Пређи на садржај

Андрија Радуловић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Андрија Радуловић
Лични подаци
Пуно име Андрија Радуловић[1]
Датум рођења (2002-07-03)3. јул 2002. (22 год.)[2]
Место рођења Котор, СР Југославија[4]
Држављанство српско, црногорско[3]
Висина 1,79 m[3]
Маса 68 kg[3]
Позиција крилни нападач[5] / леви спољни[6]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Војводина
Број 49
Јуниорска каријера
Бокељ Котор
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2020—2023. Црвена звезда 11 (1)
2021. → Графичар 18 (6)
2022. → Младост Нови Сад 17 (4)
2023. → Радник Сурдулица 18 (5)
2023— Војводина 35 (9)
Репрезентативна каријера**
2016. Црна Гора до 15 2 (0)
2017—2018. Црна Гора до 16 7 (0)
2018. Србија до 17 7 (0)
2021. Србија до 20 1 (0)
2022— Црна Гора до 21 2 (2)
* Датум актуелизовања: 16. август 2024.
** Датум актуелизовања: 19. октобар 2022.

Андрија Радуловић (Котор, 3. јула 2002) црногорски је фудбалер који тренутно наступа за Војводину.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Као рођени Которанин, Радуловић је фудбалом почео да се бави у локалном Бокељу. Тако је крајем 2014. проглашен најбољим младим фудбалером Јужне регије Црне Горе у протеклој години, као члан екипе петлића свог матичног клуба.[7] Услед запажених партија које је пружао за млађе селекције Бокеља,[8] Радуловић је прешао у београдску Црвену звезду.[3] После додатне селекције играча коју је претрпела генерација за коју је наступао,[9] Радуловић је са кадетском екипом Црвене звезде освојио титулу шампиона Србије у свом узрасту.[10] Након преласка у омладински састав, нашао се међу неколико играча из генерације 2002. годишта који су средином јуна 2019. потписали професионалне уговоре са клубом.[11]

Иако је у УЕФА Лиги младих дебитовао у сезони 2018/19,[12] ушавши у игру уместо Борисава Бурмаза, у минималном поразу од одговарајуће селекције Париз Сен Жермена,[13] Радуловић је током наредне сезоне одиграо 7 утакмица у том такмичењу.[14] У групној фази такмичења, Радуловић је одиграо 5 утакмица, од чега је стрелац био на сусретима са омладинцима Тотенхема, односно Олимпијакоса.[Извори 1] После сусрета са Шерифом из Тираспоља, у шеснаестини финала, коју је прошла након успешнијег извођења једанаестераца,[17] Црвену звезду је у следећој фази такмичења елиминисао дански представник Мидтјиланд.[18]

Услед прекида првенства Србије, због проглашеног ванредног стања, обустављена су сва спортска такмичења,[а] док је на седници Фудбалског савеза Србије озваничен крај аматерских рангова и лига млађих категорија закључно са даном прекида.[22] На тај начин је првопласирана Црвена звезда проглашена шампионом Омладинске лиге Србије, док је укинуто доигравање у Суперлиги Србије.[23] Пошто је у правилник такмичења уведено обавезно коришћење бонус играча,[б] спортски сектор Црвене звезде је одлучио да у наредном периоду пружи прилику полазницима сопствене омладинске школе.[27] После победе против Рада, чиме је освојена шампионска титула, Радуловић је прикључен првом тиму, нашавши се у протоколу за 28. коло првенства Србије, против екипе сурдуличког Радника.[28] На полувремену те утакмице у игру је ушао уместо Матеа Гарсије, а у 85. минуту постигао је погодак из једанаестерца.[Извори 2] На 200. вечитом дербију, одиграном у полуфиналу Купа Србије, Радуловић је у игру ушао уместо Мирка Иванића у 77. минуту.[35] Црвена звезда је елиминисана из тог такмичења после минималног пораза на стадиону у Хумској улици.[36] У поразу Црвене звезде од екипе ТСЦ Бачке Тополе, на претпоследњем првенственом сусрету, одиграном на Градском стадиону у Сенти, Радуловић је у игру ушао у 71. минуту, уместо Вељка Николића. Неколико минута касније, асистирао је Немањи Милуновићу за једини погодак гостујућег састава на тој утакмици.[37] У игру је ушао и на затварању сезоне, када је Црвена звезда победила новосадски Пролетер.[38] После те утакмице, играчима је уручен пехар намењен шампиону државе, док су играчи, међу којима и Андрија Радуловић, награђени медаљама за освајање титуле у Суперлиги Србије.[39]

Током првог дела наредне сезоне био је део прве екипе, а повремено је наступао и за омладински састав.[40] Међутим, услед санкција клуба а касније и проблема изазваних мононуклеозом, пропустио је остатак такмичарске године.[Извори 3] Лета 2021. продужио је уговор са клубом у трајању до 2025. године, те је недуго затим прослеђен Графичару.[44] Ту је током првог дела сезоне 2021/22. забележио учинак од 6 погодака и 3 асистенције на 18 одиграних утакмица у Првој лиги Србије.[45] Потом је прошао зимске припреме са првим тимом Црвене звезде и касније лиценциран за наставак такмичења у Лиги Европе.[46] Заједно са саиграчима из првог тима, Андрејом Ђурићем и Николом Станковићем, на неким утакмицама наступао је и за омладински састав.[47] У јуну 2022. прослеђен је на позајмицу екипи Младости из Новог Сада.[48] Позајмица је окончана крајем исте календарске године.[49] За наставак такмичарске 2022/23. позајмљен је сурдуличком Раднику.[50]

У јулу 2023. потписао је трогодишњи уговор са новосадском Војводином.[51]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

У октобру 2016. године, селектор пионирске репрезентације Црне Горе, Обрен Сакић, објавио је списак играча за двомеч за одговарајућом екипом Мађарске наредног месеца, у ком је Радуловић дебитовао.[52][53][54] Радуловић се, затим, у септембру наредне године нашао на списку селектора млађе кадетске селекције, Бориса Миличковића.[55] За тај састав одиграо је 7 пријатељских утакмица,[2] али је касније променио матични фудбалски савез и одлучио да наступа за кадетску репрезентацију Србије.[56] Дебитовао је у двомечу са одговарајућом селекцијом Босне и Херцеговине, а затим је био у саставу и на квалификационим сусретима за Европско првенство.[57][58][59] Милан Лешњак је у мају 2020. уврстио Радуловића на списак играча омладинске репрезентације Србије за мини-припреме у Суботици.[60] Лешњак је Радуловића позвао и на окупљање селекције и мини припреме почетком септембра исте године, пред елит рунду квалификација.[61] Селектор млађе младе репрезентације, Александар Рогић, уврстио је Радуловића на списак за пријатељски сусрет са Италијом у септембру 2021.[62] Радуловић је на тој утакмицу дебитовао за екипу Србије узраста до 20 година старости која је остварила победу минималним резултатом.[63] Средином марта 2022. Радуловић је уврштен на први списак новог селектора младе репрезентације, Горана Стевановића.[64] Радуловић се у септембру исте године одазвао позиву Миодрага Вукотића у састав младе репрезентације Црне Горе.[65]

Анализа игре

[уреди | уреди извор]

Као играч пионирске селекције Бокеља, Радуловић је проглашен најбољим фудбалером Јужне регије Црне Горе у свом узрасту.[7] Одатле је прешао у Црвену звезду, где је кроз неколико година постао један од носилаца игре своје генерације.[9] Боље се сналази левом ногом и стасавао је на позицији левокрилног нападача, али је касније играо и на супротној страни терена, док га је у омладинској селекцији тренер Славољуб Ђорђевић користио и као лажну десетку.[32] Тако је управо са тог места деловао у победи над екипом Тотенхема, када је постигао и погодак за свој тим.[3] Током такмичења у УЕФА Лиги младих, Радуловић је на пет утакмица у групној фази постигао два поготка и уписао једну асистенцију, те је на тај начин остварио најконкретнији учинак у фази реализације своје екипе. Са 11 погодака и 8 асистенција, колико је забележио у такмичарској 2019/20, Радуловић је имао значајан утицај на игру екипе, а фигурирао је и као извођач слободних удараца.[Извори 4]

У првом тиму Радуловић је дебитовао почетком јуна 2020. године, а задужио је дрес са бројем 49, који је претходно носио Немања Радоњић, такође крилни фудбалер, који је из Црвене звезде остварио уносан инострани трансфер. У медијима су из тог разлога прављења поређења са тим играчем,[в] али и са Дејаном Савићевићем, некадашњим фудбалером Црвене звезде.[г] На свом дебитантском наступу у сениорском фудбалу, Радуловић је реализовао једанаестерац.[80]

Тренер Дејан Станковић је наредне сезоне Радуловића користио и на позицији левог бека. Најпре га је у 10. колу Суперлиге Србије, против крушевачког Напретка, увео у игру при резултату 3 : 0, уместо Милана Гајића који је играо на том месту.[81] Два кола касније, Радуловић је почео сусрет са ивањичким Јавором на левој страни одбране своје екипе, као један од петорице бонус играча у саставу.[б] После првог полувремена заменио га је стандардни леви бек Милан Родић.[Извори 7]

Највише ми одговара офанзивна позиција, десног крила и полушпица, ту се осјећам најбоље. Исто тако прихватим и захтјеве тренера ако ме виде на некој другој позицији.

—Андрија Радуловић, септембар 2022.[65]

У тексту који је објавио Калчомеркато, италијански фудбалски агент Андреа Лучани, Радуловића је описао као фудбалера сличних карактеристика оним које поседује Џердан Шаћири.[85] Менаџер Игор Којић је у изјави за медије рекао да се Радуловић најбоље сналази на десном крилу, као и да може да одигра на позицији десетке.[86] Дарјан Недељковић, новинар портала Моцартспорт писао је у јануару 2022. о идеји Дејана Станковића да Радуловића уиграва на месту левог спољног фудбалера у формацијама са три штопера.[87] На тој позицији је наступао током зимских припрема са Црвеном звездом и Графичаром.[88]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 10. фебруар 2023.[89]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Црвена звезда 2019/20.[73] Суперлига Србије 3 1 1 0 — — 4 1
2020/21.[90] 6 0 2 1 1 0 — 9 1
2021/22.[91] 2 0 1 0 0 0 — 3 0
Укупно 11 1 4 1 1 0 — 16 2
Графичар (позајмица) 2021/22.[92] Прва лига Србије 18 6 1[д] 0 — — 19 6
Младост Нови Сад (позајмица) 2022/23.[94] Суперлига Србије 17 4 1 0 — — 18 4
Радник Сурдулица (позајмица) 2022/23.[94] Суперлига Србије 2 1 0 0 — — 2 1
Каријера 48 12 6 1 1 0 — 55 13

Утакмице у дресу репрезентације

[уреди | уреди извор]

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]
Црвена звезда

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Председник Републике Србије, Александар Вучић, саопштио је 15. марта 2020. године одлуку о проглашењу ванредног стања на територији читаве државе, услед епидемије вируса корона.[19] У складу с тим, Фудбалски савез Србије је обавестио јавност да су од тог момента отказани сви догађаји под окриљем те организације и да клубови треба да се придржавају даљих упутстава надлежних институција.[20] У моменту доношења одлуке, Црвена звезда се, после 26 одиграних кола, налазила на првом месту Суперлиге Србије, за такмичарску 2019/20.[21]
  2. ^ а б Клубови који се такмиче у некој од група српске лиге у обавези су да утакмицу започну са два фудбалера млађа од 20 година на терену, док клубови из зонских такмичења имају обавезу да користе једног таквог играча. Ти играчи називају се бонусима.[24] Допуном пропозиција такмичења, такво правило је уведено и у Првој лиги Србије, пред почетак сезоне 2019/20, а односи се на фудбалере до 21 године старости. Истовремено је усвојена одлука да се такво правило примени на Суперлигу Србије, од такмичарске 2020/21.[25] Одлука је потврђена крајем маја 2020. године, уз додатак да бонус играчи морају бити држављани Републике Србије.[26]
  3. ^ Иако је у неким изворима доведен у директну везу са тим играчем, Радуловић је изјавио да је број изабрао према години рођења свог деде Миливоја, некадашњег ватерполисте репрезентације Југославије.[Извори 5]
  4. ^ Савићевић је током каријере наступао на месту организатора игре, док је Радуловић у омладинцима повремено играо на позицији предњег везног фудбалера.[3] Због луцидности у игри и прецизних додавања, у неким изворима су прављена поређења Радуловића и бившег југословенског фудбалера,[Извори 6] рођеног у Подгорици, тадашњег председника Фудбалског савеза Црне Горе.[56]
  5. ^ Укључује сусрет преткола, са екипом Трајала.[93]

Збирни извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [15][4][16]
  2. ^ [29][30][31][32][33][34][5]
  3. ^ [41][42][43]
  4. ^ [66][67][68][69][70][71][16][72]
  5. ^ [73][33][74][75][76][77][78][79]
  6. ^ [27][72][75]
  7. ^ [82][83][84]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Андрија Радуловић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 21. 6. 2020. 
  2. ^ а б в г „Andrija Radulović”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ Radonić, Aleksandar (2. 5. 2020). „Zapamtite ovo ime: Zvezdin biser Andrija Radulović! VIDEO”. Курир. Приступљено 8. 6. 2020. 
  4. ^ а б „Andrija Radulović opet strijelac u Ligi šampiona”. radiokotor.info. 12. 12. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  5. ^ а б „Радуловић на дебију дао гол за Звезду: Најлепши дан у животу”. Спортски журнал. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  6. ^ Ћоровић, З. (6. 2. 2022). „Бисери грабе шансу: Станковић првом тиму Звезде прикључио тројицу младих играча”. Вечерње новости. Приступљено 16. 2. 2022. 
  7. ^ а б „Priznanja za najbolje u južnoj fudbalskoj regiji”. radiotivat.com. 26. 12. 2014. Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  8. ^ „Andrija Radulović prvi na listi strijelaca”. radiokotor.info. 8. 10. 2014. Приступљено 8. 6. 2020. 
  9. ^ а б Nedeljković, Darjan (7. 6. 2020). „Post festum debija Andrije Radulovića: Zvezdin snajperista, odbio je Savićevićev poziv”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 6. 2020. 
  10. ^ „Кадети шампиони Србије”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  11. ^ D, M. (19. 6. 2019). „Pojačanja za budućnost! Trideset novih ugovora na Marakani!”. ФК Црвена звезда. Ало!. Приступљено 8. 6. 2020. 
  12. ^ LJ, M. (10. 9. 2018). „Eraković, Joveljić, Terzić... Zvezda licencirala 40 "klinaca" za LŠ”. Б92. Приступљено 8. 6. 2020. 
  13. ^ „Omladinci Zvezde "častili" PSŽ”. mondo.rs. 11. 12. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  14. ^ „Omladinci Zvezde pred velikim izazovom: Slavoljub Đorđević prijavio 40 fudbalera za mečeve Lige šampiona!”. espreso.rs. 11. 9. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  15. ^ „Majstorska pobeda Zvezde Sjajan uvod omladinaca, pukla “štikla”!”. meridianbetsport.rs. 6. 11. 2019. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  16. ^ а б „Veliki uspjeh: “Zvezdini” omladinci ostvarili plasman u baraž Lige šampiona za mlade”. fudbaltalent.com. 12. 12. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  17. ^ „Zvezdina deca u osmini finala Lige šampiona! Šerifu nije pomogla totalna destrukcija, Katić zablistao u penal seriji”. mozzartsport.com. 12. 2. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  18. ^ Davidović, Stefan (4. 3. 2020). „LŠ: Mitjelend ubedljivo eliminisao omladince Zvezde”. Спорт клуб. Приступљено 8. 6. 2020. 
  19. ^ „Проглашено ванредно стање на територији читаве Србије”. Влада Републике Србије. 15. 3. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  20. ^ „Важно обавештење”. Фудбалски савез Србије. 16. 3. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  21. ^ „Ako se prekine prvenstvo: Zvezdi titula, Partizan u Evropu od drugog kola, Voša i TSC u kvalifikacije”. mozzartsport.com. 16. 3. 2020. Архивирано из оригинала 17. 03. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  22. ^ „Oglasio se FSS: 4 kola i KRAJ!”. mondo.rs. 6. 5. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  23. ^ Prlina, Dejan (7. 5. 2020). „Omladinci i kadeti Zvezde šampioni Srbije”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  24. ^ „Пропозиције” (PDF). fsrzs.com. 24. 7. 2020. стр. 85. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2021. г. Приступљено 26. 10. 2020. 
  25. ^ „Фудбал, ванредни број 10/2019” (PDF). Фудбалски савез Србије. 1. 7. 2019. стр. 4—6. Приступљено 26. 10. 2020. 
  26. ^ „Promenjeno pravilo o "bonus igračima" za sledeću sezonu!”. mondo.rs. 29. 5. 2020. Приступљено 26. 10. 2020. 
  27. ^ а б Nedeljković, Darjan (31. 3. 2020). „Šest najvećih projekata Zvezdine škole: Veliki brat iz Brusa, Lazetićev mali i snajper iz Kotora”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  28. ^ Nedeljković, Darjan (6. 6. 2020). „Zvezda slavi, Boaći i Garsija polažu prijemni za derbi”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 6. 2020. 
  29. ^ Milićević, Strahinja (6. 6. 2020). „DEBI IZ SNOVA Maloletni Radulović strelac na prvom meču za Zvezdu (VIDEO)”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  30. ^ Ћоровић, З. (6. 6. 2020). „Станковић ротирао, црвено-бели победили: Штопери покренули Звезду, Радуловићев деби за памћење (ФОТО/ВИДЕО)”. Вечерње новости. Приступљено 8. 6. 2020. 
  31. ^ N, D. (6. 6. 2020). „Klinac koji je izazvao euforiju na Marakani Ovako je 18-godišnjak oduševio navijače Zvezde debitantskim GOLOM! /VIDEO/”. Блиц. Приступљено 8. 6. 2020. 
  32. ^ а б „Zvezda pokerom najavila derbi u Humskoj i dobila igrača za godine koje dolaze”. Телеграф. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  33. ^ а б „Црвена звезда - Радник 4:1 (2:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  34. ^ „Andrija Radulović nakon debija iz snova: Najlepši dan u životu!”. hotsport.rs. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  35. ^ „CRNO-BELIMA DRAMATIČAN 200. VEČITI DERBI! Partizan OPET koban po Zvezdu, sve PRŠTALO u crno-beloj noći!”. Блиц. 10. 6. 2020. Приступљено 16. 6. 2020. 
  36. ^ Блажић, М. (10. 6. 2020). „Садик и Натхо воде Партизан ка пехару: Црно-бели бране трофеј Купа Србије”. Вечерње новости. Приступљено 10. 6. 2020. 
  37. ^ „(VIDEO) ZVEZDA SE JOŠ NIJE OPORAVILA OD DERBIJA! Crveno-beli poraženi u Senti, TSC igra ozbiljan fudbal!”. Информер. 14. 6. 2020. Приступљено 16. 6. 2020. 
  38. ^ „Црвена звезда - Пролетер 2:1 (2:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 20. 6. 2020. Приступљено 21. 6. 2020. 
  39. ^ а б „Звезда - шампион”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 20. 6. 2020. Приступљено 21. 6. 2020. 
  40. ^ „Radulović igrao za omladince: Pomogao sam drugarima”. Танјуг. Крстарица. 12. 10. 2020. Приступљено 26. 10. 2020. 
  41. ^ „Ne ide daleko: Radulović na pozajmici u komšiluku”. srbijadanas.com. 19. 1. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  42. ^ „Радуловић враћен у омладинце јер је одбио да игра за Графичар”. Спортски журнал. 22. 1. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  43. ^ „Teški dani Zvezdinog bisera: Andrija Radulović ima mononukleozu”. mozzartsport.com. 31. 3. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  44. ^ „Dogovor kuću gradi: Radulović Zvezdin do 2025, sledeća stanica Grafičar”. mozzartsport.com. 14. 7. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  45. ^ Marković, Mirko (25. 12. 2021). „Radulović za Maxbet sport: Prošao sam pakao! Sanjam da dam gol Partizanu! Zaradiće Zvezda mojim odlaskom u Evropu!”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 23. 1. 2022. 
  46. ^ „Zvezda poslala spisak u UEFA: Stanković precrtao Dionija, tu su trojica pojačanja, Đurić i Stanković”. mozzartsport.com. 4. 2. 2022. Приступљено 5. 2. 2022. 
  47. ^ „Звездини бисери - Корак ближе титулама”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 3. 5. 2022. Приступљено 12. 5. 2022. 
  48. ^ „Zvanično: Radulović na pozajmici u Novom Sadu”. mozzartsport.com. 23. 6. 2022. Приступљено 23. 6. 2022. 
  49. ^ „Звезда враћа своје дете”. Спортски журнал. 16. 12. 2022. Приступљено 2. 2. 2023. 
  50. ^ „Звезда послала младе играче у Радник, Ђорђевићева жеља и Станковић”. Спортски журнал. 29. 12. 2022. Приступљено 2. 2. 2023. 
  51. ^ „Андрија Радуловић нови члан Војводине!”. ФК Војводина, званична презентација. 7. 7. 2023. Приступљено 11. 2. 2024. 
  52. ^ „U15: Spisak za dvomeč sa Mađarskom”. Антена М. 27. 10. 2016. Приступљено 8. 6. 2020. 
  53. ^ а б „U15: Mađari slavili u prvom meču”. Фудбалски савез Црне Горе. 1. 11. 2016. Приступљено 8. 6. 2020. 
  54. ^ а б „U15: Mađari slavili u goleadi na Starom aerodromu”. Фудбалски савез Црне Горе. 3. 11. 2016. Приступљено 8. 6. 2020. 
  55. ^ „Miličković saopštio spisak mlađih kadeta”. Фудбалски савез Црне Горе. Вијести. 11. 9. 2017. Приступљено 3. 2. 2019. 
  56. ^ а б Mitrović, Danilo (31. 12. 2019). „Na dnu provalije - valjda je moguć samo uspon: Savićević o najtežoj 2019. i mjerama za oporavak fudbala”. Вијести. Приступљено 8. 6. 2020. 
  57. ^ а б Škorić, E. (11. 9. 2018). „Bh. kadeti u Banovićima bolji od Srbije” (на језику: бошњачки). sportsport.ba. Приступљено 8. 6. 2020. 
  58. ^ а б „Srbija bolja od BIH”. sportdc.net. 13. 9. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  59. ^ „Милан Куљић одабрао играче за први круг квалификација за Европско првенство”. Фудбалски савез Србије. 20. 9. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  60. ^ „U 19 | Мини припреме омладинске репрезентације у Суботици, Милан Лешњак позвао 23 играча”. Фудбалски савез Србије. 18. 5. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  61. ^ „U 19 | Милан Лешњак позвао играче за мини-припреме пред октобарске квалификације”. Фудбалски савез Србије. 25. 8. 2020. Приступљено 4. 9. 2020. 
  62. ^ Đurović, Radomir (23. 8. 2021). „Rogić objavio sastav za meč sa Italijom”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 24. 08. 2021. г. Приступљено 23. 1. 2022. 
  63. ^ а б „U20 | Час фудбала старије омладинске селекције и победа у Кастел ди Сангру против Италије”. Фудбалски савез Србије. 6. 9. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  64. ^ „Stevanović objavio prvi spisak Orlića: Ivan Ilić prva zvezda, prvi poziv za Stankovićevog sina”. mozzartsport.com. 14. 3. 2022. Приступљено 14. 3. 2022. 
  65. ^ а б Влаисављевић, Лука (20. 9. 2022). „Радуловић: Добио сам позив и од Србије, али моја жеља је Црна Гора”. Радио-телевизија Црне Горе. Приступљено 21. 9. 2022. 
  66. ^ „Omladinska liga Srbije – U zaostaloj utakmici 10. kola Crveno-beli brojali do sedam protiv Rada”. Фудбалски савез Црне Горе. Фејсбук. 6. 10. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  67. ^ „Четири бода са два гостовања”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 1. 5. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  68. ^ A, G. (4. 5. 2019). „Au, kakav gol Zvezdinog bisera: Andrija Radulović glavom sa 16 metara zakucao OFK Beograd!”. Курир. Приступљено 8. 6. 2020. 
  69. ^ „Звездини бисери - Омладинци надиграли Тотенхем”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 7. 11. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  70. ^ „Звездини бисери – Феноменални омладинци”. СД Црвена звезда. 27. 11. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  71. ^ „Европско пролеће за феноменалне омладинце”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 11. 12. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  72. ^ а б „Radulović: Sanjam debi na Marakani”. ФК Црвена звезда. cglocalinfo.me. 1. 5. 2020. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  73. ^ а б „Radulović, Andrija — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 6. 6. 2020. [мртва веза]
  74. ^ „Borjan mi je dao loptu za penal, magla mi je bila pred očima: Zvezdin biser o debitantskom golu”. Телеграф. 7. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  75. ^ а б Džodić, Ivan (7. 6. 2020). „Zvezdino dete o broju 49: Ni Dejo, ni Radonja, nego Radule”. Нова С. Приступљено 8. 6. 2020. 
  76. ^ „Андрија Радуловић, нова Звездина звездица: Биће још голова”. Спортски журнал. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  77. ^ „Nema nikakve veze sa Nemanjom Radonjićem: Sjajna priča se krije iza broja na dresu Zvezdinog Andrije Radulovića!”. Спортски журнал. espreso.rs. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  78. ^ „Otkrivamo zašto Zvezdin biser nosi baš broj 49! A nije zbog Radonjića”. espreso.rs. crvenazvezdainfo.com. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  79. ^ „Има нешто у броју 49 - Радоњић, па Радуловић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 12. 6. 2020. Приступљено 12. 6. 2020. 
  80. ^ „Zvezda odmarala i slavila, dobila Radulovića, ali prioritet je Derbi!”. mondo.rs. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  81. ^ „Zvezda ide u Humsku sa plus osam: Crveno-beli 10/10!”. mondo.rs. 4. 10. 2020. Приступљено 26. 10. 2020. 
  82. ^ В, Ч. (25. 10. 2020). „Велико изненађење у Београду: Кикс Звезде, Јавор освојио бод на Маракани”. Вечерње новости. Приступљено 26. 10. 2020. 
  83. ^ Prlina, Dejan (26. 10. 2020). „STANKOVIĆ POGREŠIO Da je protiv Javora nedostajao samo gol…”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 26. 10. 2020. 
  84. ^ Nedeljković, Darjan (26. 10. 2020). „Zvezda ostala bez goriva: Pad forme Bena, Nikolića, Petrovića...”. mozzartsport.com. Приступљено 26. 10. 2020. 
  85. ^ Mitrović, Darko, ур. (11. 11. 2020). „Odjednom, Italijani i Španci najavljuju transfer Zvezdinog bisera! I Nemci u igri!”. calciomercato.it. sportske.net. Приступљено 12. 11. 2020. 
  86. ^ Golubović, Aleksandar (20. 11. 2020). „"Novi Savićević" odlazi iz Zvezde, i to Genijevim stopama?”. sportske.net. Приступљено 6. 2. 2021. 
  87. ^ Nedeljković, Darjan (21. 1. 2022). „Zvezdin novi pokušaj: Andrija Radulović levi bek”. mozzartsport.com. Приступљено 23. 1. 2022. 
  88. ^ „Звездина будућност: Радуловић, Ђурић, Станковић, браћа Митуљикић, Мустафа и Лучић”. Спортски журнал. 28. 1. 2022. Приступљено 5. 2. 2022. 
  89. ^ „A. Radulović” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 2. 2. 2023. 
  90. ^ „Radulović, Andrija — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 4. 9. 2020. 
  91. ^ „Radulović, Andrija — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 11. 2. 2022. [мртва веза]
  92. ^ „Radulović, Andrija — sezona 2021/22.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 23. 1. 2022. 
  93. ^ „Трајал (Крушевац) 1 : 0 Графичар (Београд)”. Фудбалски савез Србије. 8. 9. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  94. ^ а б „Radulović, Andrija — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 26. 07. 2022. г. Приступљено 26. 7. 2022. 
  95. ^ „U16: Bosanci savladali "Sokoliće"”. Фудбалски савез Црне Горе. 12. 9. 2017. Приступљено 8. 6. 2020. 
  96. ^ „U16: „Sokolići“ bolji od Bosne”. Фудбалски савез Црне Горе. 14. 9. 2017. Приступљено 8. 6. 2020. 
  97. ^ Latinović, Branko (20. 11. 2017). „Rusi bolji od „Sokola“”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  98. ^ Latinović, Branko (23. 11. 2017). „Poraz na kraju turnira u Turskoj”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  99. ^ Vukotić, Danilo (23. 4. 2018). „Poraz nakon jedanaesteraca”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  100. ^ Vukotić, Danilo (25. 4. 2018). „Pobjeda nad Letonijom”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  101. ^ Latinović, Branko (27. 4. 2018). „Izrael bolji od „Sokolića“”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  102. ^ Stošić, Anđela (1. 10. 2018). „Važna pobeda kadeta protiv Litvanije u prvom kolu prvog kruga kvalifikacija za EP”. Фудбалски савез Србије. sportjunior.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  103. ^ Smilić, Branimir (3. 10. 2018). „Kvalifikacije za EP: Kadeti ispustili dva gola viška”. Спорт клуб. Приступљено 8. 6. 2020. 
  104. ^ „PORAZ ORLIĆA U KVALIFIKACIJAMA ZA EP Mađarska "minimalcem" srušila Srbiju”. Фудбалски савез Србије. Блиц. 6. 10. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  105. ^ „Srbija pobedila u Rumuniji”. mozzartsport.com. 27. 11. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  106. ^ Stošić, Anđela (30. 11. 2018). „Dva meča, dve pobede kadeta u Rumuniji, druga – 2:1(0:0)”. Фудбалски савез Србије. sportjunior.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  107. ^ „Österreich : Montenegro - 5:1 (3:0)”. Фудбалски савез Аустрије (на језику: немачки). 23. 9. 2022. Приступљено 19. 10. 2022. 
  108. ^ „Malta vs Montenegro 0-6”. Фудбалски савез Малте (на језику: енглески). 26. 9. 2022. Приступљено 10. 9. 2022. 
  109. ^ „Звезда је шампион!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 4. 2021. Приступљено 31. 5. 2022. 
  110. ^ „Звезда је шампион!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 23. 5. 2022. 
  111. ^ „Црвена звезда је освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2021. Приступљено 31. 5. 2022. 
  112. ^ „Звезда освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 31. 5. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андрија_Радуловић_(фудбалер)&oldid=28542249”