С Википедије, слободне енциклопедије
Кочино Село је насељено место града Јагодине у Поморавском округу . Према попису из 2011. било је 930 становника, док је на попису из 2022. године било 743 становника.
Овде се налазе Споменик природе Храст Коче Капетана , Запис Милунов храст (Кочино Село) и Запис Божин храст (Кочино Село) .
Насеље је добило име по чувеном јунаку Кочи Анђелковићу , који је рођен у њему. Други, неформални, назив села је Пањевац , како се звало до 1930их .
Подаци датирају из 1930 . године)[1]
Лазићи (45 к., Св. Никола), доселили се средином XVII века из околине Скопља .
Купинићи (50 к., Св. Мина Мрата); доселили се кад и Лазићи из околине Скопља
Влашковци (25 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад и први досељеници из неког села у Тимочкој Крајини . Влашковци су пореклом Власи .
Милосавци (15 к., Митровдан), дошли око 1770 . године из тимочког краја. Има их у Ланишту и у Бачини .
Стојковићи (10 к., Св. Јован); доселили из околине Гњилана .
Крунићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли око 1800 . године из Миливе . У Миливу су дошли са Косова .
Милетићи (5 к., Св. Никола), дошли око 1810 . године из параћинске околине.
Јовановићи, Стојковићи, Милошевићи (6 к., Св. Лука и Марковдан); дошли око 1830 . године из Опарића .
Бојићи, Павловићи (15 к., Св. Никола); не зна се одакле су се доселили.
У насељу Кочино Село живи 785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (42,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002 . године).
График промене броја становника током 20. века
Становништво према полу и старости
[4]
м
?
15
7
80+
7
9
75—79
15
21
70—74
29
33
65—69
40
34
60—64
24
27
55—59
20
24
50—54
41
39
45—49
40
32
40—44
38
35
35—39
29
35
30—34
26
24
25—29
30
23
20—24
32
37
15—19
28
22
10—14
21
39
5—9
17
25
0—4
17
17
Просек :
42,5
41,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
229
239
257
275
284
274
286
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
47
63
41
68
32
24
9
1
1
0
3,33
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
414
97
282
24
11
0
Женски
402
55
281
57
6
3
УКУПНО
816
152
563
81
17
3
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
251
92
0
1
91
Женски
115
52
0
1
15
УКУПНО
366
144
0
2
106
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
1
14
23
3
8
Женски
0
2
17
5
1
УКУПНО
1
16
40
8
9
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
0
1
5
2
2
Женски
3
0
1
5
11
УКУПНО
3
1
6
7
13
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
1
0
0
7
Женски
1
0
0
1
УКУПНО
2
0
0
8
^ Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF) . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . мај 2004. ISBN 86-84433-14-9 .
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 .
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7 .