Официр
 | Примери и перспективе у овом чланку можда не представљају светски поглед на тему. |
Официр је припадник армије, ратног ваздухопловства, ратне морнарице или друге униформисане службе (полиција, ватрогасна служба и сл.) који се налази на одређеној одговорној дужности.[1]
Официрски кадар добија се школовањем ученика средњих школа (под одређеним условима и питомаца средњих војних школа) у војним академијама, а неки профили у службама са факултета из грађанства. Официр може постати и подофицир који редовно или ванредно заврши војну академију или факултет у грађанству.
Историјски, институција официра јавља се у већини армија у XVIII веку. У Србији, након потписивања Једренског мира 1829. године, српска војска је била под патронатом Русије која је услед тога имала и највећи утицај на њу. Малу војску, оформљену у том периоду, организовали су руски активни официри према искуствима и правилима која су важила у руској војсци. Између 1830. и 1835. године формирани су први пешадијски батаљон, коњички ескадрон и топовска батерија, а самим тим јавила се потреба и за српским официрским кадром. Тако је прва група од 12 младића послата у Русију на школовање за официре. Аустрија у то доба није с благонаклоношћу посматрала повећање и јачање војске у кнежевини Србији, посебно када је од 1860. одређени број нижих официра српске националности почео да прелази из аустријске у српску војску, али и други цивили, углавном Славонци, лекари, инжињери, музичари и др. Србија је ова дешавања озваничила Законом о прихватању страних официра 1867. године.
Од тада, па све до данас војске и армије на просторима Србије предводе школовани официри. Хијерархијска официрска звања (чинови) су се мењала али је улога официра остала непромењена.
Бројност
[уреди | уреди извор]
Пропорција официра увелико варира. Подофицири обично чине између осмине и петине модерног особља оружаних снага. У 2013. години официри су сачињава сениорских 17% британских оружаних снага,[2] и 13,7% француских оружаних снага.[3] У 2012. години официри су чинили око 18% немачких оружаних снага,[4] и око 17,2% оружаних снага Сједињених Држава.[5]
У Војсци Србије
[уреди | уреди извор]У Војсци Србије официр представља активно војно лице са чином од потпоручника до генерала у Копненој војсци и Ратном ваздухопловству и противваздухопловној одбрани, односно од потпоручника до адмирала у Речној флотили.
Официрски чинови у Војсци Србије:
| Копнена војска (КоВ) | Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (РВиПВО) | Речна флотила | |
|---|---|---|---|
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 | |
 |
 |
 |
Види још
[уреди | уреди извор]- Официрски чинови у Војсци Србије
- Официрски чинови у Војсци Југославије
- Официрски чинови у Југословенској народној армији
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Oficir | Vojska Srbije”. www.vs.rs. Приступљено 2019-12-18.
- ^ „UK Armed Forces Annual Personnel Report” (PDF). Ministry of Defence. 1. 4. 2013. Приступљено 25. 12. 2015.
- ^ „Défense : Jean-Yves Le Drian supprime 580 postes d'officiers de l'armée française en 2013”. La Tribune. Приступљено 2017-08-20.
- ^ Pike, John. „Germany - Military Personnel”. Globalsecurity.org. Приступљено 2017-08-20.
- ^ „2012 Demographics Report” (PDF). Militaryonesource.mil. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2015. г. Приступљено 2017-08-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Oxford Classical Dictionary, 2nd edition, 1996: "strategoi."
- Warry, John Gibson (1980). Warfare in the classical world: an illustrated encyclopedia of weapons, warriors, and warfare in the ancient civilisations of Greece and Rome. New York, St. Martin's Press.
- „UK Armed Forces Annual Personnel Report” (PDF). Ministry of Defence. 1. 4. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2015.
- „Défense : Jean-Yves Le Drian supprime 580 postes d'officiers de l'armée française en 2013”. La Tribune. 4. 1. 2013. Архивирано из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „2012 Demographics Report” (PDF). Militaryonesource.mil. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 4. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „Population Representation 2004 – Active Component Officers”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2009. г. Приступљено 23. 11. 2011.
- „Leatherneck: Citadel "Double Dogs"” (PDF). Citadelsanantonio.org. Marine Corps Association. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 8. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2015.
- „Direct Commission Selected School (DCSS) Program”. Gocoastguard.com/. U. S. Coast Guard. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2015.
- „Officer Candidate School (OCS)”. Gocoastguard.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „<meta HTTP-equiv="content-type" content="text/HTML;charset=utf-8"/><meta HTTP-equiv="X-UA-Compatible" content="IE=9"/> Career Development Training at USPHS Commissioned Corps”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- „Basic Officer Training | Office of Marine and Aviation Operations”. Omao.noaa.gov. Архивирано из оригинала 4. 8. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- „DAOD 7000-0, Affidavits and Statutory Declarations”. Canada.ca. 13. 11. 2013. Архивирано из оригинала 20. 7. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2020.
- „Powers of officers to take affidavits and declarations” (PDF). Gov.uk. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 4. 3. 2022.
- „Who can witness your statutory declaration”. Attorney-General's Department. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022.
- NCOs are 'backbone' of the Army, US Army Public Affairs Office, Fort Monmouth, NJ, 15. 4. 2009, Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г., Приступљено 4. 5. 2009
- Fraternization Policy Update Reflects Current Operational Tempo, US Navy Chief of Naval Personnel Diversity Directorate, 26. 5. 2007
- Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7.
- Arnold, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 978-0-304-35270-8
- Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 978-981-05-5380-7
- Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, S2CID 112733319, doi:10.2307/3105275
- May, Timothy "The Mongol Art of War." Westholme Publishing - The Mongol Art of War Westholme Publishing, Yardley. 2007.
- Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China Volume 4 Part 3, Cambridge At The University Press
- Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, 5 pt. 4, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08573-1
- Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3.
- Nicolle, David -- The Mongol Warlords Brockhampton Press, 1998
- Charles Oman -- The History of the Art of War in the Middle Ages (1898, rev. ed. 1953)
- Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons.
- Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5954-0
- Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, 8, Issue 3 of Monograph series, Utah State University Press, ISBN 9780874210262, Приступљено 28. 11. 2011
- Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6
