Тадија Андрић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ТАДИЈА АНДРИЋ
Tadija Andric.jpg
Тадија Андрић
Датум рођења(1919-09-11)11. септембар 1919.
Место рођењаБело Поље, код Г. Милановца
Савезна Република Југославија Краљевина СХС
Датум смрти18. децембар 1941.(1941-12-18) (22 год.)
Место смртиСјеница
Црна Гора НД Црна Гора
Професијавојно лице
Члан КПЈ одоктобра 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОП одреди Југославије
Чинподнаредник
Народни херој од27. новембра 1953.

Тадија Андрић (Бело Поље, код Горњег Милановца, 11. септембар 1919Сјеница, 18. децембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 11. септембра 1919. године у селу Бело Поље, код Горњег Милановца. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, бавио се физичким пословима - најпре је радио као надничар код имућнијих сељака, а потом је у основној школи радио као послужитељ.

Године 1939. уписао је Пешадјску подофицирску школу 46. класе, коју је завршио 1. новембра 1940. године. Априлски рат, 1941. године, га је затекао у чину активног поднаредника. После капитулације Југословенске краљевске војске, није се предао окупатору, веће се са оружјем вратио у родно место.

Када су почетком лета 1941. године почеле прве устаничке акције, Тадија је добровољно ступио у Прву таковску партизанску чету, која се налазила у саставу Чачанског партизанског одредаДрагиша Мишовић“. У почетку је био борац-пушкомитраљезац, а када је формиран Таковски партизански батаљон, он је постављен за командира Друге чете.

Истицао се у свим акцијама своје чете, а за време Прве непријатељске офанзиве у близини Горњег Милановаца је сам ликвидирао немачку патролу. Као награду за овај подвиг, октобра 1941. године, је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије.

У току повлачења партизанских снага из Србије у Санџак, Тадијин батаљон је водио многе борбе, око Горњег Милановца, Ужица, Нове Вароши и Прибоја. Прилком напада партизанских снага на Сјеницу, 18. децембра 1941. године, погинуо је на челу јуруша бораца његове на непријатељски бункер.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]