Пређи на садржај

Овча

Координате: 44° 53′ 10″ С; 20° 32′ 05″ И / 44.886° С; 20.534666° И / 44.886; 20.534666
С Википедије, слободне енциклопедије
Овча
Поглед на део Овче, са црквом у позадини
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаПалилула (Београд)
Становништво
 — 2022.3494
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 10″ С; 20° 32′ 05″ И / 44.886° С; 20.534666° И / 44.886; 20.534666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Овча на карти Србије
Овча
Овча
Овча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11212
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Овча (рум. Ofcea) је приградско насеље у градској општини Палилула у Граду Београду. Налази се на левој страни Дунава, у Банату. Према попису из 2022. има 3.494 становника (према попису из 2011. било је 2.742 становника).[1] На простору Београда је позната по извору минералне воде који се сматра лековитим, као и блато око њега. Крај села се налази складиште гаса, поред кога пролази пруга, тако да се Овча налази на једној од линија Беовоза. Овде се налази Железничка станица Овча.

Историја

[уреди | уреди извор]

Овча је старо банатско насеље о којем се зна у турско време. Освојена је са падом Београда 1521. године. Касније 1537. године Овча се заједно са Београдом налази у добрима смедеревско-београдског санџак-бега Мехмеда Јахјапашића. Затим је увакуфљена 1548, када је подигнута бегова џамија у Београду. Помиње се Овча у Крушевском поменику, а настањена је између 1635-1665. године.

Аустријанци су 1688/1689. године пописали у том мочварном месту 60 домова. Када је Банат враћен Турцима, 1706. године Овча потпада под Мехмед-пашин вакуф а њен харач убира темишварски санџак. По попису из 1717. године ту је 40 домова. До 1742. године Овча припада панчевачком процесу, а од те године директно је под Панчевом. Овча је имала 1733. године цркву и свештеника поп Живана. Године 1736. је регистровано 30 домаћинстава, а предстојећи рат са Турцима и куга су угрозили опстанак села. Село су 1737-1739. године пљачкали и Аустријанци и Турци. Извештај из 11. октобра 1739. године наводи да су сви становници Овче са најнужнијим стварима пребегли преко Дунава у Србију. Део становника се после рата повратио у село. Ту је 2. октобра 1742. године разбојник капетан Дијак упао у село, ухватио, малтретирао и опљачкао кнеза и двојицу мештана. Овча је дефинитивно запустела 1746. године од када се води и издаје у аренду као Коморска пустара. Ту су на мочварном и жбуњевитом простору биле две аустријске граничарске стражарнице.[2]

Овча је у 19. веку ушла у састав банатске војне границе. Када је 1873. године извршен попис после укидања банатске војне границе у месту је забележено: 10 Срба и 1570 Румуна. Укупно је тада било 1580 становника.[3] Априла 1888. године била је велика поплава села од високог Дунава.[4]

По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, Овча је православна парохија у саставу панчевачког протопрезвитерата. Православно парохијско звање је основано 1815 године од када се воде и матице венчаних и умрлих. Док се православна матица води од 1821. године. Православни храм је посвећен Св. цару Константину и царици Јелени, а парох те 1846. године био је поп Симеон Димитријевић, а капелан Илија Берић. У месту тада живи 1335 православних душа. У народној вероисповедној школи има 190 ђака које учи Павел Скумпија учитељ.[5]

Парох Сима Димитријевић је 1854. године пренумерант једне религиозне књиге преведена са руског на српски језик.[6]

У владичанском двору у Вршцу, за епископа Кенгелца и вршачко грађанство српски композитор Корнелије Станковић је са својом певачком групом извео три концерта 13, 16. и 17. маја 1856. године. Један од певача био је Павел Јанковић из Овче.[7]

Године 1905. у Овчи (мађ. Bárányos) насељу у Торонталској жупанији живи само 12 Срба.[8]

Нова румунска православна црква подигнута је у месту 1929-1931. године. Било је то на месту претходне, мале капеле, старе, трошне од набоја. По молби архиепископа румунске православне цркве у Карансебешу, пројекат је израдио панчевачки архитекта Радивој Предић. Радивој је био синовац сликара Уроша Предића. Мада је тражено од њега да црква буде у романском стилу, Предић је условио да мора бити у српско-византијском стилу. Он је хтео да да селу да српско обележје "пошто је то село некада, не баш толико давно - било скоро чисто српско село". То је било по њему видљиво по именима становника а и по слави Св. Петки (Параскеви) коју славе Овчани. Пошто се румунски владика сложио, посао је започет. Градњу је извео Стеван Катинчић градитељ из Земуна. Цена радова је достигла преко милион динара. Нови иконостас је требало да ради Урош Предић, али није због финансијских проблема. Употребљен је опет стари, мали неугледни иконостас. Архитекта Предић је касније урадио и пројекат зграде МНОО Овча.

Каса овчанске општине је нестала 1923, годинама је претраживан Дунавац у који је бачена, на лето 1938. је исушиван.[9][10]

Село је било сиромашно до половине 1930-тих, када је дошло до преокрета захваљујући исушењу Панчевачког рита, чиме је добијена "најбоља земља у нашој држави". Плацеви у Овчи су тада били скупљи него у Панчеву.[11]

Делимична електрификација (повезано 20 кућа) је извршена 1938. године, од стране инжињера Јосифа Ристића из Панчева. Године 1941. електромеханичар Јосиф Рајхенбах из Борче је на те електроинсталације повезао мотор са четири лампе. Струја је за време рата стизала из Панчева. Комплетирана је електрификација крајем Другог светског рата. У међуратном периоду су ископана два дубока бунара за воду. Један дубок 57 метара је избушен на Овчанским пашњацима 1934. године, али су га непознати људи ноћу затрпали. Други бунар је бушен 1939. године у општинском дворишту; био је то артески који је на дубини 92 метара избацивао слану воду и гас који је сагоревао.[12]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Овча живи 2059 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,9 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 785 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[13]
Година Становника
1948. 1.950
1953. 1.767
1961. 2.926
1971. 3.381
1981. 2.530
1991. 2.444 2.312
2002. 2.567 2.614
2011. 2.742
2022. 3.494
Етнички састав према попису из 2002.‍[14]
Срби
  
 1.642 63,96%
Румуни
  
 705 27,46%
Роми
  
 35 1,36%
Југословени
  
 22 0,85%
Македонци
  
 16 0,62%
Муслимани
  
 7 0,27%
Мађари
  
 7 0,27%
Хрвати
  
 6 0,23%
Црногорци
  
 5 0,19%
Русини
  
 5 0,19%
Горанци
  
 5 0,19%
Руси
  
 3 0,11%
Словенци
  
 2 0,07%
Немци
  
 2 0,07%
Албанци
  
 2 0,07%
Бугари
  
 1 0,03%
непознато
  
 94 3,66%


Становништво према полу и старости[15]
м
ж
? 4
  
  
 8
80+ 20
  
  
 34
75—79 37
  
  
 41
70—74 65
  
  
 74
65—69 70
  
  
 74
60—64 59
  
  
 75
55—59 54
  
  
 57
50—54 108
  
  
 100
45—49 115
  
  
 125
40—44 103
  
  
 89
35—39 84
  
  
 80
30—34 76
  
  
 72
25—29 102
  
  
 96
20—24 85
  
  
 79
15—19 86
  
  
 88
10—14 78
  
  
 66
5—9 70
  
  
 70
0—4 69
  
  
 54
Просек : 38,9 40,9
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 420 426 784 1.000 718 665 785
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 123 171 145 191 71 55 20 7 1 1 3,27
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.068 320 665 51 31 1
Женски 1.092 224 662 163 40 3
УКУПНО 2.160 544 1.327 214 71 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 556 168 0 1 115
Женски 432 135 0 1 78
УКУПНО 988 303 0 2 193
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 11 40 65 5 54
Женски 1 13 57 11 15
УКУПНО 12 53 122 16 69
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 4 22 22 7 4
Женски 5 22 5 28 43
УКУПНО 9 44 27 35 47
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 19 0 0 19
Женски 10 0 0 8
УКУПНО 29 0 0 27

Галерија фотографија

[уреди | уреди извор]
  • Дом здравља
    Дом здравља
  • Православна црква
    Православна црква
  • Тзв. Бања у Овчи, са лековитом водом и блатом
    Тзв. Бања у Овчи, са лековитом водом и блатом
  • Једна од улица
    Једна од улица

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт" 1717-1773. године, Нови Сад 1985. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1873. године
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1888. године
  5. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  6. ^ "Писма о служби Божијој у православној цркви", Нови Сад 1854. године
  7. ^ "Световид", Беч 1856. године
  8. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  9. ^ "Политика", 22. јул 1938
  10. ^ "Политика", 18. авг. 1938, стр. 12
  11. ^ "Време", 8. окт. 1937
  12. ^ "Време", 11. јун 1939
  13. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  14. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  15. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Овча на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Овча&oldid=27923026”