Пређи на садржај

Павле Јеринић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Павле Јеринић
Лични подаци
Пуно имеПавле Јеринић
Датум рођења(1986-11-05)5. новембар 1986. (37 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Породица
РодитељиБранко Јеринић
Рад
Активни период2004—данас
Битна улогаИгра судбине — Матија Грбић
Веза до IMDb-а

Павле Јеринић (Београд, 5. новембар 1986) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Павле Јеринић је рођен 5. новембра 1986. године у Београду. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Биљане Машић 2009. године,[1] са оценом десет на дипломском испиту и просечном оценом 9,52.[2] Био је стипендиста Министарства омладине и спорта на конкурсу „1000 талената“, 2008. године. Од 2006. године, стални је члан Народног позоришта у Београду, позоришта „Бошко Буха” и Звездара театра, у којим је одиграо мноштво представа.

Добио је награду Народног позоришта „Петар Банићевић“ која се додељује младом глумцу/глумици старосне доби до 35 година живота, који се уметнички истакао у периоду од 1. новембра 2014. до 31. октобра 2015. године и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту.[2][3] Признање је добио за улогу Дели Јове у представи „Бела кафа“.[2][1] Награду „Томислав Пејчић“, добио је као најбољи млади глумац на XXIII Фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“, за улогу Дели Јове у представи „Бела кафа“.[2] Награду за глумца вечери, према одлуци стручног жирија 21. Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“, добио је захваљујући улози Шандора Лепршића у представи „Родољупци“.[2] Такође је добио и јавну похвалу за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2017/2018.[2]

Од 2011. године, ради као професор глуме у драмском студију „Бис“.[2][1][4] Седам година се активно бави кошарком, као и фудбалом, скијањем и пливањем.[2] Свира гитару; бави се музиком и као певач, а поред тога, бави се и фотографисањем.[2] Такође је и познавалац кендоа,[4] вештине самурајског мачевања.[2] Положио је возачки испит Б категорије, као и испит из енглеског језика.[2] Његов отац је познати југословенски и српски глумац, Бранко Јеринић,[5] а рођак, такође југословенски и српски глумац, Бранислав „Цига“ Јеринић. Бави се синхронизацијом филмова и серија за студије Бронтосаурус, Призор, Вочаут, Голд диги нет, Лаудворкс, Облакодер, Ливада Београд, Синкер медија, Соло, Студио и Моби.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Женидба Поткољосин (од 2013)[2] Славенко Салетовић Народно позориште у Београду 4. новембар 2005.[6][7]
Ромео и Јулија Грегорио, Меркуцио Ивана Вујић 7. новембар 2006.[1][8]
Барон на дрвету Разбојник Стефан Саблић Позориште „Бошко Буха” 4. март 2008.[9][10]
Фигарова женидба и развод Бартоло Слободан Унковски Народно позориште у Београду 16. новембар 2008.[11][12]
Нова Страдија Коњ, Попокап, Болесник, Инвалид, Посланик Кокан Младеновић 12. март 2009.[13][14]
Можда смо ми Мики Маус Матјаж Пограјц 2. јун 2009.[15][16]
Сумњиво лице Ђока Божидар Ђуровић Звездара театар 10. октобар 2009.[17][18]
Плави зец Ловац Сташа Копривица Позориште „Бошко Буха” 14. март 2010.[19][20]
Бекство Ана Григоровић Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ 23. децембар 2010.[21][22]
Мисис Толстој Черкез Радослав Миленковић Народно позориште у Београду 4. јун 2011.[23][24]
Кањош Мацедоновић Вукац Вида Огњеновић 22. октобар 2011.[25][26]
Хенри шести Вернон Никита Миливојевић 11. мај 2012.[27][28]
Педесет удараца Глас аудио документа Ана Григоровић Атеље 212 18. јануар 2013.[29][30]
Успаванка за Вука ничијег Давид Ђурђа Тешић Народно позориште у Београду 9. јул 2013.[31][32]
Српска трилогија Драган Славенко Салетовић 22. новембар 2013.[33][34]
Мајка храброст и њена деца Војник, Сељаков син Ана Томовић 1. јун 2014.[35][36]
Пут у Дамаск Непознати, Цезар Никита Миливојевић 22. новембар 2014.[37][38]
Бела кафа Дели Јова Милан Нешковић 4. мај 2015.[39][40]
Родољупци Шандор Лепршић Андраш Урбан 30. октобар 2015.[41][42]
Кључеви од Лераха Андреј Наташа Радуловић Београдско драмско позориште 1. новембар 2016.[43][44]
Електра Пилад Ива Милошевић Народно позориште у Београду 25. децембар 2016.[45][46]
Сумњиво лице Вића Андраш Урбан 21. јун 2017.[47][48]
Бајка о мртвој царевој кћери Максим Наташа Радуловић Народно позориште „Тоша Јовановић” 17. фебруар 2017.[49][50]
Демон и пророк Славни песник, Фауст, Салијери Миљана Ћосић Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ 10. април 2017.[51][52]
Ричард трећи Кејтсби Снежана Тришић Народно позориште у Београду 24. април 2017.[53][54]
Боливуд Маја Пелевић 25. мај 2018.[55][56]
Нечиста крв Томча Милан Нешковић 12. април 2019.[57][58]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 1 6 0 7
ТВ филм 0 1 0 1
ТВ серија 4 6 3 13
Кратки филм 0 3 0 3
Укупно 5 16 3 24
Год. Назив Улога
2000-е ▲
2004. Јелена (серија) пијаниста
2008—2009. Бела лађа (серија) новинар / шофер Марко
2008. Краљевина Србија
2009. Грех њене мајке (серија) иследник
2009. Паре или живот (серија) Јован
2010-е ▲
2010. Мртав човек не штуца (кратки филм) наратор
2010. Тотално нови талас (серија) Марко
2010. Флешбек апотекар
2011. Тамарин изостанак (кратки филм) Раде
2015. Бићемо прваци света Неца Ђурић
2015. Мркли мрак (кратки филм) Филип
2015. Панта Драшкић цена части (ТВ филм) капетан Јанковић
2016. Прваци света (серија) Неца Ђурић
2017. Подивљали РПФ стражар #3
2017. Нигде наратор у позоришту
2018. Краљ Петар Први (серија) капетан Милоје Савић
2018. Краљ Петар Први капетан Савић
2018. Народно позориште у 10 чинова (серија) Никола Поповић
2018. Ухвати Ејса Кеш Ловић; Џек Шпијун (Е38)
2019. Пет (серија) Ашке
2019. Револт поп
2019. Јунаци нашег доба (серија) ревизор казина
2020-е ▲
2020— 2023 Игра судбине (серија) Матија Грбић
2020—2022. Убице мог оца (серија) Бађо
2021. Предстража [en] (серија) 313 / Марвин
2023. Салигија

Улоге у синхронизацијама

[уреди | уреди извор]
Година синх. Филм/серија Лик(ови)
2011. Змајева кугла З (Лаудворкс) Зарбон
2011. Фрифоникси Вокс, Курт
2012. Анђеоски пријатељи Сулфис, Гас
2012. Атлантида: Изгубљено царство Мајло Тач
2012. Аутомобили Шериф, Ред
2012. Вулверин и Икс-мен Вулверин / Џејмс Логан
2012. Дивљина Казар
2013. Авиони Растурач
2013. Живот буба Скокан, Трнавчевић
2013. Мар Нанаши, Посвећени
2013. Тара Данкан Чем, Едвард
2013. Мућкалица Антон Его
2013. Трансформерси: Прајм (С1) Мегатрон, Вилџек
2014. Авиони 2: Храбри ватрогасци Ветрослав
2014. Град хероја Васаби
2014. Каиџудо Тацурион Боб
2014. Сендокаи (С1) Коча
2014. Страшни Лери Кари, Дракула, полицајац
2014. Тврд орах Лакопрсти
2014. Џастин и храбри витезови Сер Клорекс
2014. Шетња са диносаурусима Мргуд
2015. Смотанко и Трапавко: Невероватна мисија Мазгомрвитељ
2015. Вакфу (С2) Рушу, Анатар, Арман, Фелинор
2016. Кућа Бука додатни гласови
2016. Храбри петао Громовити итд.
2017. Академија чаролија Леополд Арчер
2017. Бансен је звер Џери Звер, Вулфи, наставник Мишић, Флегма Фред Фантастични
2017. Пирата и Капетано Weboo
2017-2018. Млади мутанти нинџа корњаче (2012) Каваксас, Дракула
2017. Нела — витешка принцеза Бадалф (С1, сем у С1Е30, 36, 37, 40), Громовити
2017. Сунђер Боб Коцкалоне (Голд диги нет ТВ синх.) Лари Јастог, додатни гласови
2017-2019. Развали игру Доктор Кортекс, Френк Нути, додатни гласови
2018. Ухвати Ејса Кеш Ловић; Џек Шпијун (Е38, 52)
2018. Блејз и чудовишне машине Рикослав
2018. Волтрон: Легендарни заштитник Заркон итд.
2018. Инстант мама Чарли Филипс
2018. Кућа Бука додатни гласови
2018. Кремпитићи Стриц Брзоје, наслов, називи епизода; Цакани (сем у Е45)
2018. Миракулус: Авантуре Бубамаре и Црног Мачора Габријел Агрест
2018. Невероватна прича о џиновској крушки Гусарски капетан
2018. Ригл акедеми Мелвин (С2), Манђафоко, Вон Жабац, Мрачни змај
2018. Тандерменови Тед Бредфорд (неке епизоде), Чед Бредфорд, Пери
2018. Тролови у ритму Биги, Мрвица, Ловац Тестић / Бум, Шмекси итд.
2018. Тролхантерс Гиљерма дел Тора Блинки итд.
2018. Млади мутантни нинџа корњаче (2012) Дракула
2018. Тандерменови Тед Бредфорд (неке епизоде), Чед Бредфорд
2018-2019. Уздизање нинџа корњача Рафаел
2018. Чета витезова Рајкер
2018-2020. Хенри Опасност Невидљиви Бора (Бред) (С5), Рајкер, Роџер Рејнолдс
2019. Алвин и веверице (2015) разни ликови
2019. Доживотна родбина Кларк
2019. Екипа цица-маца Шеф
2019. Мистерија породице Хантер (С3) Реџиналд „Рекс“ Леџенд
2019. Младе снаге истраге господин Велс
2019. Парк чудеса Стив
2019. Табалуга Лимбо
2019. Тајне авантуре кућних љубимаца 2 Мел
2019. Чувена инвазија медведа на Сицилију
2019. Чудовишна екипа математичара Пробирљиво чудовиште, Дугорепо чудовиште
2020. Гормити (2018) Лорд Војдус
2020. Дулитл Јоши
2020. Мали шеф: Назад на посао Мали шеф (С1-2)
2020. Најбољи крзнени пријатељи Наслови епизода и натписи у епизодама
2020. Суперјунак Семсем СемМеда
2020. Фeнтази патрол Дух
2020. Фантастични повратак у Оз
2020. Маркусов ниво Горбар

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Павле Јеринић: Иза кулиса”. Облакодер. 14. 11. 2018. Приступљено 14. 09. 2019. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Павле Јеринић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 14. 09. 2019. 
  3. ^ „Павле Јеринић: Добитник награде Петар Банићевић”. еКапија. 02. 11. 2015. Приступљено 14. 09. 2019. 
  4. ^ а б „Павле Јеринић: Интервју”. Курир. 22. 12. 2013. Приступљено 14. 09. 2019. 
  5. ^ Стругар, Вукица (13. 12. 2013). „Гени завладали и на сцени”. Новости. Приступљено 14. 09. 2019. 
  6. ^ „Женидба”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  7. ^ Годишњак 28 2007, стр. 54.
  8. ^ Годишњак 29 2008, стр. 41—42.
  9. ^ „"Baron na drvetu" 4. marta premijerno u pozorištu Boško Buha”. Данас. svevesti.com. 1. 3. 2008. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021. 
  10. ^ Годишњак 30 2009, стр. 63.
  11. ^ „Фигарова женидба и развод”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  12. ^ Годишњак 31 2010, стр. 40—41.
  13. ^ „Представа “Нова Страдија” одиграна последњи пут”. Народно позориште у Београду. 26. 6. 2012. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 17. 4. 2021. 
  14. ^ Годишњак 31 2010, стр. 41—42.
  15. ^ Todorović, Ana (8. 6. 2009). „Možda smo mi Miki Maus”. Б92. Приступљено 17. 4. 2021. 
  16. ^ Годишњак 31 2010, стр. 44.
  17. ^ „Сумњиво лице”. Звездара театар. Приступљено 17. 4. 2021. 
  18. ^ Годишњак 32 2011, стр. 84.
  19. ^ „Плави зец”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 17. 4. 2021. 
  20. ^ Годишњак 32 2011, стр. 67—68.
  21. ^ „Бекство”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 08. 03. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2021. 
  22. ^ Годишњак 33 2012, стр. 87.
  23. ^ „Мисис Толстој”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  24. ^ Годишњак 33 2012, стр. 45.
  25. ^ „Кањош Мацедоновић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  26. ^ Годишњак 34 2013, стр. 39.
  27. ^ „Хенри шести”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  28. ^ Годишњак 34 2013, стр. 40.
  29. ^ „Педесет удараца”. Атеље 212. Приступљено 17. 4. 2021. 
  30. ^ Годишњак 35 2014, стр. 62.
  31. ^ „Успаванка за Вука ничијег”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  32. ^ Годишњак 35 2014, стр. 41.
  33. ^ „Српска трилогија”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  34. ^ Годишњак 36 2015, стр. 38.
  35. ^ „Мајка храброст и њена деца”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  36. ^ Годишњак 36 2015, стр. 39.
  37. ^ „Пут у Дамаск”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  38. ^ Годишњак 37 2016, стр. 47—48.
  39. ^ „Бела кафа”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  40. ^ Годишњак 37 2016, стр. 49.
  41. ^ „Родољупци”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  42. ^ Годишњак 38 2017, стр. 42.
  43. ^ „Кључеви од Лераха”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 14. 11. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2021. 
  44. ^ Годишњак 39 2018, стр. 16.
  45. ^ „Електра”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  46. ^ Годишњак 39 2018, стр. 40.
  47. ^ „Сумњиво лице”. Народно позориште у Београду. Приступљено 17. 4. 2021. 
  48. ^ Годишњак 39 2018, стр. 41.
  49. ^ „Premijera predstave “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri””. zrenjaninski.com. 14. 2. 2017. Приступљено 17. 4. 2021. 
  50. ^ Годишњак 39 2018, стр. 92.
  51. ^ „Демон и пророк”. Театар Вук. Приступљено 17. 4. 2021. 
  52. ^ Годишњак 39 2018, стр. 76.
  53. ^ „Ричард трећи”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021. 
  54. ^ Годишњак 39 2018, стр. 39—40.
  55. ^ „Боливуд”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021. 
  56. ^ Годишњак 40 2019, стр. 42.
  57. ^ „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 17. 4. 2021. 
  58. ^ Годишњак 40 2019, стр. 38.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павле_Јеринић&oldid=28723853”