Hipotaurin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hipotaurin
Skeletal formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
2-Aminoethanesulfinic acid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.155.825
MeSH Hypotaurine
Svojstva
C2H7NO2S
Molarna masa 109.15 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Hipotaurin je derivat sulfinske kiseline koji je intermedijar u biosintezi taurina[3][4]. Poput taurina, ova kiselina takođe dejstvuje kao endogeni neurotransmiter [5] putem akcije na glicin receptore.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Mario Fontana, Silvestro Duprè & Laura Pecci (2006). Advances in Experimental Medicine and Biology: The Reactivity of Hypotaurine and Cysteine Sulfinic Acid with Peroxynitrite. стр. 15—24. ISBN 978-0-387-32356-5. doi:10.1007/978-0-387-33504-9_2. 
  4. Brand A, Leibfritz D, Hamprecht B, Dringen R (1998). „Metabolism of cysteine in astroglial cells: synthesis of hypotaurine and taurine”. J Neurochem. 71 (2): 827—32. PMID 9681475. 
  5. M. Lorraine Leibfried & B. D. Bavister (1982). „Effects of epinephrine and hypotaurine on in-vitro fertilization in the golden hamster” (PDF). J Reprod Fert. 66: 87—3. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]