Пређи на садржај

Мергар

С Википедије, слободне енциклопедије
Историја Јужне Азије
Бутан Малдиви Пакистан Индија Бангладеш Шри Ланка Непал
Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар 7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 3300.

–1700. п. н. е.

Касна Харапа култура 1700–1300. п. н. е.
Ведска цивилизација 1500–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије · 1200–700. п. н. е.
Махаџанапади 700–300. п. н. е.
Царство Магада 684–26. п. н. е.
· Мауријско царство · 321–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије 230. п. н. е.–1279. н. е.
· Сатавахана царство · 230. п. н. е.–199. н. е.
· Кушанско царство · 60–240.
· Гупта царство · 240–550.
· Чола царство · 848–1279.
Исламски султанати у Индији 1210–1596.
· Делхијски султанат · 1206–1526.
· Декански султанати · 1490–1596.
Хојсала царство 1040–1346.
Виџајанагарско царство 1336–1565.
Могулско царство 1526–1707.
Марата царство 1674–1818.
Колонијална Индија 1757–1947.
Подела Индије 1947–
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет

Мергар је било древно насеље у јужној Азији које данас представља једно од најважнијих археолошких налазишта на темељу кога се проучавају најстарија неолитска насеља у регији. Остаци насеља се налазе у Балуџистан у Пакистану, на равници Качи између Превој Болан, западно од долине Инда и између данашњих градова Кета, Калат и Сиби.

Мергар се некада назива најстаријим познатим пољопривредним насељем Јужне Азије, што се темељи на археолошким налазима из 1974 (Јариџ et al.). Најстарији докази о насељу датирају из 7000. г п. н. е.. Такође се наводе и најстарији докази о грнчарству у Јужној Азији. Археолози деле насеље на неколико временских периода.

Калколитски становници Мергара су такође имали контакте са данашњим северним Авганистаном, североисточним Ираном па чак и јужним деловима средње Азије (Б. Б. Лал 1997: 287).

Мергарски период I

[уреди | уреди извор]
Фигура жене – Мергарски период

Мергарски период I 7000 - 5500. п. н. е., био је неолитски и акерамички (тј. без коришћења грнчарије). Најранији облик пољопривреде се развио од полуномадских народа који су узгајали биљке као што су пшеница и јечам односно животиње као што су овце, козе и краве. Насеље је основано с једноставним блатним зградама с четири интерне под-поделе. Бројни гробови су пронађени, с многим рафинирамим добрима као што су корпе, алат од камена и кости, огрлице, наруквице, привесци и повремене жртве животиња, с тим да је већи број добара остављан у гробове мушкараца. Украси од шкољки, кречњака, тиркиза, лапис лазулија, пешчара и избрушеног бакра су нађени, заједно с једноставним фигурицама жена и животиња. Једна камена секира је пронађена у гробу, а још неколико на површини. Ове камене секире су најраније које се проналазе у стратифицираном контексту у јужној Азији.

Мергарски период II и период III

[уреди | уреди извор]

Мергарски период II 5500. п. н. е. - 4800. п. н. е. и Мергарски период III 4800. п. н. е. - 3500. п. н. е. су били керамички неолитски (тј. с коришћењем грчанрије) а касније калколитски. Пронађено је доста трагова производне делатности као и коришћења напреднијих техника. Прављене су огрлице од глазиране фајансе исто као и фигурице од теракоте. Женске фигурице су биле украшене бојом и имале су различите фризуре и украсе. Два проширена гроба су пронађена из периода II с тиме да је црвени окер коришћен за бојење тела. Количина гробних добара се с временом смањивала, поставши ограничена на украсе и с више добара у женским гробовима. Произведени су први печати од теракоте и костију с геометријским дизајном. Технологије су укључивале камене и бакарне бушилице, једноставне сушаре, велике јамске сушаре и лончиће за топљење бакра. Постоје докази о развијеној трговини у периоду II: једна од најважнијих је откриће неколико куглица лапис лазули - пореклом из Бадакшана.

Мергарски период VII

[уреди | уреди извор]

Негде између 2600. п. н. е. и 2000. п. н. е., град је углавном напуштен, управо у време када се почела развијати цивилизација долине Инда. Претпоставља се да су становници Мергара одселили у плодну долину Инда након што је Балуџистан постао сув због промена климе.

  • Lal, B.B. The Earliest Civilization of South Asia. Aryan Books International.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]