Пређи на садржај

Епископ бачки Иринеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Архиепископ новосадски и Митрополит бачки Иринеј (Буловић)
Владика Иринеј, 2022. године
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаМитрополија бачка
Чинархиепископ и митрополит
Титулаархиепископ новосадски и митрополит бачки
СедиштеНови Сад
Године службеод 1990.
ПретходникНиканор (Иличић)
Сава Вуковић (администратор)
Лични подаци
Световно имеМирко Буловић
Датум рођења(1947-02-11)11. фебруар 1947.(77 год.)
Место рођењаСтанишић, ФНР Југославија

Иринеј (световно Мирко Буловић; Станишић код Сомбора, 11. фебруар 1947) архиепископ је новосадски и митрополит бачки. Бивши је викарни епископ моравички (19891990).[1][2] Администратор је Епархије аустријске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Породица Буловић потиче из Бителића код Сиња у Далмацији.[3]

Родитељи су му Михаило и Зорка. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сомбору (1965). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1969). За време студија примио је монашки постриг од блаженопочившег архимандрита Јустина Поповића. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (потоњи патријарх српски) рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Боравио је у манастиру Острогу од 1969. до 1970. године. Десетогодишњи период од 1970. до 1980. године провео је у Атини на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на Богословском факултету у Београду. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре (2015), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.[4]

На редовном заседању Светог архијерејског сабора (1989) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Након хиротоније у Пећкој Патријаршији, дана 20. маја 1990. године, изабран је за епархијског епископа бачког и устоличен у Новом Саду, дана 23. децембра исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао Православни мисионар, популарни часопис у синодском издању.

Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Био је администратор новоосноване Епархије аустријско-швајцарске од 2011. до 2014. године. У више наврата је био члан Светог архијерејског синода. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је Удружења књижевника Србије.

Епископ Иринеј говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ЕПИСКОП”. Епархија бачка (на језику: српски). 2019-03-18. Приступљено 2023-01-31. 
  2. ^ Dedeić, Siniša. „Episkop Irinej Bulović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31. 
  3. ^ „Порекло презимена Буловић - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2012-03-05. Приступљено 2022-12-17. 
  4. ^ „25-годишњица устоличења Епископа бачког Иринеја („СПЦ”)”. 24. децембар 2015. Архивирано из оригинала 29. 05. 2019. г. Приступљено 29. 5. 2019. 
  5. ^ „Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју „Печату. Српска Православна Црква (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31. 
  6. ^ „Епископу Иринеју Новембарска повеља Града Новог Сада (СПЦ, 23. октобар 2020)”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2020. 
  7. ^ Ч, Ј. „Владика бачки Иринеј добио мађарско одликовање”. Politika Online. Приступљено 2021-10-01. 
  8. ^ „Епископ бачки Иринеј одликован мађарским орденом за допринос на историјском помирењу два народа (СПЦ, 28. септембар 2021)”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2021. г. Приступљено 03. 10. 2021. 
  9. ^ „Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића (СПЦ, 20. октобар 2021)”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2021. г. Приступљено 05. 11. 2021. 
  10. ^ Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића („Вечерње новости”, 20. октобар 2021)
  11. ^ „Епископ бачки Иринеј одликован орденом Свете Марије Магдалине”. Српска православна црква. 9. 1. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


викарни епископ моравички
19891990.
епископ бачки
од 1990.
-