choulet, Frédéric (18. 8. 2020). „Structural Variations Affecting Genes and Transposable Elements of Chromosome 3B in Wheats”. Frontiers in Genetics. 11: 891. doi:10.3389/fgene.2020.00891 Слободан приступ. 
  6. ^ Ehsanzadeh, Parviz (децембар 1998). „Agronomic and Growth Characteristics of Spring Spelt Compared to Common Wheat (thesis)” (PDF). ecommons.usask.ca. National Library of Canada. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 01. 2017. г. Приступљено 7. 1. 2017. 
  7. ^ Belton, Peter S.; Taylor, John R. N. (2002-07-10). Pseudocereals and Less Common Cereals: Grain Properties and Utilization Potential (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-42939-5. 
  8. ^ „Plant remains from a Bell Beaker site in Switzerland, and the beginni…”. archive.vn. 2012-12-27. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. Приступљено 2020-05-19. 
  9. ^ Bakels, Corrie C. (2005-06-21). „Crops produced in the southern Netherlands and northern France during the early medieval period: a comparison”. Vegetation History and Archaeobotany. 14 (4): 394—399. ISSN 0939-6314. doi:10.1007/s00334-005-0067-x. 
  10. ^ а б Tovoli F.; Masi C.; Guidetti E.; et al. (16. 3. 2015). „Clinical and Diagnostic Aspects of Gluten Related Disorders”. World Journal of Clinical Cases. 3 (3): 275—284. PMC 4360499 Слободан приступ. PMID 25789300. doi:10.12998/wjcc.v3.i3.275. 
  11. ^ Wieser H. (2001). „Comparative Investigations of Gluten Proteins from Different Wheat Species”. European Food Research and Technology. 213 (3): 183—186. S2CID 84523520. doi:10.1007/s002170100365. 
  12. ^ Ludvigsson JF, Leffler DA, Bai JC, Biagi F, Fasano A, Green PH, Hadjivassiliou M, Kaukinen K, Kelly CP, Leonard JN, Lundin KE, Murray JA, Sanders DS, Walker MM, Zingone F, Ciacci C (јануар 2013). „The Oslo definitions for coeliac disease and related terms”. Gut (Consensus Development Conference. Research Support, N.I.H., Extramural. Research Support, Non-U.S. Gov't). 62 (1): 43—52. PMC 3440559 Слободан приступ. PMID 22345659. doi:10.1136/gutjnl-2011-301346. 
  13. ^ Fasano A, Sapone A, Zevallos V, Schuppan D (мај 2015). „Nonceliac gluten sensitivity”. Gastroenterology (Review). 148 (6): 1195—204. PMID 25583468. doi:10.1053/j.gastro.2014.12.049 Слободан приступ. „Since 2010, the definition of NCGS has been discussed at 3 consensus conferences, which led to 3 publications. Given the uncertainties about this clinical entity and the lack of diagnostic biomarkers, all 3 reports concluded that NCGS should be defined by the following exclusionary criteria: a clinical entity induced by the ingestion of gluten leading to intestinal and/or extraintestinal symptoms that resolve once the gluten-containing foodstuff is eliminated from the diet, and when celiac disease and wheat allergy have been ruled out.” 
  14. ^ Sapone A, Bai JC, Ciacci C, Dolinsek J, Green PH, Hadjivassiliou M, Kaukinen K, Rostami K, Sanders DS, Schumann M, Ullrich R, Villalta D, Volta U, Catassi C, Fasano A (2012). „Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification”. BMC Medicine (Review). 10: 13. PMC 3292448 Слободан приступ. PMID 22313950. doi:10.1186/1741-7015-10-13.  open access publication - free to read
  15. ^ Volta U, Caio G, De Giorgio R, Henriksen C, Skodje G, Lundin KE (јун 2015). „Non-celiac gluten sensitivity: a work-in-progress entity in the spectrum of wheat-related disorders”. Best Pract Res Clin Gastroenterol (Review). 29 (3): 477—91. PMID 26060112. doi:10.1016/j.bpg.2015.04.006. „According to the diagnostic criteria established by two Consensus Conferences (London 2011 and Munich 2012), the current view to NCGS diagnosis is based on symptom / manifestation evaluation along with the exclusion of CD and WA [5,7].” 
  16. ^ Schober, T.J.; Bean, S.R.; Kuhn, M. (2006). „Gluten Proteins from Spelt (Triticum aestivum ssp. spelta) Cultivars: A Rheological and Size-Exclusion High-Performance Liquid Chromatography Study”. Journal of Cereal Science. 44 (2): 161—173. doi:10.1016/j.jcs.2006.05.007. Архивирано из оригинала (pdf) 31. 05. 2023. г. Приступљено 21. 11. 2013. 
  17. ^ Kohajdová, Z.; Karovičová, J. (2008). „Nutritional Value and Baking Applications of Spelt Wheat” (PDF). Acta Scientiarum Polonorum. Technologia Alimentaria. 7 (3): 5—14. Приступљено 21. 11. 2013. 
  18. ^ John N. Peragine (30. 11. 2010). The Complete Guide to Growing Your Own Hops, Malts, and Brewing Herbs. Atlantic Publishing Company. стр. 128. ISBN 9781601383532. Приступљено 1. 9. 2012. 
  19. ^ Dinkelbier Архивирано 2016-03-03 на сајту Wayback Machine, German Beer Institute, retrieved November 2009.
  20. ^ Den Mulder Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2015), beer from Huisbrouwerij Den Tseut in Oosteeklo, retrieved September 2013.
  21. ^ „Nasze Produkty”. www.stockspirits.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-23. [мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Robert, Belderok; Mesdag, Hans; Donner, Dingena A. (2000). Bread-Making Quality of Wheat. Springer. стр. 3. ISBN 978-0-7923-6383-5. 
  • Colledge, Sue (2007). The origins and spread of domestic plants in southwest Asia and Europe. Univerzitet College, London. Institut za arheologiju: Left Coast Press. стр. 40. ISBN 978-1-59874-988-5. Приступљено 5. 7. 2011. 
  • Bonjean, Alain P. (2001). The World Wheat Book: A History of Wheat Breeding. Intercept Limited. ISBN 978-1-898298-72-4. 
  • Maarten Angus, William; Bonjean, Alain P.; van Ginkel, Maarten (2011). The World Wheat Book: A History of Wheat Breeding. Lavoisier. ISBN 978-2-7430-1102-4. 
  • Ears of plenty: The story of wheat, The Economist, Dec 24th (2005). p. 28-30
  • Blaženčić Ž. Danon J. 1989. Hranljivo, lekovito, otrovno i začinsko bilje. Beograd: Naučna knjiga.
  • Bray N. Trump D. 1982. Dictionary of Archaeology. Haruondsworth: Penguin.
  • Curtis H. Evert R. Raven P. 1981. Biology of plants. New York: Worth Publishers.
  • Domol R. Urban S. 1948. Botanika za V razred gimnazije. Zagreb: Nankladni zavod Hrvatske.
  • Joanović M. 1985. Privreda praistorije, katalog za izložbu. Vršac: Narodni muzej u Vršcu.
  • Josifović M. at all. 1976. Red: Poales. Flora SR Srbije. VIII: 259.
  • Kojić M. 1991. Botanika. Beograd: Nauka.
  • Srejović D. 1997. Arheološki leksikon. Beograd: Savremena administracija.
  • Bonjean, A.P., and W.J. Angus. . editors). The World Wheat Book: a history of wheat breeding. Lavoisier Publ., Paris. 1131 pp. (2001. ISBN 978-2-7430-0402-6. 
  • Christen, Olaf, ур. (2009), Winterweizen. Das Handbuch für Profis (на језику: German), DLG-Verlags-GmbH, ISBN 978-3-7690-0719-0 
  • Garnsey Peter, Grain for Rome, in Garnsey P., Hopkins K., Whittaker C. R. (editors), Trade in the Ancient Economy, Chatto & Windus, London 1983
  • Head L., Atchison J., and Gates A. (2012). Ingrained: A Human Bio-geography of Wheat. ISBN 9781-4094-3787-1. . Ashgate Publ., Burlington. 246 pp.
  • Jasny Naum, The daily bread of ancient Greeks and Romans, Ex Officina Templi, Brugis 1950
  • Jasny Naum (1944). The Wheats of Classical Antiquity, J. Baltimore: Hopkins Press. 
  • Heiser Charles B., Seed to civilisation. The story of food, (Harvard University Press,) 1990
  • Harlan Jack R., Crops and man, American Society of Agronomy, Madison 1975
  • Padulosi, S.; Hammer, K.; Heller, J., ур. (1996). Hulled wheats. Promoting the conservation and use of underutilized and neglected crops. 4. International Plant Genetic Resources Institute, Rome, Italy. Архивирано из оригинала 4. 12. 2007. г. 
  • Saltini Antonio, I semi della civiltà. Grano, riso e mais nella storia delle società umane, Prefazione di Luigi Bernabò Brea, Avenue Media, Bologna 1996
  • Sauer Jonathan D. Geography of Crop Plants. A Select Roster. Boca Raton: CRC Press. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spelta&oldid=28455207”