Срби у Бугарској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Бугарској
Civil Flag of Serbia.svg
Anna Neda of Serbia.jpg
Konstantin Dejanović, Kera-Tamara, Kerica, Desislava.jpg
Viktor colakovic.jpeg
Anastas Jovanovic.jpg
Natalija Karavelova.jpeg
Бранко Лазаревић.jpg
Ljuba Ivoshevich Dimitrova 100x140a.jpg
Rosic.JPG
Zlatomir Zagorčić.JPG
Zoran Janković.jpg
Ivan chvorovich 2014.jpg
Укупна популација
313[1] и 569 држављана Србије[2] (2011)
20.000 (процена)[3]
Региони са значајном популацијом
западна Бугарска (Шоплук)
Језици
бугарски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Срби у Бугарској су грађани Бугарске српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Бугарској.

Историја[уреди]

Трагови боравка Срба на простору данашње бугарске државе могу се пратити од давнина, готово од њиховог досељавања на Балкан, тј од 7. века. О честим везама, различитим облицима комуникације и сарадње пре свега у ранијој прошлости, Срба и Бугара, два веома блиска народа, говоре многобројне материјалне и духовне вредности стваране вековима на простору од Дунава на северу па све до родопског планинског ланца на југу.

У западној Бугарској, уз границу са Србијом простире се област Знепоље са градовима Трном и Брезником. Ови предели су за време Немањића били српски и њима је у 14. веку владао рођак Цара Душана Силног, Деспот Константин Драгаш, деда последњег византијског цара и свог имењака Константина XI Палеолога-Драгаша, као и српски деспот Стефан Лазаревић.

Деспот Константин Драгаш подигао је и већину цркава и манастира у том крају, као на пример манастир Св. Јована Богослова у Поганову (код Димитровграда) или манастир Св. Архангела Михаила код Трна, а по њему се зове и оближњи град Ћустендил – средњевековни Велбужд (на турском, Кјустендил значи Константинова бања). Народ овог краја устајао је на Турке за време Српске револуције, када их је предводио легендарни јунак Хајдук Апостол, побратим Хајдук Вељка Петровића, док је његов унук Аранђел Станојевић-Трнски био најугледнији знепољски првак током шездесетих и седамдесетих година 19. века, и коџабаша (народни старешина) трнски, витез и војвода.

Трн, као и Брезник и Пирот је била ослободила српска војска 1877, али је град са околином досуђен Бугарској, и у Санстефану и у Берлину, без обзира на петицију коју је потписало шеснаест хиљада угледних Срба тога краја, у којој су изразили жељу да буду припојени матици Србији.[4] Након годину дана српске управе, 1879. године ове области постају део савремене бугарске државе.

2010. године је основано "Удружење Срба у Бугарској", а за председника је изабран популарни глумац Ђорђе Росић. [5]

Популација[уреди]

Призренско-тимочки дијалект (Трн-Брезник-Белоградчик)
Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса 1878. године, од Милојка В. Веселиновића

Бугарска не признаје постојање мањина већ заступа тезу да постоји јединствена бугарска нација али са различитим етничким пореклом. Због тога је тешко утврдити не само бројност већ и реалне чињенице о положају Срба у Бугарској. Премда историјски подаци говоре да постоји аутохтоно српско становништво у западном делу земље (Трн, Брезник, Белоградчик, Ново село, Валчедрм...), у Бугарској се данас, ако се уопште званично помињу Срби, говори о невеликој српској дијаспори досељеној у новије време. Према бугарском попису из 2011. године регистровано је 569 држављана Србије,[2] док према неким проценама број Срба у Бугарској је око 20.000.[6] Иначе, у западном делу земље, уз границу са Србијом, се говори призренско-тимочким дијалектом српског језика.[7]

Познате личности[уреди]

Земенски манастир обновљен од деспота Дејана и његове супруге Теодоре

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Ивић, Павле (2001). Српски дијалекти и њихова класификација III. Нови Сад.