Всеволошк

Координате: 60° 01′ 00″ С; 30° 39′ 00″ И / 60.016667° С; 30.65° И / 60.016667; 30.65
С Википедије, слободне енциклопедије

Всеволошк
Всеволожск
Градска црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВсеволошки рејон
Основан1892.
Статус града1963.
Становништво
Становништво
 — 2015.66.245
 — густина1.064,01 ст./km2
Географске карактеристике
Координате60° 01′ 00″ С; 30° 39′ 00″ И / 60.016667° С; 30.65° И / 60.016667; 30.65
Временска зонаUTC+3
Површина62,26 km2
Всеволошк на карти Русије
Всеволошк
Всеволошк
Всеволошк на карти Русије
Всеволошк на карти Лењинградске области
Всеволошк
Всеволошк
Всеволошк на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188640–188645, 188649
Позивни број+7 81370
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 450
ОКТМО код41 612 102 001
Веб-сајт
vsevolozk.ru/

Всеволошк (рус. Всеволожск) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Лењинградске области, на подручју Всеволошког рејона чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 66.245 становника.

Насеље је 1892. на властитом имању основао руски правник Павле Александрович Всеволошки (18391898), по коме је будући град и добио име.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Всеволошк налази се на северозападу Лењинградске области, на подручју Карелијске превлаке. Кроз град протиче река Лубја, лева притока реке Охте и део басена реке Неве. Највиши део града налази се на Румболовској гори и лежи на надморској висини од 68,13 m (део Лемболовског побрђа), док је најнижа тачка у долини Лубје на 11,75 m.

Град се налази на свега десетак километара од Санкт Петербурга са којим је повезан линијама метроа. Кроз насеље пролази и друмски правац Н91 на релацији ТоксовоСвердловљева Варош.

Историја[уреди | уреди извор]

Всеволошка железничка станица 1910. године

Насеље Всеволошк развило се из железничке станице која је 1892. године саграђена на приватном земљишту на траси ускотрачне железничке пруге која је повезивала Санкт Петербург са Шлисељбургом. Земља на којој је станица саграђена припадала је петербуршком правнику Павлу Всеволошком, а једини услов који је власник земљишта тражио у замену за дозволу да пруга пређе преко његовог поседа је био тај да новооснована станица носи његово име. Убрзо се након оснивања станице Всеволошки око ње се развило излетничко насеље које је 1963. године преобразовано у садашњи град Всеволошк.

Пре оснивања савременог града на његовом месту егзистирало је неколико мањих села (Лубљана, Рјабово, Рјабово Ново и Рјабово Владикино) која се у писаним изворима први пут помињу у катастарским списима из 1500. године. У периоду XVIII до XX века на том подручју су се налазила бројна племићка имања и летњиковци.

Насеље Всеволошк је 1925. постало административним центром Лењиновог рејона Лењинградске области, а 1938. добија административни статус урбаног насеља у рангу радничке вароши. Службени статус града носи од 1963. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 59.704 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 66.245 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
11.84827.76826.97828.58831.946[2]45.310[3]59.704[4]66.245

Познати становници[уреди | уреди извор]

Белоусов Владимир Павлович (род. 1946) спортиста, олимпијски шампион.

Бортко, Владимир Владимирович (род. 1946) совјетски и руски филмски режисер, сценарист, продуцент.

Вашуков, Михаил Јуријевич (род. 1958) артист, куплетиста, хумориста.

Вокка, Гергард Јаковлевич (18871988) крајевед, кавалер Ордена Ленина (1953), први Почесни грађанин Всеволожска (1988), у његову част названа је једна од улица града.

Денисов, Анатолиј Алексејевич (19342010) совјетски и руски научник, политички лик.

Добровољски, Јуриј Антонович (1911-1979) летјец-испитач, Херој Совјетског Савеза.

Драчев, Владимир Петрович (род. 1966) носилац Купа света и 4-кратни светски шампион по биатлону.

Журова Светлана Сергејевна (род. 1972) олимпијска шампионка, депутат Државне думе.

Слепухин, Јуриј Григорјевич (1926-1998) писац.

Листов, Борис Павлович (род. 1969) руски економиста, председник управе АО Россельхозбанк.[5][6][7]

Спорт[уреди | уреди извор]

На подручју градске четврти Румболово током 1950-их година саграђена је скакаоница за скијашке скокове захваљујући којој је Всеволошк постао један од најважнијих зимских центара за ски скокове и нордијску комбинацију на подручју тадашњег Совјетског Савеза. Из Всеволошка је родом совјетски и руски ски скакач Владимир Белоусов (рођен 14. јула 1946), једини совјетски скијаш скакач освајач златне олимпијске медаље са велике скакаонице (на ЗОИ 1968. у Греноблу).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ „Глава РСХБ Борис Павлович Листов принял участие в заседании Совета по вопросам АПК и природопользования при СФ”. Профиль (на језику: руски). Приступљено 2023-05-22. 
  6. ^ „Листов Борис Павлович | биография и последние новости”. ФедералПресс (на језику: руски). Приступљено 2023-05-22. 
  7. ^ „Борис Листов рассказал о росте показателей АПК”. Российская газета. 2022-12-05. Приступљено 2023-05-22. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]