Рогозна

Рогозна
Планина Рогозна, Црни врх и Јелеч
Географске карактеристике
Ндм. висина	1504 m
Координате	43° 00′ 52″ С; 20° 34′ 48″ И
Географија
Рогозна
Државе	Србија
Масив	Динарске планине
Група	Старовлашко-рашке планине

Рогозна је планина 10-12 км југоисточно од Новог Пазара. Пружа се правцем југозапад-североисток у дужини од око 20 км. Смештена је у троуглу који сачуињавају река Рашка горњи и средњи ток Ибра, Долинама притока тих река рашчлањена је на дугачке косе веома стрмих страна. Највеће узвишење је Црни врх 1.504 м.

Рогозна се састоји највећим делом од вулканских стена андезита, дацита, риолита и њиховиф туфова, а у североисточном делу од кристаластих шкриљаца горњо - карбонске старости и стена дијабаз-рожначке формације. Обрасла је густим шумама.

Преко Рогозне је пролазио каравански пут који је повезивао Босну са Скопљем и Солуном. Њима се навећим делом кретала трговина све до изградње ибарске железнице, када је варошица Рашка преузела главну улогу утоварно-истоварне станице за робу већег дела Новиопазарског санџака.

Снажна вулканска активност створила је услове за појаву рудних жица (галенит, пирит, сфалерит) које су у средњем веку експлоатисане, о чему сведоче остаци троске и други рударски трагови. На поменутом караванском путу постојала је у средњем веку рударска варош Рогозно, са рударима Сасима и далматинским трговцима. На Рогозини су остаци средњовековног града Јелеча, око којег је постојала истоимена жупа.

Литература

• Ршумовић, Р. 1968. Рогозна. У: Енциклопедија Југославије. ЈЛЗ: Загреб.

Види још

• Масакр Немаца на Рогозни 1944.

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.