Бјеловар — разлика између измена

Бјеловар
Бјеловар;
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Бјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	27.099
— густина	141,21 ст./km2
Агломерација (2011.)	40.443
Географске карактеристике
Координате	45° 53′ 56″ С; 16° 50′ 32″ И / 45.89879716416448° С; 16.842309295157982° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	191,9 km2
	Бјеловар Бјеловар на карти Хрватске
Поштански број	43000
Позивни број	43
Веб-сајт
	http://www.bjelovar.hr

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. новембар 2014. у 17:20

Бјеловар је град у Хрватској и административно средиште Бјеловарско-билогорске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 40.443 становника, а у самом насељу је живело 27.099 становника.^{[тражи се извор]}

Географија

Бјеловар лежи у јужном низијском подножју Билогоре, између Чесминих (Чазминих) притока Бјеловацке и Плавнице. Налази се у подручју умерене средњоевропске климе са просечном годишњом температуроод 12,3°C и годишњом количином падавина од 916 mm(максимум до 101 mm у јуну, минимум до 418 mm у јануару и фебруару).

Од првобитног војног упоришта из времена Марије Терезије Бјеловар се ширио према насељима на својој периферији (Хрговљани, Ивановчани, Крижевачка цеста, Марковац, Млиновац, Нове и Старе Плавнице, Мале и Велике Средице) и сва та насеља са својим старим именима временом су укључена у градско подручје и она су постала четврти савременог Бјеловара.

Бјеловар је значајан културни, привредни и политички центар. У њему је седиште заједнице општина, жупанијског суда и привредне коморе. Има болницу, многе здравствене установе, историјски архив. Ниже гимназију (реалку) је добио још 1858. године, а пуну гимназију 1901., данас у граду има неколико школских центара различитих струка.

Развијена је прехрамбена индустрија (млинови, фабрика млечних производа, кекса, сувомеснатих производа, жестоких пића), а значајне су и метална и грађевинска индустрија. Важан је регионални саобраћајни центар.

Историја

Подручје Бјеловара припадало је пре Турака старој Ровишћанској жупи, а налазило се на жупској граници према Чесмици. Помиње се 1420. као сајамско место, али у том раздобљу није имао већи значај. За време турског напредовања између 1540. и 1552. цели крај је био расељен и пуст до 1650. године, када је на том месту саграђено крајишко утврђење за одбрану од Турака. После тога убрзо је насељено и цело околно подручје.

У географској карти (Главачевој карти) из 1673. означено је као Беловац. У XVIII веку Бјеловар је постао важно упориште, а од 1756. године средиште крајишке области, првобитно назван Нови Варажтин, а 1772 добија повластице градске општине. Слободан град и центар Бјеловарско-крижевачке жупаније постао је 1874.

Уочи Априлског рата 1941. Бјеловар је био партијски центар ширег подручја са шест партијских ћелија са месним и окружним комитетима КП Хрватске. Средином априла 1941. године, усташе успостављају власт и почињу спровођење терора, у првом реду над комунистима. Похапсили су чланове Окружног и Месног комитета КПХ и 28. априла 1941, у оближњем Гудовцу побили 180 људи српске националности, међу њима и 50 чланова КПЈ и СКОЈ-а, а потом, наставили са геноцидом над српским и јеврејским становништвом града и околине. Средином јуна оформљен је нови Окружни комитет. Године 1943. веће групе родољуба одлазе у јединице НОВЈ, а шири се и организација партизанских ударних група. Од њих и чете Иванчана формиран је 25. септембра 1943. године Бјеловарски партизански одред који је у децембру имао 700 бораца. Град су након тешких борби 4. маја 1945. ослободиле јединице Треће армије.

Беловар је старије име од Бјеловара, када су град настањивали стари Словинци, кајкавски екавци. Доласком штокавских ијекаваца, Срба, град је добио ијекавску верзију имена, иако и касније Адам Прибићевић и неки други Срби (као Будислав Будисављевић у мемоарима Мој живот или Игњат Алојзије Брлић "Успомене на стари Брод 2."стр.19) користе стари назив Беловар.

Становништво

Град Бјеловар

Број становника по пописима

Националност^[1]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	41.869	42.066	39.893	35.578	29.907	27.645	26.981	24.134	22.990	21.974	19.652	16.123	12.942	11.763	10.128

напомене:

Настао из старе општине Бјеловар.

Бјеловар (насељено место)

Број становника по пописима

Националност^[1]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	27.783	26.926	25.203	21.540	15.761	13.569	12.867	10.252	9.994	9.266	7.873	5.609	4.671	3.469	2.787

напомене:

У 1981. повећано припајањем дела подручја насеља Новосељани. Од 1857. до 1961. део података садржан је у насељу Новосељани.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Бјеловар је имало 26.926 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	20.826	77,34%
Срби	2.590	9,61%
Југословени	1.485	5,51%
Чеси	167	0,62%
Мађари	118	0,43%
Словенци	93	0,34%
Албанци	91	0,33%
Муслимани	76	0,28%
Црногорци	63	0,23%
Македонци	60	0,22%
Роми	51	0,18%
Немци	8	0,02%
Словаци	8	0,02%
Бугари	5	0,01%
Италијани	5	0,01%
Русини	5	0,01%
Украјинци	4	0,01%
Јевреји	3	0,01%
Власи	2	0,00%
Пољаци	2	0,00%
Руси	2	0,00%
Турци	2	0,00%
Грци	1	0,00%
остали	10	0,03%
неопредељени	732	2,71%
регион. опр.	25	0,09%
непознато	492	1,82%
укупно: 26.926

Културно историјски споменици

Урбанистичка језгра град решена је по ортогоналном систему, улице се секу под правим углом. Главни квадратни трг обухвата површину од четири блока.

На њему су крајишке пуковније подигле (данас укпоњена) 4 барокна кипа (1778). Око те урбане доминанте налазе се истакнутије јавне зграде: барокна жупна црква св. Терезије, (1765-72) са обе стране омеђена зградам пијариста, касарна Прерадовић, са приземним аркадама и православна црква св. Духа (1792—1795).

Споменик НОБ-и израдио је кипар Војин Бакић 1947. У музеју је разнолика грађа из града и његове околине.

Референце

^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Павле Грегорић НОБ у источномдијену сјеверозападне Хрватске у Зборнику Сјеверозападна Хрватска у НОБ-у, Вараждин 1976
Текст Радета Губерине, потпуковника ЈНА, Београд за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.
Уводни део и историја до 1941, текст Владимира Блашковића свеу. проф. Економски факултет Загреб за Енциклопедију ЈЛЗ Загреб 1982. године
М. Паић: Бјеловарски музеј, Билтен ЈАЗУ 1957 2
А. Хорват: О Бјеловару - граду ортогоналног система, Билтен ЈАЗУ 1960 1

Извори

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

Шаблон:Link FA

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

@@ Ред 45: / Ред 45: @@
 Уочи Априлског рата [[1941]]. Бјеловар је био партијски центар ширег подручја са шест партијских ћелија са месним и окружним комитетима [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]]. Средином априла 1941. године, [[усташе]] успостављају власт и почињу спровођење терора, у првом реду над комунистима. Похапсили су чланове Окружног и Месног комитета КПХ и [[28. април]]а 1941, у оближњем [[Гудовац|Гудовцу]] побили 180 људи [[Срби|српске]] националности, међу њима и 50 чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, а потом, наставили са геноцидом над српским и јеврејским становништвом града и околине. Средином јуна оформљен је нови Окружни комитет. Године [[1943]]. веће групе родољуба одлазе у јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], а шири се и организација партизанских ударних група. Од њих и чете Иванчана формиран је [[25. септембар|25. септембра]] 1943. године [[Бјеловарски партизански одред]] који је у децембру имао 700 бораца. Град су након тешких борби [[4. мај]]а [[1945]]. ослободиле јединице [[Трећа југословенска армија|Треће армије]].
-Беловар је старије име од Бјеловара, када су град настањивали стари Словинци, кајкавски екавци. Доласком штокавских ијекаваца, Срба, град је добио ијекавску верзију имена, иако и касније Адам Прибићевић и неки други Срби користе стари назив Беловар.
+Беловар је старије име од Бјеловара, када су град настањивали стари Словинци, кајкавски екавци. Доласком штокавских ијекаваца, Срба, град је добио ијекавску верзију имена, иако и касније Адам Прибићевић и неки други Срби (као Будислав Будисављевић у мемоарима Мој живот или Игњат Алојзије Брлић "Успомене на стари Брод 2."стр.19) користе стари назив Беловар.
 == Становништво ==

п р у Град Бјеловар
Бјеловар Бреза Брезовац Велико Кореново Галовац Горње Плавнице Горњи Томаш Гудовац Ждралови Звијерци Клокочевац Кокинац Купиновац Летичани Мала Циглена Мало Кореново Нови Пављани Новосељани Обровница Патковац Пргомеље Преспа Прокљувани Пуричани Рајић Станчићи Старе Плавнице Стари Пављани Томаш Тројствени Марковац Циглена
Бивша насеља	Кореново