Trag amin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hemijska struktura fenetilamina

Trag amini su endogena jedinjenja strukturno slična klasičnim biogenim aminima, kao što su kateholamini, serotonin[1] i histamin. U trag amine se uvrstavaju p-tiramin, β-feniletilamin, triptamin, oktopamin, i 3-iodotironamin. Oni su rasprostranjeni u životinjskim nervnim sistemima od insekata do sisara. [2][3] Takođe enteogenski DMT se stvara u malim količinama u ljudskom telu u toku normalnog metabolizma[4] enzimom triptamin-N-metiltransferaza.

Trag amini se u značajnoj meri preklapaju sa klasičnim biogenim aminima neurotransmiterima u pogledu hemijskih osobina, sinteze, i razlaganja; trag amini su često kolokalizovani u neuronima sa tim neurotransmiterima.

Psihijatrijski poremećaju kao što je depresija i šizofrenija su bile povezane sa iregularnim nivoima trag amina.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2002). „Chapter 12. Serotonin receptors and drugs affecting serotonergic neurotransmission“. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781744431. 
  2. ^ Larry S. Barak, Ali Salahpour, Xiaodong Zhang, Bernard Masri, Tatyana D. Sotnikova, Amy J. Ramsey, Jonathan D. Violin, Robert J. Lefkowitz, Marc G. Caron, and Raul R. Gainetdinov (2008). „Pharmacological Characterization of Membrane-Expressed Human Trace Amine-Associated Receptor 1 (TAAR1) by a Bioluminescence Resonance Energy Transfer cAMP Biosensor“. Molecular pharmacology 74: 585-594. DOI:10.1124/mol.108.048884. 
  3. ^ James R. Bunzow, Mark S. Sonders, Seksiri Arttamangkul, Laura M. Harrison, Ge Zhang, Denise I. Quigley, Tristan Darland, Katherine L. Suchland, Shailaja Pasumamula, James L. Kennedy, Susan B. Olson, R. Ellen Magenis, Susan G. Amara, And David K. Grandy (2001). „Amphetamine, 3,4-Methylenedioxymethamphetamine, Lysergic Acid Diethylamide, and Metabolites of the Catecholamine Neurotransmitters Are Agonists of a Rat Trace Amine Receptor“. Molecular pharmacology 60: 1181–1188. 
  4. ^ Barker SA, Monti JA and Christian ST (1981). N,N-Dimethyltryptamine: An endogenous hallucinogen. In International Review of Neurobiology, vol 22, pp. 83-110; Academic Press, Inc.

Literatura[уреди]