Фаркаждин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фаркаждин
Farkaždin, Orthodox Church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1179
 — густина 36/km2
Положај
Координате 45°11′18″ СГШ; 20°28′11″ ИГД / 45.188333° СГШ; 20.469833° ИГД / 45.188333; 20.469833Координате: 45°11′18″ СГШ; 20°28′11″ ИГД / 45.188333° СГШ; 20.469833° ИГД / 45.188333; 20.469833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 63 m
Површина 38,9 km2
Фаркаждин на мапи Србије
Фаркаждин
Фаркаждин
Фаркаждин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23264
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Фаркаждин је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1179 становника.

Историја[уреди]

Фаркаждин је старо место, на десној обали реке Тамиша, у народу звано Курјаково, чији је првобитни назив давно помађарен, од мађарске речи farkas што значи вук или курјак. Некад је најбогатија породица била Курјачки, чији су се чланови бавили и трговином. Село је 1773. године укључено у Илирску пешачку, а три године касније у Немачко-банатску регименту са седиштем у Панчеву. Фаркаждин је била вод или штација у оквиру Перлеске компаније (чете).[1] Зна се за неколико православних храмова у Фаркаждину. Данашња православна црква је грађена 1847-1850. године, и као све претходне посвећена је празнику Покров Пресвете Богородице. Не зна се поуздано које осликао иконостас у фаркаждинској цркви. У првој половини 19. века Фаркаждин је захваљујући ангажовању свештеника из породице Јовановић и трговаца из породице Ивковић, био истакнут пренумерантски (претплатнички) пункт за новине и књиге.[2] Црквено певачко друштво је основано 1880. године,[3] а Добровољно ватрогасно друштво званично регистровано 1889. године. Око 1890. године у месту је постојао јак назаренски покрет, одакле се преко скупова - сабора, та секта ширила по околини и Банату. По званичном извештају панчевачког проте у Фаркаждину је било највише у том протопрезвирату - чак 101 назарен, док је суседни, други по значају Идвор имао 76 секташа.[4] Пошта је отворена у селу 1907. године. Жељезничка станица на новој прузи Тител - Орловат, ради од 1925. године.

Фаркаждин је родно место новинара Љубомира Живкова и олимпијског стрелца Душка Епифанића.

Демографија[уреди]

У насељу Фаркаждин живи 1114 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,9 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 439 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.775
1953. 1.821
1961. 1.778
1971. 1.743
1981. 1.662
1991. 1.586 1.568
2002. 1.386 1.390
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.316 94,94 %
Роми
  
49 3,53 %
Мађари
  
5 0,36 %
Црногорци
  
2 0,14 %
Југословени
  
2 0,14 %
Чеси
  
1 0,07 %
Хрвати
  
1 0,07 %
Словаци
  
1 0,07 %
Немци
  
1 0,07 %
Македонци
  
1 0,07 %
Бугари
  
1 0,07 %
непознато
  
2 0,14 %


Референце[уреди]

  1. Срета Пецињачки: "Граничарска насеља Баната (1773-1810)", други том, Нови Сад 1985.
  2. Дигитална Библиотеке Матице српске, Нови Сад
  3. Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
  4. "Српски сион", Карловци 1894.
  5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]