Пређи на садржај

Дрлупа (Сопот)

Координате: 44° 27′ 03″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.450833° С; 20.5° И / 44.450833; 20.5
С Википедије, слободне енциклопедије
Дрлупа
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Пад 532
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 03″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.450833° С; 20.5° И / 44.450833; 20.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дрлупа на карти Србије
Дрлупа
Дрлупа
Дрлупа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11453
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Дрлупа је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Налази се на обронцима планине Космај, са западне стране. Према попису из 2011. било је 532 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Дрлупа се налази југозападно места Сопота. Најстарије писане подадке о овоме селу имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718.—1739. г) ово је село забележено као насеље под именом Terlupe. Село раније, како велеи предање, било у Селишту, а „уништио га је ћесар“. Године 1721. аустријске су власти наредиле да се села гропишу. У то доба је, по предању, у Дрлупи био кнез Милован, предак данашњих Матића. Њему је ћесар наредио „да збија села у шорове.“ Због тога је он позвао све сељаке на договор у Врбицу. Али сакупљени сељаци нису пристали и нису хтели да изврше ћесареву наредбу. „Због тога ћесар пошаље у село две катане“ од којих сељаци једног убију. Сада и сам ћесар пође са војском на Дрлупу „ и расели је.“ У народном предању очувала се успомена и данас се још прича о некој вароши која је за време Маџара постојала и звала се Занога-Занова. Веле да се та варош налазила северно од села, под Боблијом.

После 1739. године расељено становништво се почело враћати а долазили су и нови досељеници. За најтарије породице сматрају се: Сирковићи старином од Бихора, Љубићићи старином од Сјенице. Затим Пауновићи, Стаменићи и Савићи. итд.

Први већи сукоб Срба и Турака у Првом српском устанку био је управо у Дрлупи. До боја је дошло 25. фебруара 1804. године усред неуспелих преговора између Карађорђа и Аганлије, који је важио за најпомирљивијег међу дахијама. Рањени Аганлија се наредног дана повукао у Београд, због чега се сматра да су у Дрлупи устаници остварили победу[1]. У првим деценијама 19. века Дрлупа је улазила у састав Катићеве кнежине и имала је 1818. г. 37 а 1822. г. 44 куће. По попису из 1921. г. село је имало 150 кућа са 933 становника.

Јован Матић поклонио земљиште са кућом за школу која је служила. (подаци крајем 1921. године).[2] [3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Дрлупа живи 444 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,1 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.158
1953. 1.136
1961. 1.092
1971. 899
1981. 774
1991. 675 624
2002. 547 590
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
545 99,63%
Црногорци
  
2 0,36%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Р. Љушић, Вожд Карађорђе, Завод за уџбенике, Београд 2003, стр. 60-61.
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дулупске општине Бр. 269.
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]