Балкански језици
Ово је списак свих језика који су пристуни на Балкану. Сем туркијске групе, сви језици припадају индоевропској језичкој породици.
Историја
[уреди | уреди извор]Једини класични и преживјели језик антике је грчки. Наследник је старогрчког језика. Реконструкција палеобалканских језика је тежак, чак и немогућ задатак за развој науке до 20. века.
У средњем веку на Балкану је створен нови класични књижевни језик (Преславска књижевна школа) — старословенски или старобугарски. У 10. и 11. веку хрватски и српски књижевни језик су се формирали на западном Балкану, као и у Корушкој — Словеначка редакција старословенског језика.
Језички спорови
[уреди | уреди извор]Језички спорови на Балкану почели су у другој половини 18. века питањем грчког језика. Након проблема уследио је познати грчки пројекат.
Позната Вукова реформа, с почетка 19. века, довела је до српско-бугарског спора око македонског питања. У међувремену, Јернеј Копитар уочио је постојање тзв. Балканске језичке заједнице. Суштина овог спора своди се на одговор на питање (језик или дијалект и чији), шта је Косовско-ресавски дијалекат, као узуски наследник тзв. Рашки језик? [1][а] Бечки књижевни договор ствара нова језичка питања. Новосадски договор га продубљује:
- Постоји ли један српскохрватски узус и који је тачан назив на овом језику?
- Српски и хрватски су засебни језици или два имена на истом узусу?
- У дијалекатном континууму штокавице постоје ли још неке узусе, колико и шта су?
С друге стране, неславенски балкански језици, а посебно румунски и албански, историјски и у смислу њихове класификације постављају више питања него да разјасне историјски контекст балканске језичке историје (албанско-румунска језичка веза). Први писани споменици на овим језицима датирају из 16. века.[2]
Индоевропски језици
[уреди | уреди извор]Албански
[уреди | уреди извор]Хеленски
[уреди | уреди извор]- кападоцијски
- понтски
- стандарни грчки
- цаконски
Индоаријски
[уреди | уреди извор]Словенски језици
[уреди | уреди извор]Југоисточни словенски језици
[уреди | уреди извор]Прелазни дијалекти
[уреди | уреди извор]- прелазни бугарски дијалекти
- прелазни српски дијалекти (горански/призренско-тимочки)
Југозападни словенски језици
[уреди | уреди извор]са варијацијама дијалеката: чакавски, кајкавски и штокавско
Романски
[уреди | уреди извор]Турскијски језици
[уреди | уреди извор]Изумрли језици
[уреди | уреди извор]- старомакедонски
- далматски
- етеокритски језик
- етеокипарски језик
- илирски језик
- османски
Види још
[уреди | уреди извор]- Ћирилометодијевистика
- Тројезична хереза
- Златно доба бугарске културе
- Глагољаши
- Брашовско писмо
- Елбасанско писмо
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Веома занимљив и сигуран порез за различите језике садржан је у путопису Евлије Челебија. Године 1660. написао је да су у Скопљу латини примећени у српској цркви, а у Новом Пазару је постојала бугарска црква. Скопље је потпуно изгорело 25. октобра 1689, а потом Нови Пазар. 1706. године Нови Пазар је имао 300 кућа према 12.000 пре 17 година. 1737. обновљени град је опљачкан. У Рилској ревизији историје славенско-бугарске од 1825. године наведена су бугарска насеља. Занимљиво је да су Нови Пазар и Ужице наведени као такви.
Референце
[уреди | уреди извор]Државе на Балканском полуострву | ||
|---|---|---|
| Потпуно |  | |
| Значајно | ||
| Малим делом | ||
| Повезано | ||
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
