Кондоминијум

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Condominium (international law))
„Заједнички суверенитет” преусмерава овде. За заједничке владаре погледајте страницу корегенство.
„Кодоминијум” преусмерава овде. За серијал књига погледајте страницу CoDominium.
Овај чланак је о територији у међунардном праву описаној као јединица којом управљају две суверене стране са једнаким правима. За друге употребе погледајте страницу Кондоминијум (вишезначна одредница).

У међународном праву, кондоминијум (лат. con-dominium — досл. „сувласништво”), политичка је територија — држава или ограничена област — у којој се више различитих суверених ентитета формално слаже да дели једнаке доминијуме (у смислу суверенитета) и остварује своја права заједнички — без дељења у ’националне’ зоне.

Иако се кондоминијум одвека препознаје као теоретска могућност, само формално постојање је редак феномен у пракси. Главни проблем и разлог што постоји мало кондоминијума је тешкоћа осигуравања кооперације између суверених власти; када понестане разумевања, статус на једној страни углавном постане неодржив.

Реч се у енглеском језику бележи око 1714. године, као посуђеница из модерног латинског скована вероватно у Немачкој око 1700. године од латинских речи — префикса com- (заједно) и основе dominium (право власништва); такође погледајте домен. Кондоминијум три различите суверене стране понекад је познат као тројни кондоминијум или тридоминијум.

Садашњни кондоминијуми[уреди | уреди извор]

Корегенство[уреди | уреди извор]

У француском праву, Андора се некада сматрала француско-шпанским кондоминијумом, мада се чешће класификује као корегенство (шп. corregencia), пошто је у питању сама суверена држава а не територија у власништву другог или других страних ентитета. Међутим, положај шефа државе подељен је екс официо између двеју страних власти, од којих је једна председник Француске (тренутно Емануел Макрон) а друга епископ Ђоан Енрик Вивес и Сисилија у Шпанији.[9]

Бивши кондоминијуми[уреди | уреди извор]

Застава Англо-египатског Судана (1899—1956)
Застава колонијалних Нових Хебрида (1966)

Предлагани кондоминијуми[уреди | уреди извор]

  • Године 2001, Британска влада је преговарала са Шпанијом о могућем давању предлога оснивања заједничке територије за грађане Гибралтара. Ову иницијативу су Гибралтарци одбили превентивно, на референдуму 2002.[20][21]
  • Године 2012, Канадска и Данска влада су замало склопиле споразум о проглашењу острва Ханс кондоминијумом, након деценија спорова. Друга разматрана алтернатива је била подела острва попола. Преговори су настављени.
  • Хипотетски кондоминијуми су предлагани за Јерусалим (Израел—Палестина), унутар оквира постизања независности Палестине.
  • Током преговора између Уједињеног Краљевства и Народне Републике Кине 1983/84. године око трансфера суверенитета над Хонгконгом, један од британских предлога је био да се суверенитет Хонгконга и његових припадајућих територија да НР Кини док би УК задржао право на администрацију територијом.[22] Предлог је одбијен и преговори су завршени, а УК је 1997. године пристао да се одрекне свих права на Хонгконг у корист Кине.
  • У једном предложеном случају поделе Белгије, Брисел би постао кондоминијум Фландрије и Валоније.
  • Године 1984, Нови ирски форум је предложио заједничку британско-ирску управу у Северној Ирској, да би се покушали привести крају вишедеценијски Северноирски сукоби. Ову идеју је одбацила Британска влада. Споразум на Велики петак (1998) довео је до оснивања пренетог извршног органа у Северној Ирској са расподелом власти између првог министра и заменика првог министра; положаји су засебно номиновале највеће партије двају највећих ’заједница’ у скупштини. Предлог заједничког органа Британске и Ирске владе за Северну Ирску поново је постао актуелан 2017. године, након пропасти извршног огранка са расподелом власти.[23]
  • За време трајања Рата у Хрватској одређене идеје о мирном решењу сукоба укључивале су и предлоге стварања подручја под подељеном управом. Године 1991. Смиља Аврамов хрватским је преговарачима презентовала свој предлог о заједничкој управи на подручјима под српском контролом.[24] У каснијим фазама рата, 1994. и 1995. године, британски дипломати су износили предлоге о размени територија који су укључивали и идеју о стварању кондоминијума између Хрватске и Савезне Републике Југославије на простору Источне Славоније, Барање и Западног Срема.[25] Хрватски министар спољних послова Мате Гранић је касније тврдио да је идеју одбио 1994. године.[26]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jacobs, Frank (12. 1. 2012). „The World's Most Exclusive Condominium”. Приступљено 18. 12. 2016. 
  2. ^ „Select DEFRLUBEDELU.PDF (Map of condominium boundaries)”. Приступљено 2. 6. 2013. 
  3. ^ Gómez Cruz, Ricardo Alonso (октобар 2004). Elementos Jurídicos para la Construcción de una Propuesta Tendente a la Recuperación Material y la Soberanía de la Isla Conejo en el Golfo de Fonseca [Legal Elements for the Construction of a Proposal to the Material Recovery and Sovereignty of Isla Conejo in the Gulf of Fonseca] (PDF) (Теза). Universidad de El Salvador, Ciudad Universitaria, San Salvador, El Salvador. стр. 33, 36, 46, 49, 50. Приступљено 4. 7. 2013. 
  4. ^ Case Concerning Land, Island, and Maritime Frontier Dispute (El Salvador/Honduras, Nicaragua Intervening) (International Court of Justice 1992). Text
  5. ^ Huezo Urquilla, Luis Salvador (јул 1993). La controversia fronteriza terrestre, insular y maritima entre El Salvador y Honduras, y Nicaragua como país interviniente (Теза). Universidad Dr. José Matías Delgado, San Salvador, El Salvador. Архивирано из оригинала 15. 03. 2016. г. Приступљено 14. 7. 2013. 
  6. ^ Kahn, Daniel-Erasmus (2004). Die deutschen Staatsgrenzen: rechtshistorische Grundlagen und offene Rechtsfragen [The German national borders: legal-historical foundations and open legal questions]. Oxford University Press. ISBN 9783161484032. 
  7. ^ а б Smith, Barry. „Fiat Objects” (PDF). Department of Philosophy, Center for Cognitive Science and NCGIA, SUNY at Buffalo (NY): 24—25. Приступљено 2. 6. 2013. 
  8. ^ „AMENDMENT I TO THE CONSTITUTION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 10. 2018. г. Приступљено 15. 05. 2017. 
  9. ^ „Coprince d'Andorre, Hollande rend visite à la principauté”. Le Parisien. 12. 6. 2014.
  10. ^ Tomasevich, Jozo (1975). „The Chetniks”. War and Revolution in Yugoslavia. Stanford University Press. стр. 103. »The condominium in Croatia was the most important example of Italo-German collaboration in controlling and despoiling an occupied area [...]«
  11. ^ Graubard, Stephen R.; ур. (1993). Exit from Communism. Transaction Publishers. стр. 153—154. »After the Axis attack on Yugoslavia in 1941, Mussolini and Hitler installed the Ustašas in power in Zagreb, making them the nucleus of a dependent regime of the newly created Independent State of Croatia, an Italo-German condominium predicated on the abolition of Yugoslavia.«
  12. ^ Göksu Özdoğan, Günay; Saybaşılı, Kemâli (1995). Balkans: A Mirror of the New International Order. Marmara Üniversitesi. Dept. of International Relations. стр. 143. »Croatia (with Bosnia-Hercegovina) formally became a new Axis ally – the Independent State of Croatia (NDH). This was in fact, Italo-German condominium [...]«
  13. ^ Lampe, John R.; Mazower, Mark; ур. (2003). Ideologies and National Identities: The Case of Twentieth-Century Southeastern Europe. Central European University Press. стр. 103. »[...] the Independent State of Croatia (hereafter NDH, Nezavisna Drzava Hrvatska), in reality an Italo-German condominium [...]«
  14. ^ „Centenaire de l'Entente cordiale: Les accords franco-britanniques de 1904” (PDF). minefe.gouv.fr. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 10. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2017. 
  15. ^ The UAE: Internal Boundaries and the Boundary with Oman. 6. стр. 477—478. ISBN 978-1-85207-575-0. 
  16. ^ „Ajman/Muscat condominium”. „I don't know when the Hadf zone agreement was terminated, but it certainly was.” 
  17. ^ danstopicals.com
  18. ^ Bromley, J. S.; ур. (1970). The New Cambridge Modern History Volume 6: The Rise of Great Britain and Russia, 1688–1715/25. Cambridge University Press. ISBN 978-0521075244. стр. 428.
  19. ^ Namibia Yearbook. 3: 18.
  20. ^ CIA – The World Factbook – Gibraltar Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2018). US Central Intelligence Agency.
  21. ^ Country profiles – Regions and territories: Gibraltar. BBC News.
  22. ^ Cottrell, Robert (30. 8. 1992). „How Mrs Thatcher lost Hong Kong”. The Independent.
  23. ^ McDonald, Henry (11. 1. 2017). „SDLP backs British-Irish rule if Northern Ireland devolution fails”. The Guardian. Приступљено 12. 5. 2017. 
  24. ^ Hayball, Harry Jack (2015). Serbia and the Serbian rebellion in Croatia (1990-1991) (Thesis (Ph.D.)). Goldsmiths College. стр. 188. Архивирано из оригинала 29. 01. 2023. г. Приступљено 14. 9. 2019. 
  25. ^ Davor Ivanković (6. 12. 2009). „British policy against Croatia’s interests”. Večernji list (Helsinki Committee for Human Rights in Serbia). Приступљено 28. 10. 2023. 
  26. ^ Željko Trkanjec (12. 12. 2020). „Mate Granić: Milošević je pregovarao pijući viski. A evo tko je od Tuđmana tražio uklanjanje Bobana i ‘naredio‘ da nikako ne zauzimamo Banju Luku”. Slobodna Dalmacija. Приступљено 28. 10. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Benoist, Hubert (1972). Le Condominium des Nouvelles-Hébrides et la société mélanésienne. Pedone, A.; ур. /Thèse pour le doctorat en droit présentée le 2 février 1970 à la Faculté de droit et des sciences économiques de l'Université de Paris./
  • Coret, Alain (1960). Le Condominium. /Librairie générale de droit et de jurisprudence de Paris./

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кондоминијум&oldid=26501879”