Разговор с корисником:Ivan VA

Патролирати/патролисати

У Правопису стоји и једно и друго, с тим да са патролисати упућује на патролирати, што значи да је патролирати прихватљивији (бољи) облик.

Заправо, овде је важније питање да ли је глагол патролирати прелазан, односно, да ли се може "патролирати некога или нешто", па да тај неко или нешто буде "патролиран". Судећи према примерима из Речника српског језика, може се само патролирати нечим (сеоским путем, улицом), а никако се не може патролирати некога или нечега. Другим речима, глаголски придев трпни "патролиран" није исправан, будући да је глагол "патролирати" непрелазан, односно, радња коју означава тај глагол не може се вршити на неком субјекту.

С друге стране, "патролиран" се већ укоренио на Википедији и било би бесмислено тражити замену за ту реч и мењати учвршђену навику.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 22:38, 15. јул 2016. (CEST)

Извини на касном одговору везано за чланак Географија Хрватске, али тренутно сам на одмору и неда ми се баш да га трошим по Википедији. Бацих поглед на исти и онако на прву ми се чини да је доста коректан (једино ми очи боде пасус о острвима, може то много боље). ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:18, 18. јул 2016. (CEST)

Što ne predložiš Grb Beograda za sjajan?--Soundwaweserb (разговор) 02:28, 19. јул 2016. (CEST)

Јелена Ћетковић

Поштовани, у оквиру Википројекта жене, сам допунио и средио чланак о Јелени Ћетковић. Он је тренутно кандидат за сјајни чланак и налази се на расправи, па Вас молим да искоментаришете номинацију. Унапред хвала --Pinki (разговор) 21:14, 25. јул 2016. (CEST)

Uključi se [1]. Preko ovoga ne može da se pređe tako lako.--Soundwaweserb (разговор) 23:05, 25. јул 2016. (CEST)

Драган Ђукановић

U ovom članku autor analizira razvitak autonomije Vojvodine nakon 1848. godine i ukazuje na svojevrsnu pretvorbu njezinih temeljnih osobenosti u tom razdoblju. Ona je uistinu ponajprije nastala kao izraz težnji Srba u Južnoj Ugarskoj za uspostavom vlastite autonomije. No, tijekom 20. stoljeća, a posebice u Drugom svjetskom ratu, njezini se obrisi mijenjaju i to na način da autonomija Vojvodine od negdašnje izričito etničke postaje multietnička i to sve do suspendiranja 1988. godine.

Хрчак уме бити користан. То признајем. Али свакаквих аутора се ту нађе. Ја имам висок праг толеранције, али нису сви као ја. :))

Одмах сам по презимену препознао да је овај лик Црногорац.

Мислим да греши. Војводина после Другог светског рата постаје етнички све хомогенија. Некада бројна немачка национална мањина нестаје из војвођанског мозаика, уступа своје место Србима из Хрватске, БиХ, Црне Горе. :)) До краја педесетих година Срби су постигли натполовичну већину у Војводини. Подсећања ради, у међуратном периоду Немаца и Мађара заједно било је више него Срба

Europska unija tijekom procesa integracije Srbije u svoje članstvo, bitno je istaknuti, ne posjeduje mehanizme punog pritiska na vlasti u Beogradu koji bi rezultirali osnaživanjem autonomije Vojvodine unutar Srbije.

Ја се питам, што се ово БИТНО ИСТАЋИ. :)) Могу мислити како би на ово одреаговао неко са много НИЖИМ ПРАГОМ толеранције.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:52, 29. јул 2016. (CEST)--Владимир Нимчевић (разговор) 13:52, 29. јул 2016. (CEST)

Ево шта цитира :))

24 sata. 2015. ‘Kolinda je Vojvodinu nazvala državom, tražimo reakciju’. 13. siječnja. Dostupno na: http://www.24sata.hr/politika/kolinda-je-vojvodinu-nazvala-drzavom-trazimo-reakciju-401863 (pristupljeno 17. travnja 2015).

Ја нисам сигуран колико је ово битно за историју. Не потцењујем Ћукановићем рад, него само изражавам сумњу у могућност да говоримо о недавној историји. Ти и ја бисмо се можда сложили с њим у неким закључцима, али има оних који би категорички све одбацили. Зашто? Просто зато што им се не свиђа његова личност, његов став.

Ђукановићев рад је и поред богатства информација у суштини само један поглед на аутономију Војводине.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:56, 29. јул 2016. (CEST)

Боаров је дао приказ политичке ситуације у Војводини у периоду који те занима. Дакле, од 1989. до 2001. Ако те занима, могу ти показати.

Да, у чланку немамо доста ствари. Само таксативно набрајање најважнијих момената у историји аутономије. :)) Можда би требало навести отпуштање радника РТВ, али НИСАМ сигуран колико је то битно, како ће се то одразити на касније догађаје... итд. Обично цитирам НИН или Време, када проучавам новију историју.

Нисам те погрешно разумео. Ти и ја смо хладне главе. Истрајавамо једино на научности. Али има људи који би се због оваквих ствари дизали у ваздух с надом да ће експлозија захватити и њихове политичке неистомишљенике. Наравно да причам метафорички. :)) --Владимир Нимчевић (разговор) 15:55, 29. јул 2016. (CEST)

Неки људи не разумеју смернице Википедије. :) Мисле да су потпуно у праву. Због тога неретко долазе у сукоб са другим корисницима.

Нпр. корисник Сорабино кога сам држао за мирног и повученог корисника пре неки дан ме је шокирао изјавом, коју сам најмање од њега очекивао. Па ја такве ствари нисам износио ни под псеудонимом. Ако јесам, то сам радио у шали. У мом друштву је уобичајено да кривимо једне друге за ствари које нисмо починили. Оптужујемо или преузимамо одговорност за Евромајдан, сукобе на истоку Украине, мигрантску кризу, терористичке нападе по европским робним кућама, "царински рат" Хрватске и Србије, заоштравање односа Русије и Турске и итд. Најдаље је отишао један колега кога сам срео у септембру пре две године. "Када сам чуо за убиство, рекао сам: Ово је Нимча урадио"... али ни то није страшно. То је требало да испадне шала. За разлику од свих њих корисник Сорабино је смртно озбиљан.

Но, да не дужим о томе. Мислим да би те занимала ова поглавља у књизи "Политичка историја Војводине" Димитрија Боарова.

• Од ослободилачког устанка до аутономија (171-179)
• После ослобођења - радост и невоље (181-189)
• Народни фронт као оквир комунистичке демократије (191-195)
• Релативно привредно заостајање (197-200)
• Стварна аутономија (201-206)
• Обрачун са либералима (207-210)
• Офанзива на Војводину и пад аутономије (211-218)
• Политички васкрс Војводине (219-240)

Само последње има 20 страница.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:04, 31. јул 2016. (CEST)

Марко Орешковић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 4. септембра 2016. у 20:00

Rasprava na Trgu

Problem je u MediaWiki softveru koji se azurira bez znanja zajednica nikada se ne govori o prednostima i manama novijih verzija. Tu sigurno ima instalirah dodataka za MediaWiki softver ako otkrijem odmah javljam. --Kolega2357 (разговор) 22:02, 5. септембар 2016. (CEST)

Ja sam samo za izmenu, dodavanje, brisanje teksta u clancima. Ovo je izvan mojih mogucnosti. -- Bojan  Razgovor  23:32, 6. септембар 2016. (CEST)

Deretić

Nije me bilo neko vreme. U međuvremenu su se, vidim, izdogađale neke stvari, ali pretpostavljam da nisam mnogo propustio. :) Bavio sam se nekim svoji problemima i rebus venereis. Ovim poslednjim s manje uspeha, ali što kaže pevač Hladnog piva: Kad nema velike ljubavi dovoljna je i mala. Ja sam dobio nadimak Provokacija, ali sam i dodelio jedan: καλη καγαθη.

Što se tiče Deretića, složio bih se s Nikolom, s tim što meni Deretić nije nimalo smešan. I ostalima bih preporučio da sačuvaju smeh za nekog drugog. Možda Kesića ili Ivanovića. Meni je, naprotiv, tužno što Deretić uopšte može nastupati u javnosti.

Što se tiče članka o fiktivnom vladaru, jednom davno smo se dogovorili (barem sam ja stekao takav utisak) da ne pišemo o svakom gotsko-slovenskom vladaru posebno, nego da objedinimo njihove kratke biografije u jedan članak. Mislim na ovaj članak, koji je, vidim, u međuvremenu išaran "Deretićevim" kartama i objašnjenjima. Čudi me da ovo neko drugi nije primetio. Ja sam nešto u poslednje vreme uzdržavam od svađa. Bojim se da svaka rasprava s amaterima vodi u svađu. Učestvujem jedino u raspravama s učenim ljudima. Rasprava sa fanovima Deretića je kao igranje šaha s golubovima. Kako god odigraš, oni će misliti da su pobedili. Uostalom, takav je i sam Deretić. Radivoj je u raspravi vođenoj u NIN-u 2005. dokazao da on i družina ne se samo nemaju potrebno znanje za bavljenje naučnim radom nego ne barataju ni osnovnom faktografijom - ono što i učenici treba da znaju.

Ja sam se davno bavio Letopisom popa Dukljanina. Istina, to nije težak spis (u odnosu na neke savremene latinske spise on je maca), ali zahteva ipak vremena pročitati sve to i sročiti priču svojim rečima. Podsećam da se u poslednje vreme oglašavaju neke grupe naučnika, među kojima je Đorđe Janković (inače izbačen sa FF u Bg), s tezama da gotsko-slovenska dinastija nije plod mašte barskog letopisca nego činjenica. Kako god, činjenica je da ljudi danas teže prihvataju ono što piše u udžbenicima i priručnicima, tj. da je Letopis popa Dukljanina jedan spis nejednake vrednosti. Neki delovi su vredni, neki su potpuno beskorisni. Mislim da je to stoga što Ministarstvo prosvete dozvoljava privatnim izdavačkim kućanja štampanje udžbenika, koje piše ko stigne. Dovoljna je samo potvrda Ministarstva prosvete i udžbenik ulazi u primenu. I pored niza sličnosti udžbenici izdati od različitih kuća pokazuju i određene razlike. Ja sam to primetio proučavajući samo jednu nastavnu jedinicu posvećenu Etrurcima.

No, da se vratim na popa Dukljanina. Ja ne mogu shvatiti kako nekoga može impresionirati jedan takav spis sačinjen od kratkih rečenica, koje sumarno prikazuju događaje. Amijan Marcelin Grk iz Antiohije pruža daleko bolji prikaz događaja koji su se odigrali na našoj teritoriji nego barski arhiepiskop. O Amijanu makar znamo ko je i šta je. O barskom letopiscu ne znamo ništa. Uostalom, niko ne kaže da se iza "barskog letopisca" ili "popa Dukljanina" krije jedna osoba.

O Letopisu Franačkog kraljevstva vredi još manje polemisati, zato što je taj spis nastao u Zapadnoj Evropi, daleko izvan naših prostora. I ovde sigurno nećemo naći detaljniji prikaz događaja na Balkanu. Stoga nemojte da vas zavaravaju reči nekih priučenjaka da je ovaj spis važan izvor za istoriju Srba. Ovaj spis važan je za nacionaliste. Oni u njemu vide potvrdu da su se Srbi oformili pre Hrvata. Da li je to iz aspekta kritičke istoriografije uopšte bitno? S druge strane, imamo gomilu neproučenih izvora na koje niko ne obraća pažnju, jer nisu zanimljivi. Ne mogu se iskoristiti kao dokaz protiv Hrvata ili za starinu Srba jer su iz mlađeg vremena.

Što se mene tiče, imaš odrešene ruke da ukloniš svaku "deretićevštinu" (citat, kartu i sl) iz članaka + moju podršku u tome. Ako dođe do rata izmena, možeš računati da ću blokirati korisnika koji bude ubacivao ovakav sadržaj. Mislim da je dosta bilo popuštanja. Ovaj postupak mislim da primenjujem ne samo na deretićevce nego i na drugu "istoriografske" škole, koje naučnim principima pretpostavljaju nešto drugo - kao npr patriotizam. Ana misli da samo prema deretićevcima treba biti strog. Ja mislim da treba biti strog prema svim onim korisnicima koji zastupaju teze diletanata. To nije prkošenje Ani, nego prosto odbrana istoriografije od postmodernističkh tendencija. Ani sigurno ne bi bilo drago da je neko s znanjem hemije na nivou osnovne škole (7 i 8 razred) podučava kovalentnim vezama.

Ako primetiš još neke ovakve stvari, obrati mi se slobodno. Stiće mi obaveštenje na email i ja ću se odazvati.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:57, 16. октобар 2016. (CEST)

Konrad Šuman

Uzgred, mogao bi napisati članak o ovoj ličnosti. Slučajno sam saznao za njega dok sam pretraživao neku reč. Ne mogu da se setim koju tačno. Mislim da ima veze sa skakanjem. Ovaj vojnik iskorišten je dobro u propagandne svrhe. To je i sam shvatio. :) Ako bude nekih nedoumica u vezi s prevodom nekih termina, pitaj me. Otklonićemo ih zajedničkim stranama. Učeni nemački je jako zahtevan jezik, zahtevniji od engleskog.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:15, 16. октобар 2016. (CEST)

Postmodernizam i istočnonemačke teme

Postmodernizam je pojava opasna kao ekstremni islamizam. To što ja za razliku od drugog pasivan ne znači da je manje opasan. Islamizam se nalazi na spisku neželjenih pojava i možemo ga granatirati. A postmodernizam ne možemo ni identifikovati, a čak i kada ga identifikujemo ne možemo ništa učiniti osim da ga tolerišemo. Često se krije iza zakonskih odredaba, ličnih sloboda itd itd.. Podrazumeva neke nenormalne stvari. U prvom redu relativizaciju morala. Jako se loše odražava i na istoriju. O tome piše С. М. Перевалов, „Ex fonte bibere. Актуальная проблема отечественного алановедения“, Гуманитарная мысль Юга России, № 1 (2006), 19-20: У време када под утицајем постмодернизма историји прети перспектива ’игнорисања извора уопште’, кораци усмерени ка васпостављању обавезних процедура за критичку анализу извора важан су адут да историографија очува своје место међу другим хуманистичким наукама. Ovo je moj prevod. Ti nađi na internetu ovaj članak. Videćeš da sam rečenicu preveo od reči do reči. Ponekad se pitam ima li smisla prevoditi s ruskog.

Mic po mic možeš pojačati tu tematiku. Slabi smo bili i s avionima dok nije došao Sahara. Otada čujemo pozitivne reakcije čitalaca. Ima čitaoca. Iznenadio bi se kad bi video ko sve čita. Čak je i predsednik koristio neke članke za svoje sastave. A nije isključeno da to radi i Vučić koji sve zna i sve vidi. To što mediji daju publicitet nekim bezveznim likovima, npr. onom koji je na svom profilu okačio sliku Dragunova i "pitao" Vučića: "No, kako ti se sviđa", ne znači da svi u toj budali vide nekog borca za prava radnika Jure - srpskog Ernsta Telmana. Ja sam mislio o tome da pišem. Na to me je podstakla igrica World in Conflict iz 2007, koja govori o alternativnoj istoriji: šta bi bilo da je SSSR umesto raspada izvršio opšti napad na Evropu i zapadnu obalu Amerike (Sijetl). Pošto se ja slabo razumem u softver, što je neophodan uslov za pisanje članaka o igricama, odlučio sam da obradim samo priču, odnosno pozadinu tog sukoba. Sovjetska kampanja počinje sa misijom u kojoj igrač, potpomognut od AI, treba da oslobodi Zapadni Berlin. Antifašistički zid nisu srušili protestanti, nego su ga digli u vazduh sovjetski mineri kako bi napali američke snage u Zapadnom Berlinu. Žestoka borba vodila se oko Ulice 17 juna (Straße des 17. Juni). Amerikanci su ovde bili toliko napadni da su Sovjeti morali da zovu u pomoć avijaciju. Jedan avion tipa Tupoljev 95 nadleteo je ulicu i sručio tovar bombi. Bombe su uništile preostale američke snage i zapadni Berlin je oslobođen. U kasnijim događajima Sovjeti su izbacili Amerikance iz Zapadne Nemačke i napali Francusku i Norvešku.

S Deretićevim vizetovima ne vredi se boriti na viteški način, jer je to gubljenje vremena. Ukazati na propuste i onda brisati. --Владимир Нимчевић (разговор) 23:38, 16. октобар 2016. (CEST)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Марио Анчић да се уклони са списка добрих чланака. Гласање траје у периоду 29. 11. 2016. — 6. 12. 2016. ----Soundwaweserb (разговор) 15:32, 29. новембар 2016. (CET)

Imamo nove na glasanju, glasaj, ostavi komentar, da rešimo više ovu stvar i odvojimo žito od kukolja [2].--Soundwaweserb (разговор) 01:21, 5. децембар 2016. (CET)

Takve stvari vise ne stavljamo u sitenotice, a zaboravio sam gde tacno ide. -- Bojan  Razgovor  05:12, 8. децембар 2016. (CET)

Dovorili smo se koliko me secanje pamti da se takva obavestenja vide samo kada se klikne na spisak nadgledanja -- Bojan  Razgovor  08:23, 8. децембар 2016. (CET)

Nasao sam. Mozes i ti. -- Bojan  Razgovor  09:25, 8. децембар 2016. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Велизар (војсковођа) да се уклони са списка добрих чланака. Гласање траје у периоду 8. 12. 2016. — 15. 12. 2016. ----Soundwaweserb (разговор) 21:33, 8. децембар 2016. (CET)

Ne može. Verovatno postoji ogranicenje u broju bajtova koliko naslov može da ima -- Bojan  Razgovor  07:04, 12. децембар 2016. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Моника Белучи да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 29. 12. 2016. — 5. 1. 2017. --Потпис корисника Soundwaweserb (разговор) 14:25, 29. децембар 2016. (CET)

Аргентина

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Аргентина да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 30. 12. 2016. — 06. 01. 2017. --Zoranzoki21 (разговор) 14:13, 30. децембар 2016. (CET)

Гласање за сјајан чланак

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Ђиро д’Италија да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 6.1.2017. — 13.1.2017. --Vux33 (разговор) 12:15, 13. јануар 2017. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Српски динар да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 21. јануар — 28. јануар --Потпис корисника Soundwaweserb (разговор) 19:45, 21. јануар 2017. (CET)

Могу, ако их пошаљеш прво на Шпајз, па додаш доле шаблон Rotate и за колико степени да их заротира (90, 180, 270) -- Bojan  Razgovor  05:57, 24. март 2017. (CET)

Датотеке

Здраво Иване, па то је пракса, али колико ја знам правила нема које би забранило постављање чланака и датотека у исту категорију. Ја за пребацивање слика са наше википедије, али и осталих, користим commonshelper. — Ранко   Нико лић  ✉ 19:56, 24. март 2017. (CET)

Па што не поставиш директно на Оставу, има та алатка неких грешака, пребацује све Кријејтив комон слике и ГДФЛ, али са јавним власништвом иде слабије. — Ранко   Нико лић  ✉ 20:52, 24. март 2017. (CET)

Potrebna pomoc

Napisao sam clanak 20. marta koji je predvidjen za brisanje u roku od 7 dana ukoliko se ne prepravi pa mene kao novajliju interesuje sta trebam da promijenim da clanak ne bi bio obrisan? https://sr.wikipedia.org/wiki/Rodoljub_Roki_Vulović Ne snalazim se ovdje uopste sto nekad zna da bude kranje frustrirajuce, ne znam ni gdje da ti kucam ove poruke Roki Vulovic fan channel (разговор) 23:47, 24. март 2017. (CET)

Поздрав

Пре све свака част на чланку Грб Београда. Ево једне датотеке коју сам нашао,можда затреба

Стари грб Београда

Једина мана што је доста мале резолуције. Поздрав! --MareBG (разговор) 22:32, 16. април 2017. (CEST)

Подржавам за чланак дефинитино! Хвала за овај линк,нађох доста занимљивих ствари. --MareBG (разговор) 18:02, 17. април 2017. (CEST)

Хвала теби на доприносу. Поздрав назад! --MareBG (разговор) 13:49, 22. април 2017. (CEST)

Хвала пуно, исправљено--Pinki (разговор) 18:02, 17. април 2017. (CEST)

Писмо вебмастерима

Здраво Иване, па није нужно потребно да се дода, али по мом личном искуству боље резултате даје уколко их прво контактираш неформално, а затим ако одговоре пошаљеш им наше званично писмо. — Ранко   Нико лић  ✉ 17:37, 18. април 2017. (CEST)

Дозволе

Можда они немају такву страницу, била би предугачка. Имају en:Wikipedia:Media copyright questions за питања за сваку датотеку понаособ. Не знам пуно о овоме... — Обсусер✉ 00:40, 1. мај 2017. (CEST)

Ја упитао људе ИЗ Уба, како је правилно. --Ванилица (разговор) 17:34, 3. мај 2017. (CEST)

Па ја сам из Шапца, што опет ништа не значи, ако ниси питао.--Ванилица (разговор) 18:14, 3. мај 2017. (CEST)

Prepravljam datume godinama vec, ali nisam pratio raspravu. -- Bojan  Razgovor  05:55, 22. мај 2017. (CEST)

ЛЗФНРЈ '55

Иване поздрав. Од литературе за чланак који сам радио имам Малу енциклопедијау из 1985 . Што се тиче лексикона из 1955, моја је грешка , јер је мој извор из пдф формата са сајта знаменитости Авале, где на крају текста стоји извор из те књиге, коју ја нажалост не поседујем. Ево можда није лоша идеја , нашао сам човека који продаје те књиге овде . Па можда не би било лоше да га питаш за услугу , можда ти изађе у сусрет. Извини на погрешној информацији , исправљам ово. Надам се да ћеш наћи тражено и употпунити чланак о грбу Београда. Ако налетим на неки извор или чујем да неко има (а постоји могућност), јављам ти . Поздрав још једном MareBG (разговор) 17:28, 24. мај 2017. (CEST)

Ево можда и ОВО буде од помоћи. Колико видим, корисник Wlodzimierz је убацио исти извор. Могуће да је тај извор убацио из истог разлога као и ја, односно да га је нашао на поменутом сајту, а можда ипак поседује литературу. MareBG (разговор) 17:37, 24. мај 2017. (CEST)

Дискусија на ту тему је завршена. Расправљали су о боји, добили су плаву боју (иако нико није поставио ни један валидан доказ за ту тврдњу, али није ни важно јер је реч о обичној графици кутијице), али се Зоки ту не заустави. И уместо да смирује ситуацију он иде од реда и подбада и провоцира нове сукобе. А лепо је упозорен да то не ради. Камо среће да сам колико првог дана закључао тај чланак и забранио све измене док се не договоре. Али видиш шта се дешава кад када се зажмири на једно око уз мисао „паметни су, договориће се”. А они не да се не договоре него направе будале од свих нас и праве материјале за таблоидне новине. Да не наводим какве је све увреде тај исти Саундвејвсерб упућивао другим админима преко друштвених мрежа. Ван памети. Ово је тимски спорт, ко жели да солира мора да тражи друго место за то. Зато је блок добио и Обсусер који је себи дао за право да мења туђе коментаре, зато ће га добити и Саунд јер себи даје за право да одређује ко је усташа, а ко патриота. И зато га је добио и Зоран јер је себи увртео у главу да има право да иде редом и прозива како кога стигне. Дуго нам је времена требало да заведемо ред овде и колико толико елиминишемо ту неку негативну енергију и немам намеру да дозволим да се тај хаос поново враћа. Од мене толико, а сада се орјентишимо на оно због чега и имамо налоге овдфе, писање и уређивање чланака. Све најбоље --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:11, 4. јун 2017. (CEST)

Оставио сам глас и коментар тамо. Видео сам још раније да је постављено гласање, али у журби скроз сам заборавио да гласам за њега. Дефинитивно заслужује да буде изабран за сјајни чланак , ту нема полемике. Поздрав --MareBG (разговор) 11:30, 19. јун 2017. (CEST)

Стефан Војислав

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Стефан Војислав да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 25. јун — 2. јул -- --SRBMilosHaran (разговор) 19:05, 26. јун 2017. (CEST)

 --SRBMilosHaran (разговор) 19:05, 26. јун 2017. (CEST)

Сребреница

Поздрав. Додао сам одељак на СЗР, па ако хоћеш укључи се. Али мислим да је очигледна пристрасност и да се измена могла поништити и као вандализам, поготово ако се узме у обзир историја доприноса тог корисника што баш на овој страници („интервенисање” након сваке „неподобне” измене) што иначе.  — Обсусер✉ 19:50, 11. јул 2017. (CEST)

Фотошоп

Иначе не.  — Обсусер✉ 04:13, 24. октобар 2017. (CEST)

Мислим да сам средио, иако је касно јер је данас посљедњи дан приказивања тог чланка на главној страни. — Ранко   Нико лић  ✉ 20:58, 4. новембар 2017. (CET)

То ти се налази овдје: Википедија:Писмо вебмастерима. — Ранко   Нико лић  ✉ 21:11, 8. новембар 2017. (CET)

Грб Бање Луке

Појаснити како се може доминирати (и зашто би неко уопште хтео доминирати) одабиром неког знака на неком грбу, те како се зна да је то на некој територији а не и на некој другој рецимо делимично + како се зна која је то етничка група односно како се ставља све у исти кош (можда има припадника, људи — појединаца, одређене групе којима ти симболи не представљају ништа — или их то уопште не интересује, а овако се о њима лажно пише).  — Обсусер✉ 16:42, 10. новембар 2017. (CET)

Здраво, Ivan VA. Имате нову поруку на Разговор:Грб Бање Луке.
Можете да уклоните ову поруку у било које вријеме  тако што ћете уклонити {{Talkback}} ili {{Tb}} шаблон.

--Soundwaweserb (разговор) 19:04, 10. новембар 2017. (CET)

Иване ја сам апсолутно свестан своје грешке коју сам начинио. Опет са друге стране нисам хтео да дозволим да неко због својих личних ставова копа и мења чланак и улази тамо, где је све већ јасно. Свака тврдња се у суштини може оспорити, било у твом или неком другом чланку. Успут ако оспоравам скрнављења на овој, не значи да ћу бурно реаговти на неке контраверзне теме. Пишем ти овде, јер се она сзр већ претворила у опште народно весеље.
Ако га одрадиш овако добро, имаћеш моју подршку и за тај контраверзни чланак који спремаш ;) --MareBG (разговор) 19:20, 10. новембар 2017. (CET)

Ма нека фрке никакве :) Поздрав --MareBG (разговор) 23:52, 10. новембар 2017. (CET)

Зелда Фицџералд

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Зелда Фицџералд да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 26. новембар — 3. децембар 2017. --Miljan Simonović (разговор) 20:29, 30. новембар 2017. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

--Pinki (разговор) 23:46, 24. децембар 2017. (CET)

Средио сам. Поздрав! — Ранко   Нико лић  ✉ 17:56, 27. децембар 2017. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Ђурађ Кастриот Скендербег да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 23. децембар — 30. децембар 2017. -- --MilosHaran Ум? 21:47, 28. децембар 2017. (CET)

Што се мене тиче ја бих гласања као таква укинуо јер је то апсолутно беспотребна и превазиђена бирократија. Треба да се аргументовано дискутује и да аргументи буду ти којима ћемо да се макљамо у расправама, а не пуки гласови. Тим пре јер велика већина гласа по инерцији. И сад се, теоријски гледано, може скупити 20 уредника који ће покренути гласање о томе да је Земља равна плоча. И шта онда? Википедија није демократија, већ аргументи. Ни Бојан ни Филип нису изнели ни један једини ваљани аргумент против тих акција и не видим шта ту има да се гласа. Поново би се све растегло унедоглед, као што се код нас по обичају ради. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:31, 3. јануар 2018. (CET)

Ма нема он шта да одустаје или не. Већ рекох да Википедија није демократија већ арена за макљање аргументима. Зна се шта јесте, а шта није за Википедију и ту места неким личним ставовима нема. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:40, 3. јануар 2018. (CET)

Па захваљујући таквим тврдоглавим ставовима колико је само сјајних чланака пропадало на гласањима, јер ето некоме се може да гласа како хоће. И онда мој глас образложен бројном литературом и референцама једнако вреди као и глас особе која није написала ни реч. Већ рекох да је Бојан масовно уносио чланке без да је икога питао, што је мени на неки начин океј су све теме биле релевантне. Тако и сада, не видим шта ту има да се изјашњава. Сви аргументи иду у прилог том уносу и то је то. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:48, 3. јануар 2018. (CET)

Човеј је на време најавио унос, дао примере како би чланци требало да изгледају, испоштовао сва правила уређивања и нема ту шта више да се расправља. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:55, 3. јануар 2018. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Фудбалска репрезентација Грчке да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 14. 1. 2018. — 21. 1. 2018. --Soundwaweserb (разговор) 07:21, 14. јануар 2018. (CET)

Нада Димић

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Нада Димић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 15. 1. 2018. — 22. 1. 2018. ----Pinki (разговор) 20:55, 15. јануар 2018. (CET)

Споменик борцима Револуције

Поздрав Иване, видим да сређујеш чланак о Споменику борцима Револуције, али ми нису јасне новоубачене фотографије. Јесу ли оне део околине споменика или? Ако јесу онда их треба одвојити у посебну галерију. --Pinki (разговор) 23:31, 17. јануар 2018. (CET)

Можда не би било лоше да се направи и чланак Спомен-парк Видрак где би се описало све ово о простору на коме се налази садашњи Споменик борцима Револуције. Прича је заиста интересантна, и када се буде додало текста онда ће новоубачене слике добити значај. --Pinki (разговор) 09:32, 18. јануар 2018. (CET)

Иначе тек сад видим ову твоју поруку. Ти и Зоки сте ми послали поруку у исто време и нисам је регистровао, јер сам одмах кренуо да му одговорим. Скакао да би било добро уколико би нам донирали потребне фотографије, јер би то у многоме освежило и побољшло чланке. --Pinki (разговор) 14:05, 18. јануар 2018. (CET)

Предложио сам чланак Бранко Крсмановић за сјајан, па те молим да га погледаш и даш евентуални коментар на страници за разговор.--Pinki (разговор) 20:48, 25. јануар 2018. (CET)

Вексилологија је грана хералдике, ем аутори су преко господина Тодоровића из хералдичког друштва Милош Обилић, изразили жељу да то буде у чланку.--BosnaSRB RS (разговор) 21:18, 6. фебруар 2018. (CET)

Spomenik Revoluciji 2

Поздрав, слабо сам на Википедији ових дана, погледаћу шта још имам о споменику. Ја бих направио неке измене у чланку и проширио увод. Када завршиш показаћу ти које измене. Ако није довољно велик за сјајан, сасвим је довољан за добар. Али треба то видети са још неким корисницима. Ја мислим да може да буде сјајан. Поздрав --Pinki (разговор) 19:20, 13. фебруар 2018. (CET)

Ono što bi ja svakako uradio tiče se uglavnom galerije: 1. izbacio bi prve dve slike Bakićevog spomenika u Nikšiću 2. sliku vešanja Filipovića bi ubacio u odeljak o njemu, koji treba proširiti 3. slike groblja bi prebacio u galeriju u odeljku u groblju

to je nešto što bi po meni vizuleno unapredilo članak. --Pinki (разговор) 22:35, 13. фебруар 2018. (CET)

Ја сам се овде обраћао за слике Разговор о Википедији:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2017 --Pinki (разговор) 11:39, 14. фебруар 2018. (CET)

Имам колоризовану фотографију вешања Стеве Филиповића да ли се она може послати на Википедију? --Pinki (разговор) 20:06, 14. фебруар 2018. (CET)

Kako napreduju radovi na članku o Spomeniku Revoluciji? Kada završsavaš da ga nominujemo? Ja sada radim na članku o generalu Miloju Milojeviću, koji je bio jedan od prvih proglašenih narodnih heroja još 1942. godine. --Pinki (разговор) 23:31, 11. март 2018. (CET)

Дозволи да када завршиш, прођем једном кроз текст како би можда унео можда ситне измене. Нећу док не скинеш шаблон за радове у току. Радујем се завршетку и гласању. Поздрав--Pinki (разговор) 23:52, 11. март 2018. (CET)

Сугестије

Још од раније страница Споменик борцима Револуције се налази на мом списку надгеледања и видим да се на њој тренутно одвија бесмислени рат изменама. Искрено не видим да су Бокицне измене лоше. Јер ако кренемо редом исправно је посвећених Другом светском рату са велим словом, а не малим. Што се тиче референци {{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}} када се наводи само једна страница онда иде само једно р, а када се наводи више страница онда иду два рр. Ово за реку Колубару, сте обијица погрешили јер је име чланка Колубара, а не Колубара (река) или Река Колубара. Није ми једино јасно зашто је уклонио преусмерења код источне Србије и западне Србије. Такође, наслови не би требали да буду на средини чланка. Оно што би ти саветовао код галерије је да величну слика уместо 275х175 пребациш на 250х180 јер би тада избегао ову белину, барем код хоризонталних слика. Поздрав--Pinki (разговор) 10:39, 12. март 2018. (CET)

Nemam nijednu sliku koju bi ubacio u članak. --Pinki (разговор) 22:49, 12. март 2018. (CET)

Ево једне сугестије, слике би могао да стављаш и са леве и десне стране чланка. Ја их обично стављам наизменично. Ево једне реченице с почетка чланка која ми се учинила мало недефинисаном — Споменик Стевану Филиповићу је, са тог аспекта, вероватно први значајан споменик подигнут у Југославији. Ипак споменик је подигнут тек 1960. године, а до тада је подигнут читав низ значајних споменика. Један од првих споменика југословенским партизанима који је постао симбол НОБ био је такође Бакићев „Позив на устанак”. Он се налазио и плакети Споменице жртва фашистичког терора окупатора и њихових слугу. --Pinki (разговор) 23:10, 12. март 2018. (CET)

Поздрав, направио сам неке ситне измене на чланку и дао подршку на расправи. Сад сам се стио да имам негде слику Минијатуре споменика која је поклоњена Титу. Мала сугестија у одељку Периодизација и критика дела Бакићев споменик се мало наводи Позив на устанак, час Бјеловарац и то може збунити неког ко није довољно упознат са темом. Једино ми није јасно што си стављао бројеве код слика, не сећам се да је та пракса постојала код чланака. Мислим не сметам ми, али не видим сврху. Иначе планирам да напишем чланак о скулптури Позив на устанак, као што сам нписао Скулптура Партизански курир--Pinki (разговор) 12:53, 13. март 2018. (CET)

Мислим да ипак треба забележити нешто о скулптури Позив на устанак, јер је постављена на више места. Написао си испод слике да је она испред Музеја 4. јули оригинал, али мислим да је оригинал била у Бјеловару, јер је постављена прва 1946. године. Чак ми се чини да је ова на Дедињу трећа постављена, а да је друга била она што је сада у Војном музеју. На једној старој слици Келемегдана видео сам ту скулптуру, који је стајала напољу испред зграде Војног музеја (зграда првобитног Војног музеја је била у данашњој згради Завода за заштиту споменика, а од почетка 1960-их (мислим да је у питању 1961) је премештена у данашњу зграду. Испред те првобитне згарде, у близини платоа где се налази Победник, се и данас налази мали кружни трг где је некада била ова скулптура, а сад је ту посађено цвеће. Иначе првобитни назив споменика је Споменик стрељанима, али је познатији како „Бјеловарац”, као што је и Споменик борцима Револуције познат као „Ваљевац”. Ја сам ипак за право име, мада ће свако без грешке тај споменик поистоветити са Стеваном Филиповићем. Ја сам чак и да се чланак о њему преименује у Стеван Филиповић јер се већи део живота тако звао, мада му је званично писало Стејапн. --Pinki (разговор) 14:29, 13. март 2018. (CET)

Нисам синоћ био на Википедији, тако да ћу данас потражити минијатуру Стевиног Споменика, као и минијатуру Позива на устанак, која такође постоји у Музеју Југославија. Имам слику тог из Војног музеја, окачићу је. Управо тако то су оригинални одливци, док је овај садашњи Бјеловарац копија. Нашао сам тај из словеначке Истре, али он није у прирдној величини. Ево слика — [3], [4]. --Pinki (разговор) 09:36, 14. март 2018. (CET)

Zaboravih da ti napišem, ne bi bilo loše da se u članak ubaci i podatak da je u Opuzenu, rodnom mestu Steve Filipovića, bio podignut sličan spomenik, koji je uništen. Mislim ovo može kao zanimljiv podatak da se ubaci, jer nema puno veze sa konkretnim spomenikom. --Pinki (разговор) 12:42, 14. март 2018. (CET)

Започео сам чланак Скулптура Позив на устанак и убацио све слике. А додао сам и следеће слике — Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije.jpg и Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije 2.jpg --Pinki (разговор) 15:25, 15. март 2018. (CET)

Radeći na članku o Pozivu na ustanak, nalteh na interesantan podatak. Naime sećaš se da sam ti rekao da mi se čini da je odlivak ispred Muzeja 4. jula na dedinju treći primerak? Izgleda da sam bio u pravu, mada nemam nigde to potvrdu u literaturi, ali imam jednu fotografiju s kraja 1940-ih, gde je taj spomnenik ispred Paviljona Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu → [5]. Takođe imam fotografiju, gde je taj spomenik ispred današnje zgrade Zavoda za zaštitu spomenika Beograda, a tadašnjeg Vojnog muzeja → [6]. Taj se spomenik baš našetao po Kalemegdanu. Sada me samo muči kada je prebačen u Zgradu Vojnog muzeja, da li 1956. kada je dobijena današnja zgrada ili 1961 kada je otvoren za posetioce sa današnjom postavkom? --Pinki (разговор) 00:09, 17. март 2018. (CET)

Одговор

Књигу је издао Завод за заштиту споменика културе Ваљево, 2006. године и њој су обрађени споменици културе по општинама, са не баш опширним описом. Предлажем ти да одеш до Завода и замолиш их да погледаш књигу, па ако ти одговара, можеш је купити. Иначе, за писање страница о споменицима културе у Мачванском и Колубарском округу, осим података из књиге, користио сам и податке са званичног сајта Завода, за који смо добили одобрење за коришћење.--Ванилица (разговор) 20:28, 28. фебруар 2018. (CET)

Споменика из НОБ-а нема осим Спомен гробља на Крушику и Споменик Револуцији. Једино је код нас општина Лозница пописала све споменике и спомен плоче по селима, остали ништа.--Ванилица (разговор) 21:05, 28. фебруар 2018. (CET)

Не ставља аутобот у два реда, већ твој програм којим идеш на интернет. Друго: The syntax {{Reflist|2}} (for example), which specifies two columns of equal width regardless of the available display width, is deprecated (and is disabled for mobile view). И ја ћу преломе текста са бр уместо са два нова реда и стављање бесмислених веза -- Bojan  Razgovor  21:59, 11. март 2018. (CET)

Ботови не знају да читају и ја не видим да си ставио радови у току у ДОСу. -- Bojan  Razgovor  22:01, 11. март 2018. (CET)

30em je standard. -- Bojan  Razgovor  22:06, 11. март 2018. (CET)

Proglasio je onaj koji je deklarisao kozmeticke izmene. Ako ima malo referenci, njegov bot stavlja samo reflist. A ako ima puno sve reflist|2 je pretvarao sam automatski u 30em. A zasto stavljas center u odeljke kada odeljci ne treba da su formatirani? -- Bojan  Razgovor  22:12, 11. март 2018. (CET)

To sto si ti napisao najvise teksta te ne cini autorom clanka. Ti svojatas clanak i uredjujes ga prema svojim ukusima, a ne prema nekom nepisanom standardu. -- Bojan  Razgovor  22:23, 11. март 2018. (CET)

Извињавам се што се мешам у дискусију, али како МОЈ БОТ може да чита да ли има шаблон радови у току и то у ДОС-у? Одговор: ажурирам бота редовно. А овом изменом: https://gerrit.wikimedia.org/r/#/c/407186/ је омогућено да бот чита да ли има шаблона рут или не. Zoranzoki21 (разговор) 22:25, 11. март 2018. (CET)

Meni nije jasno po čemu to nije standard da se koristi center [7]? To mi treba u članku i neću da Autobot uklanja.--Soundwaweserb (разговор) 22:31, 11. март 2018. (CET)

Ja sam stavlja svuda prvo reflist|2 pa kada sam video da mi alatka za resavanje viseznacni, za formatiranje referenci to ispravlja u 30em, presao sam na 30em. Odgovorio sam ti za centiranje -- Bojan  Razgovor  22:33, 11. март 2018. (CET)

Niko ne koristi jer ne zna. -- Bojan  Razgovor  22:37, 11. март 2018. (CET)

Odgovorio sam ti pitanjem. A inače i ovde da ti odgovorim. Tag center je zastareo. Svi članci pre i mnogo posle nego što sam ja došao nisu koristili centriranje.-- Bojan  Razgovor  22:40, 11. март 2018. (CET)

Ja sam mislio taj komentar da pošaljem Bojanu, ali u brzini sam poslao tebi. Nema veze neka si video, pošto se ja slažem sa tobom 100 posto.--Soundwaweserb (разговор) 22:47, 11. март 2018. (CET)

Naravno, svi mogu da ne koriste ZUDS u kupatilu jer ne znaju, ali ispravno je ispravno (i u ovom slučaju životospasavajuće). Kliklći na englesku vikipediju i videćeš da 99% članaka ne koristi tako neke stvari kao što je centriranje slika, a zaista nigde nisam video da neko centrira odeljke. -- Bojan  Razgovor  22:52, 11. март 2018. (CET)

И опет Википедија на енглеском аргумент. Докле ли ће појединима она бити бог и батина? Зар све мора да буде као и тамо?! Не мора! Саунде и Иване, када неко користи пајвики верзију од 10 година, онда се са њиме једва може доћи на крај. Пајвики се сваког дана ажурира, и сваког дана излази нова верзија њега. Нико на овом свету, осим Бојана, не користи прву верзију. Бот може да чита да ли има шаблона рут у чланак, и ако га има, не извршава никакве измене, Ажуриран бот не прави проблеме са референцама. И такође, Бојан не мора да мења више шаблон за референцирање на рефлист.. Али шта ћемо. Он тако хоће. Све алатке препознају и називе на српском, према мом захтеву. Молим лепо! Zoranzoki21 (разговор) 22:56, 11. март 2018. (CET)

Ja se pozivam na praksu, ne na subjektivni - meni je tako lepse. Ne ažuriram pajviki jer nisam mogao da ga pokrenem, a neme potrebe da ispravljam stotine linija zbog promena koje se ne vide kao sto je cirilicni reflist. -- Bojan  Razgovor  23:04, 11. март 2018. (CET)

Јел? Нисам знао. Онда смо ја и остали који користимо пајвики Ајнштајни, а Бојан не може да покрене, а има ботове већ доста година. Ја имам бота годину дана, па још и доприносим истом што директно на гериту, што пријављивањем багова које не знам да решим. Zoranzoki21 (разговор) 23:06, 11. март 2018. (CET)

Super -- Bojan  Razgovor  23:08, 11. март 2018. (CET)

Па ништа.. Очигледно је да тераш по свом. Zoranzoki21 (разговор) 23:11, 11. март 2018. (CET)

Ja nisam taj koji se poziva na meni je lepše, članak je moj... 100 ljudi, svakom se nešto sviđa, ne sviđa... Ja se pozivam na praksu, a mnogo sam duže ovde. Da mislim da je ćirilični reflist nešto vredno truda, potrudio bih se. -- Bojan  Razgovor  23:15, 11. март 2018. (CET)

Ne pravim greške jer želim, već zato što ne mogu da predvidim kome je šta palo napamet. -- Bojan  Razgovor  23:25, 11. март 2018. (CET)

Сме и може, али ако ја то не видим,ако не водимо расправу, онда нисмо ништа добили јер ће опет кроз неко време се иства ствар десити. Слудили сте ем, више не знам коме одговарам. -- Bojan  Razgovor  23:36, 11. март 2018. (CET)

Ja mogu da vidim samo ako slucajno natrcim u skorasnjim izmenama. Posto sam uglavnom nocna smena, cesto ne vidim sta se desava preko dana. I zamisli situaciju kada se ne bi držali nekih nepisanih pravila. Kada bih hteo da radim nesto, zbog necijeg hira bih ili botom izostavio nesto ili pogresio. Recimo sve moje linije kada kada slažem odeljke Reference/Literatura/Spoljašnje veze (po postojećoj smernici) podrazumeva se da piše reflist|30em. Nema рефлист/наводи,референце,<references /> Kada bih morao da iskucam sve kombinacije, pre bih se obesio. A da u jednoj liniji nabijem sve kombinacije, dolazilo bi do gresaka.

Споменик

Сад си ме мало заинтригирао, страницу сам подигао на самом мом почетку рада на Википедији (већ сам и заборавио) и велика је вероватноћа да сам несмотрено прекопирао кутију од негде и тако је остало. Ни ја сад нисам нигде нашао да је споменик другчије категоризован него као непокретно културно добро као споменик културе.--Ванилица (разговор) 20:51, 14. март 2018. (CET)

Чланак је на гласању :) --Soundwaweserb (разговор) 15:58, 20. март 2018. (CET)

Погледај.--Soundwaweserb (разговор) 22:12, 20. март 2018. (CET)

Takmičenje

Ćao, Ivane! Imam jedno pitanjce. Da li su članci koje si napisao za takmičenje završeni? Kada budu, molim te da to naznačiš u napomeni. Bilo bi dobro da bude jasno, što bi značilo da piše "završen". Pozdrav, hvala i srećno. --BuhaM (разговор) 21:25, 21. март 2018. (CET)

Споменица

Доделих ти споменицу, али и мало поређах оне које си раније добио, надам се да се не љутиш. Поздрав --Pinki (разговор) 23:56, 1. април 2018. (CEST)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Парк природе Странџа да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 2. 4. 2018. — 9. 4. 2018. --MareBG

Ovde cu ti odgovoriti. Necu se ponovo kandidovati za admina (mada svako jutro kada dodjem ovde, zacudim se da sam jos uvek admin). -- Bojan  Razgovor  05:03, 5. април 2018. (CEST)

Ђуро Ђаковић

Поздрав друже, предложио сам још један мој чланак за сјајан. Погледај га и ако желиш дај неки коментар. --Pinki (разговор) 11:35, 5. април 2018. (CEST)

Поштовани, желео бих да Вас обавестим да је основан Википројекат Изабрани чланци из историје Србије који има за циљ стварање (писање и допуњавање) што више чланака из историје Србије, који би били изабрани за сјајне или добре. Помислио сам да ћете бити заинтересовани за ову активност, па Вас овом приликом позивам да се придружите Пројекту.

--Pinki (разговор) 01:02, 7. април 2018. (CEST)

Ево започео сам списак чланака који би требали да буду допуњени и изабрани на Википедији. --Pinki (разговор) 20:20, 7. април 2018. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Ђуро Ђаковић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 13. 4. 2018. — 20. 4. 2018. --Pinki

Поздрав, имам заиста пуно књига о НОБ, али ову нажалост немам. --Pinki (разговор) 20:27, 8. јун 2018. (CEST)

Дискусија на Тргу

Извини, али у 2 дана закашњења сам са читањем те расправе, тако да не бих могао да се огласим док не ишчитам све... А питање је да ли ће се то десити пре краја недеље... --Ф± 20:18, 12. април 2018. (CEST)

И даље сам на 12. априлу. Ви апсолутно нисте нормални са том дискусијом. Ја просто не стижем све да ишчитам (а сутра идем на пут и нема ме до понедељка). Апосолутно не долази у обзир било какво моје изјашњавање на дату тему без потпуног контекста. --Ф± 20:27, 18. април 2018. (CEST)

Позив да се прикључиш: Википедија:Википројекат Македонија.--Soundwaweserb (разговор) 22:23, 12. април 2018. (CEST)

Језичи шаблон

Тај шаблон већ постоји {{Sk}}. Ја бих ти препоручио да литературу не означаваш на тај начин, него да користиш шаблоне {{cite book}} (за књигу) или {{cite journal}} (за часопис), а када попуниш параметар |language= са sk добијаш (на језику: словачки) и тада ће се тај чланак аутоматски категорисати у Категорија:CS1 извори на словачки језику (sk). — Ранко   Нико лић  ✉ 04:15, 16. април 2018. (CEST)

Хвала на оном одговору, сад си поново доказао да се овде водиш стварима како ти одговара. Да се не би замерио Бојану који те је подржао, не осуђујеш га. Па да те питам како би било назвати нпр. мене када сам у почетку грешио ? Можда да ми дође 20 људи и напише да сам лажов. Или сваког Иповца вандала уместо да опоменемо само залепимо на зид - Лажеш. И кажеш Бојан то не види као увреду, занимљиво. Значи свако од нас има права да лепи епитете другима, ако их не види као увреду? Браво, маестро. Није ствар о Косову, ту смо се занели, али овде сам доста променио мишљење о теби. --MareBG (разговор) 23:39, 16. април 2018. (CEST)

Добро Иване. То је већ поштено од тебе, свако има свој поглед. То са м*дима је врло дискутабилно. Ако ти и ја нисмо лајали после 5 дана не треба нико. Поздрав --MareBG (разговор) 23:59, 16. април 2018. (CEST)

Ја не мислим да он фарба, али да се не враћамо на преткосовски циклус, као што кажеш ту су админи да процене хладне главе, нас "усијаних" је доста на админ табли. --MareBG (разговор) 00:14, 17. април 2018. (CEST)

Добар део људи овде је чак гласао и за Зорана да добије админ права, а након оне „античке трагедије” са повлачењем коју нам је приредио пар дана раније. О неким стварима треба добро размислити пре него се напишу --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:25, 18. април 2018. (CEST)

Кандидат за статус доброг

Поздрав, чланак Кичмењаци кандидован је за статус доброг, у току је расправа на страници на разговор. Уколико желиш можеш да изнесеш своје мишљење! :) --Rastko Milenković (разговор) 19:04, 21. април 2018. (CEST)

Кичмењаци

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Кичмењаци да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 23. април 2018. — 30. април 2018. --Rastko Milenković (разговор) 12:59, 24. април 2018. (CEST)

Манастир Црна Река

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Манастир Црна Река да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 2. мај 2018 — 9. мај 2018 --Окунинуши

Фудбалска репрезентација Пољске

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Фудбалска репрезентација Пољске да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 8. мај 2018. — 15. мај 2018. ----Soundwaweserb (разговор) 15:19, 8. мај 2018. (CEST)

Фотографија МЈ

Иване што се тиче оних слика, највероватније неће моћи све три, али једна, евентуално две може. Надам се да ће и то бити од користи.--Марко Станојевић (разговор) 15:25, 2. јул 2018. (CEST)

Не знам, ја ћу да пробам максимум да извучем још ове две недеље колико сам овде, па ће да видимо шта ће бити на крају.--Марко Станојевић (разговор) 16:25, 2. јул 2018. (CEST)

Биће нешто сигурно. Остало ми још 90 фотографија да убацим да би испунио циљ 400 фотографија. Пошто тренутно скупљам тих 90, највероватније ће фотографије које теби требају бити убачене у току следеће недеље када будем све убацивао.--Марко Станојевић (разговор) 08:56, 3. јул 2018. (CEST)

Само да јавим, пет фотографија од оних што си ми рекао сигурно убацујем, а за остало ћемо видети. Биће у уторак или понедељак.--Марко Станојевић (разговор) 09:38, 5. јул 2018. (CEST)

Као да ми читаш мисли. Управо гледам те фотографије о споменицима и ставићу их све на списак па се надам да ће све и бити убачене.--Марко Станојевић (разговор) 10:38, 5. јул 2018. (CEST)

Иване шаљем ти пет фотографија, две из Титовог обиласка Споменику Револуције [8], [9] и три из обиласка спомен гробља Крушик [10], [11], [12]. Није много, али надам се да ће додатно да улепша чланке.--Марко Станојевић (разговор) 10:50, 10. јул 2018. (CEST)

Жикица Јовановић Шпанац

Поздрав, управо приводим крају чланак Жикица Јовановић Шпанац па ћу га номиновати за сјајан. Ево да и ја мало дам допринос ваљевским темама :) --Pinki (разговор) 20:30, 12. јул 2018. (CEST)

Чланак је обиман а има свега 5-6 „црвених” чланака што значи да је тема добро обрађена. --Pinki (разговор) 20:50, 12. јул 2018. (CEST)

Ако имаш нешто од новије литературе слободно пошаљи. --Pinki (разговор) 21:41, 12. јул 2018. (CEST)

Поздрав друже само да ти јавим да је отворена расправа за чланак Жикица Јовановић Шпанац па те молим да учествујеш у расправи. Поздрав и хвала унапред. --Pinki (разговор) 21:47, 14. јул 2018. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Жикица Јовановић Шпанац да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 21. јил 2018 — 28. јул 2018. --Pinki (разговор) 22:35, 21. јул 2018. (CEST)

Спомен гробље на Крушику

Стварно не знам, нити се могу сетити, али сам цео комплекс прошао и сликао оно што је било интересатно. Сећам да је тамо било неке дечурлије са мајкама, па се бојим да избегавајући да њих сликам, нешто и праскочио.--Ванилица (разговор) 21:34, 14. јул 2018. (CEST)

Поздрав, не стигох да ти одговорим препордне, али видим да си га кандидовао за добра и имаш моју подршку. Добро је урађен чланак. --Pinki (разговор) 19:29, 15. јул 2018. (CEST)

Јерковић

Поштовани, чланак Душан Јерковић је предложен за расправу пред гласање о стављању на списак сјајних чланака. Ова расправа траје седам дана и одвија се на страници за разговор чланка. Укључите се у расправу и у њој изнесите своје мишљење о предложеном чланку или сугестије и предлоге за побољшање чланка. Унапред хвала. Расправа траје у периоду 02.08.2018 — 09.08.2018 ----Pinki (разговор) 11:43, 2. август 2018. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Душан Јерковић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 9 — 16. август 2018. ----Pinki (разговор) 10:37, 10. август 2018. (CEST)

Принцип

Поштовани, чланак Слободан Принцип Сељо је предложен за расправу пред гласање о стављању на списак сјајних чланака. Ова расправа траје седам дана и одвија се на страници за разговор чланка. Укључите се у расправу и у њој изнесите своје мишљење о предложеном чланку или сугестије и предлоге за побољшање чланка. Унапред хвала. Расправа траје у периоду 12.09.2018 — 19.09.2018 ----Pinki (разговор) 21:54, 12. септембар 2018. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Статистике каријере Ендија Марија да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 25. 9. 2018. — 2. 10. 2018. --Soundwaweserb (разговор) 18:13, 25. септембар 2018. (CEST)

Стева Колубарац

Поздрав, само да ти јавим да сам започео са сређивањем чланка о Стевану Филиповићу, а то сам започео преименовањем чланка у Стјепан Стева Филиповић. Мислим да је тај назив нај прикладнији с обзиром да тако пише и на спомен-плочи на Спомен-гробљу Крушик. Ако ти не буде тешко могао би да сликаш споменик Мише Пантића у Ваљеву. Добро би дошао за чланак о њему. --Pinki (разговор) 14:22, 18. септембар 2018. (CEST)

Поздрав, имам ја материјала о Миши Пантићу из књиге Овде је Србија рекла слобода па ћу мало додати о њему, мада сам и ја скоро видео ту књигу о Миши на Купинду. Тражио сам тамо и књигу о Стевану из 2012. године, али је доста скупа, а не знам да ли је баш добра. Ако можеш да ми кажеш мало више о тој књизи — да ли ту има више фотографија са вешања и да ли је ту дата обимнија Стевина биографија? У неким биографијам се појављује неколико погрешних података о њему, које сам сада разјаснио у овом чланку. Мислим да је ово један од мојих бољих чланака, јер сам заиста уложио доста времена да би разјаснио неке ствари. У досадашњим биографијама се слабо обрађује његово учешће у борбама у Подринском одреду, које сам колико толико успео да реконструишем. У књизи Споменици Народноослободилачке борбе пише да му је 1959. године у кругу фабрике дрвне индустрије подигнут споменик. Знаш ли да ли тај споменик и даље постоји? Ако постоји можда би могао да га сликаш. Ја ћу ових дана да одем до Дедиња да сликам његову бисту код Музеја Југославије. Таман да употпуним чланак, мада и сада има доста фотографија. Одлично ако средиш чланак о вајару Сретену Стојановићу, јер сам ја средио о његовом брату Младену. --Pinki (разговор) 20:49, 25. септембар 2018. (CEST)

Не знам јеси ли видео ову фотографију?

Upravo privodim kraju, tj na delu sam o vešanju. Nemam puno materijala za odeljak Narodni heroj, koji upravo treba da s ebavi nasleđem tako da slobodno ubaci kad završim. Ono što me sada muči su dve stavri — da li je Filipović u Valjevo prebačen u maju 1942. godine iz Šapca ili je prebačen direktno iz Beograda februara 1942. godine. Šta stoji u toj knjizi? I ono što mi svakako možeš pomoći je gde je tačno mesto izvršenja vešanja i da li se tu sada nalazi bista Filipovića? Po nekom mom saznanju iz knjiga to je na prostoru današnjeg Doma kulture? Jer u opisu egzekucije u tekstovima stoji da je to izvršeno na vašarištu-pijaci? Slabo poznajem Valjevo, bio sam skoro ali samo na Vidraku i Krušiku. Vidim da je pijaca preko Kolubare, a da li je pre bila s druge strane? --Pinki (разговор) 22:31, 25. септембар 2018. (CEST)

Ово је за сада финална верзија чланка. Разрешио сам дилему око пребацивања у ваљевски затвор, то је 25. марта. Тако пише на документу, а и књизи где се наводи 25. фебруар је неко само пермутовао месец јер се наводи у римским бројевима. Сутра ћу још мало поправоити и дотерати неке ставри па ти убаци још шта има из те новије књиге. --Pinki (разговор) 22:42, 26. септембар 2018. (CEST)

Kako napreduje rad na dopuni članka, pošto je deo koji si ubacio u odeljak spomenici već opisan. Mislio sam da ćeš ubaciti deo o spomen-pločama koje su postavljane, kao i još nekim spomenicima. --Pinki (разговор) 12:43, 1. октобар 2018. (CEST)

Rekao sam ti da postoji ta bista na Dedinju, to je tačno preko puta Muzeja Jugoslavije. Postoji još uvek ta bista, rekao sam da ću je slikati. Samo da se vreme malo popravi, da ne slikam baš sad po kiši. --Pinki (разговор) 09:30, 2. октобар 2018. (CEST)

Поздрав друже, мало сам изменио и обликовао део који си допунио, надам се да се нељутиш. --Pinki (разговор) 15:13, 4. октобар 2018. (CEST)

Ок су измене, не знам ни сам како бих средио те поднаслове. Ја сам у досадашњој пракси све што комеморише неког народног хероја од споменика, улица и сл. стављао у поднаслов Народни херој, а овде има доста текста и до би се могло још додатно поделити. Мени се искрено није свиђала првобитна подела на споменике и онај рогобатни наслов Школство, привреда и уметност. Можда би се у крајњој мери све могло задржати на само једном поднаслову Народни херој. → Ево управо ти ово пишем кад видим да си ми писао. Убацуј ти шта имаш од података, само не треба ићи много у ширину, јер онда чланак постаје превише опширан. За кандидатуру ћемо лако, када се све заврши. --Pinki (разговор) 20:42, 4. октобар 2018. (CEST)

Стева ново

Овај уводни део — Лик Стевана Филиповић је након рата, током обнове и изградње земље и споменика посвећених НОБ који су у ово време масовно подизани, меморијализован и слављен кроз низ различитих споменика који су подигнути у његову част. Два најпознатија су била парафразе чувене фотографије Филиповића на вешалима постављени у Ваљеву и Опузену, али осим њих и разне бисте и спомен-плоче наведене испод. Крајем двадесетог и почетком 21. века, током распада Југославије и следећу деценију након тога, споменичко, али друго наслеђе везано за народног хероја из протеклог периода је доживело девастацију - од рушења споменика, скидања биста и спомен-плоча, до преименовања улица са његовим именом, школа и других организација и установа — бих ипак преформулисао на следећи начин:

Лик Стевана Филиповић је у периоду након Другог светског рата, меморијализован и слављен кроз низ различитих споменика који су подигнути у његову част. Два најпознатија су била парафразе чувене фотографије Филиповића на вешалима постављени у Ваљеву и Опузену, али осим њих и кроз разне спомен-бисте и спомен-плоче. Током распада Југославије и друштвено-политичких промена, које су проузроковане овим распадом, споменичко, али друго наслеђе везано за Стеву Филиповића и друге народне хероје, доживело је девастацију — од рушења и запуштања споменика, скидања бисти и спомен-плоча, до преименовања улица, школа и других организација и установа, са њиховим именом и др.

Разлог:

Део након рата, током обнове и изградње земље и споменика посвећених НОБ који су у ово време масовно подизани — меморијализација и истицање Стеве Филиповића је ипак дошло мало касније, не баш у првом таласу комеморизације НОБ. Рушење споменика није условио само расапад Југославије, већ и друштвено-политичка промена које је узрокована распадом земље. Такође, додао сам ово и других народних хероја јер нису рушени или запуштени само Стевини споменици, неко ге то био део општег односа према народним херојима. Ово последња деценија, прва деценија ми искрено мало смета јер као да се ради о средњовековој личности, када је тешко утврдити године, ипак треба бити конкретан и навести деценије 1990-е, 2000-е и др. --Pinki (разговор) 21:11, 4. октобар 2018. (CEST)

Па да али се контекст односи и на друге народне хероје, нпр обарана је и биста Марка Орешковића на Новом Београду јер је и он био Хрват. Тај талас с почетка 1990-их се може више окарактерисати као антихрватство, него као антикомунизам. Радикали су први почели још 1993. у Новом Саду са уклањањем бисти и спомен-плоча, а тада је страдао и Титов споменик у Ужицу (1992). Зато сам и додао оно друштвено-политичких промена, које је проузроковао. Промене назива улица су кренула након пада социјалиста на локалу, а то је у већини градова било још 1996. године. Конкретно прва промена назива у Београду је била 1990. када је укинуто пар улица (Едварда Кардеља нпр), а прва већа промена је била 1997. године након доласка опозиције на власт, па је потом настављена 2004. и 2009. године. Иначе она улица на Дедињу се прво звала Стевана Филиповића, као и истоимена месна заједница, па је касније, мислим после 2000-е преименована у улицу Стјепана Филиповића. Чак мислим да на самом споменику стоји Стеван Филиповић. --Pinki (разговор) 22:26, 4. октобар 2018. (CEST)

• 
• 
• 
• 

Evo uslikah danas Stevin spomenik na Dedinju. --Pinki (разговор) 19:47, 6. октобар 2018. (CEST)

Поздрав, шта ћемо са Стевом? Да га предложим на гласање или ћеш га допуњавати? --Pinki (разговор) 11:27, 14. октобар 2018. (CEST)

Kovačević

Pošto vidim da moram pojedinačno ljudima da objašnjavam tok rasprave i da se pravdam od lažnih optužbi, evo da objasnim i tebi. Najpre nije uopšte sporno to kako se Kovačević izjašnjavao, već što se tvrde neke stvari, za koje smatram da ni Đilas nije napisao, a dotični se poziva na njega. Tvrdnju — Иако га после рата у неким књигама у складу са политиком КПЈ наводе као Црногорца — treba obrazložiti ili barem navesti u kojim knjigama se to navodi, kao što sam ja u člancima o Stevi Filipoviću i Slobodanu Principu naveo u kojim se knjigama navode pogrešne tvrdnje o njima. Takođe bitno je razlikovati da li su to neke zvanične knjige poput raznih enciklopedija ili su to pojedinačna dela određenih autora, jer neko drugi može takođe navesti suprotno — da u pojedinim knjigama nije navođen kao Crnogorac. Takođe tvrdnju — на шта се није гледало са симпатијама у врху партизанског покрета — treba obrazložiti jer istorijske činjenice govore suprotno, na njega se gledalo sa ne simpatijama do te mere da mu je dodeljen čin pukovnika, da je bio komandant brigade i postavljen za komandanta divizije, da je odmah po smrti proglašen za narodnog heroja i da je bio član Vrhovnog štaba. Zbog čega bi se članku dodavao čitav pasus u kome bi stajale tri rečenice, od kojih dve gore pomenute nisu tačne!? Kao što si rekao može se napisati njegova nacionalnost u člnaku, ali ovakve samovoljne konstrukcije treba izbaciti. --Pinki (разговор) 14:40, 7. октобар 2018. (CEST)

Pa valjada se bar mi znamo. Ovde sam preko 10 godina, napisao sam skoro 20 članka koje je zajednica ocenila kao dobre i sjajne, iza mene je dugogodišnji rad i sad treba da me uči neko ko ima 833 izmene na projektu. On se nakukao na Trgu kako ga ja progonim i kako sam srbomrznac. Miljanu sam već sinoć sve objasnio i složio se kao i ti. Ništa je nikom niti dam niti ne dam, ali mora se znati neki red. Kao drugo on ili ne razume ono što pročita ili ne ume da to interpretira, jer u člnaku o Lubardi sam iz uvoda ibacio rečenicu — У САНУ је оставио писмо у којем захтева да се при сваком излагању његових дела обавезно нагласи да је по народности Србин — jer joj naprosto tu nije mesto, i stavio je članak. On se s tim ne slaže i naziva me srbomrzcem. Inače u pismu na koje se poziva, Lubarda nigde ne zahteva da se pri svakom izlaganju obavezno naglasi da je Srbin već samo dostavlja kratku biografiju u kojoj piše da je Srbin i traži da se njegove slike na izložbi nađu u grupi slikara iz SR Srbije. To i piše ovde. Ako je on Lubardi dodao ono što nije napisao, zašto i Đilasu ne bi dodao nešto. --Pinki (разговор) 14:53, 7. октобар 2018. (CEST)

Читао сам ја ово од Иване Лучић-Тодосић ставио си ти ово у литературу на чланку Народни хероји Југославије. За мене лично овде нема ништа ново, све што пише ми је познато, а и Зборник народних хероја имам и то сва три издања. Моја замерка њеном раду је што обрађује прво издање које представља почетни стадијум сакупљања података о народним херојима и није потпуно. Многима чак фале и слике. Друго и треће издање књиге су доста сређенији у односу на прво и што се тиче података и што се тиче тона писања, јер су избачене неке да кажем „неенциклопедијске ствари”. На крају тог првог издања стоји апел да се сви који имају податке о појединим народним херојима јаве редакцији. Ту су углавном описана ратна учешћа, а недостаје оно чиме су се бавили пре рата. Јер су саборци, а већину народних хероја су предлагале Секције бораца бригада/дивизија углавном знали ратни пут неког хероја, а слабо о његовом предратном животу, то се посебно односи на оне хероје који нису били чланови КПЈ, па није било оних који су их познавали од раније из партијског периода. --Pinki (разговор) 15:16, 7. октобар 2018. (CEST)

Позив

На страници Википедија:Захтеви за администрирање покренуто је гласање о додели бирократских права кориснику Миљану Симоновићу. Гласање траје у периоду 30. 9  — 7. 10. 2018. --Miljan Simonović (разговор) 08:49, 2. октобар 2018. (CEST)

Иване извини молим те, ја сам скроз заборавио за зборник. Ево сада сам послао мејл Предрагу. Надам се да сада није касно.--Марко Станојевић (разговор) 20:31, 15. октобар 2018. (CEST)

Данас сам се чуо са Предрагом Илићем поводом новог броја Анала који излазе сутра и у коме су и моја два рада (да се мало похвалим) и рекао је да ће да ми пошаље и тај зборник из 2103. године који теби треба, тако да ћу у недељу да ти сликам када будем дошао кући. Поздрав.--Марко Станојевић (разговор) 19:04, 16. октобар 2018. (CEST)

АРБиХ

Убацићу ових дана, сада ми нешто мрско. — Ранко   Нико лић  ✉ 11:55, 18. октобар 2018. (CEST)

Златни љиљани

Поздрав, стварно ми је невероватно колика се прашина дигла око овог чланка и какве све глупости људи пишу!? Тема је легитимна, добро си написао чланак и имаћеш моју подршку на гласању. Да имам више времена написао бих списак одликованих и то само из ината. --Pinki (разговор) 10:51, 30. октобар 2018. (CET)

Не схватљиво ми је да људи нису ни мало одмакли у својим ускогрудим размишљањима и да нешто што им смета или фали у том чланку, не примећују у неком другом чланку. Посебно ми је смешно што се неки брину шта ће рећи медији у РС ако ово постане изабрани чланак!? Просто невероватно. Ти си већ направио везу ка списку носилаца Златног љиљана, можда не би било лоше написати тај списак, тј побројати њихова имена са основиним подацима, попут оних на списку народних хероја — име и презиме, година рођења и смрти, и година одликовања. На интернету се нигде не налази овај списак, па би свако ко трага за списком био упућен управо овде не Википедију. --Pinki (разговор) 14:25, 30. октобар 2018. (CET)

Da slažem se da je to baš obiman posao. Ja se sećam koliko mi je trebalo da sredim spisak narodnih heroja, a njih je oko 400 manje od ljiljana. --Pinki (разговор) 15:11, 30. октобар 2018. (CET)

Здраво. Можда си погрешно схватио, али не тражим ја од тебе да ти у чланак убацујеш трачеве и чаршијске приче. У ствар сам се ионако укључио јер сам запазио ту „хајку” на Саунда, а примједба му је била на мјесту (мада му ти замјераш на начин који је изнио). Нити кажем да ти као аутор који је сређивао чланак требаш одједном дати да други уређују како сматрају. И ја када нешто напишем у глави имам неки костур чланка који сам замислио и нема потребе да га ико мијења ако нема објективне потребе. Ја сам увијек спреман да нешто критикујем или савјетујем, али баш да некоме тумбам чланак и нарушавам неко ауторово „право укуса” баш и нисам. Исто очекујем и од других да се према мени понашају на тај начин. Дакле, не тражим од тебе да на силу нешто стављаш у чланак јер се то тако свуда прича већ да имаш јасно у виду да се тако прича и да на ту тему можда и има која референца. Ако нема, нема, али овдје се показало да ипак има материјала за понешто рећи (мада не сада толико нешто претјерано како то изгледа, ми формално „битке водимо” око текста само једног одјељка). --Жељко Тодоровић (разговор) 16:10, 1. новембар 2018. (CET) с. р.

Моје становиште у овој ствари јесте да се треба „испитати” оно што се прича у јавности и евентуално закључити може ли се то потврдити референцама или не. За такве ствари и служи СЗР, ту иду и спекулације и доста тога што није за ГИП. Ја сам недавно чисто на основу чаршијске приче о „лажном доктору” Мирољубу Петровићу истражио те пронашао референцу да је човјек заправо уредан доктор наука и да та прича нема основ (али она ће и даље постојати и Википедија није борац за правду да некоме нарочито објашњава да су то промашене спекулације). А уредност његовог доктората је релевантна информација за чланак и корисна за читаоца (иако је то тек реченица-двије). У овом случају, провјерити те написати колико је носилаца Златних љиљана контроверзно је такође релевантно и корисно за читаоца и наравно да подржавам прецизирање неког навода тамо гдје имамо прецизне податке. Ако је пак нешто заступљено широко, а ми имамо податак да је „лаж”, онда и то треба нагласити јер је то релевантна информација (или просто не дозвољавати да се та „лаж” ставља у чланак). Често сам неке биографије писао знајући каква је перцепција о тој личности у дијелу јавности па ипак од тога ништа не ставим у чланак јер на крају и остане само перцепција, а не енциклопедијски материјал. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:32, 1. новембар 2018. (CET) с. р.

Јел чланак прошао или не? Истекло је време за расправу пре 12 сати.--Soundwaweserb (разговор) 20:02, 4. новембар 2018. (CET)

Да ли је чланак прошао расправу или не? Према правилима је требало да се после 7 дана приступи гласању или повуче предлог. Ако је потребно још 7 дана, наведи на страници пошто мислим да није против правила. Поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 23:50, 5. новембар 2018. (CET)

Фотке

Здраво Иване. :) Наравно да бих могла. Питаћу их радо и надам се да ће дозволити. Поздрав Tekiii (разговор) 14:25, 6. новембар 2018. (CET)

Филип Филиповић

Поздрав, позивам те да погледаш чланак Филип Филиповић, који сам номиновао за сјајан и да евентуано на страници за разговор даш одређени коментар о чланку. Хвала унапред. --Pinki (разговор) 21:22, 10. новембар 2018. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Филип Филиповић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 17.11.2018. — 24.11.2018. ----Pinki (разговор) 21:22, 17. новембар 2018. (CET)

У вези са Спомеником палим Крајишницима, овде можеш пронаћи нешто о саветовању Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#8. јун --Pinki (разговор) 13:14, 19. новембар 2018. (CET)

Службени текст

То је објављени службени текст и ту нема никакве дилеме. Службени текстови се према закону не могу заштитити ауторским правом. Спорно је по мени само шта обухвата израз службени текстови, али он у сваком случају обухвата текстове. Добио сам тумачење од Института за интелектуално власништво БиХ (иако непотпуно), па ћу га поставити у току дана.— WR 11:15, 20. новембар 2018. (CET)

Spomenica

Svakako je zaslužena. ВЛАДА ^да? 21:17, 20. новембар 2018. (CET)

Бања Лука

Поздрав, проверио сам сада у Енциклопедији НОР-а, Бањалучки НОП одред је формиран 1943. године, издвајањем из дотадашњег Четвртог крајишког партизанског одреда. Што се тиче помињања бањалучког одреда 1941. године, сви ови крајишки одреди су очигледно имали и локални назив, с тим што је Други крајишки и у званичном називу садржао одредницу козарачки. --Pinki (разговор) 22:53, 20. новембар 2018. (CET)

Мислим да је много боља формулација — посвећен је Народноослободилачкој борби народа Босанске крајине, него — посвећен партизанским борцима Босанске крајине у Другом свјетском рату. Ово „партизански борци” се односи само на борце у редовима НОВ и ПОЈ, а термин Народноослободилачка борба се односи на целокупну борбу, све борце и учеснике НОР, позадинске раднике, активисте НОП, АФЖ, УСАОЈ и др. Сам назив споменика је „Споменик палим Крајишницима”, што и сигурише на овај термин који предлажем, да је назив споменика Споменик палим борцима, онда би постојећа формулација била ок. --Pinki (разговор) 10:39, 29. новембар 2018. (CET)

Такође, формулација — десила партијско и друга савјетовања чланова и симпатизера КПЈ, би била боља десила партијска саветовања руковдства КПЈ за Босанску крајину. Ти скупови нису били неформални скупови чланова и симпатизера, већ састаници односно саветовања руководства Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину. --Pinki (разговор) 10:46, 29. новембар 2018. (CET)

Чланак је започет екавицом, зашто би био пребациван ијекавицу? Чланак свако заслужује да буде сјајан, прочитаћу га веровано вечерас или сутра, тад ћу имати мало више времена. --Pinki (разговор) 11:59, 29. новембар 2018. (CET)

Није проблем, погледаћу у току вечери. — Ранко   Нико лић  ✉ 18:19, 29. новембар 2018. (CET)

Завршио сам. — Ранко   Нико лић  ✉ 19:58, 1. децембар 2018. (CET)

Savetovanja su bila ilegalna, nije bilo slikanja :) Nemoj sa crkvom, molim te, stavi najbolje Đuru Pucara Starog. --Pinki (разговор) 22:04, 29. новембар 2018. (CET)

Започео сам читање чланка. Кажи ми да ли ћеш можда ти писати чланка Саветовања на Шехитлуцима, пошто не знам да ли је то уопште тема за писање чланка. То је ипак било саветовање на Обласном нивоу и није посебно обрађивано у енциклопедијама које су се бавиле НОБ-ом. --Pinki (разговор) 13:34, 2. децембар 2018. (CET)

Имао бих пар измена, али чекам да скинеш шаблон РУТ, не рече ми за саветовање ништа. Ако не планираш да га пишеш онда нема потребе да стоји веза ка њему, јер га нико неће други писати. Такође доле имаш пуно црвених веза, који руже чланака, а мислим да ни то нико неће писати као нпр. → Завод за заштиту споменика културе Народне Републике Босне и Херцеговине. --Pinki (разговор) 13:58, 2. децембар 2018. (CET)

Да да сад видим горњи део поруке. Мој ти је савет да назив чланка буде Саветовања на Шехитлуцима или евентуално Саветовања на Шехитлуцима 1941, оно „јуна и јула ” је непотребно. Иако неко буде писао о том Заводу треба ставити СР БиХ, уместо НР БиХ. Кад кинеш РУТ извршићу пар измена. Иначе Ок је чланак имаћњ моју подршку. Поздрав --Pinki (разговор) 14:16, 2. децембар 2018. (CET)

Писмо

Послао сам. Ових дана немам много слободног времена (само у вечерњим часовима). Ако одговоре сутра или прекосутра јавићу ти отприлике у ово вријеме, или ће поставити неко из ОТРС тима (ако су ажурни). Ја те захтјеве шаљем са секундарне мејл адресе коју сам некада давно направио за сличне ствари.— WR 22:00, 29. новембар 2018. (CET)

Не, никакав одговор није стигао на моју адресу. Што се тиче комисије, сачекај још мало. Петак је за њих почетак викенда, а понедјељак је крај викенда. Можда добијеш одговор тамо око сриједе, четвртка...— WR 19:01, 3. децембар 2018. (CET)

СБР

Од пре неколико година користим првих 6 књига које сам купила у продавници која се налази у згради где је смештена Матица српска (у БМС која је издавач нису имали, и жешће су се зачудили зашто хоћу да их купим, замисли). Књиге нису биле претерано скупе (свака је коштала између 2 и 2,5 хиљада динара), узгред сам сестри још платила и казну за паркинг од 1.000 динара (илити специјалну карту за паркинг), јер кад смо стале испред продавнице, нисмо виделе знак, да се паркинг испред књижаре плаћа (мислим и да га са те стране није ни било, јер смо га тражиле). У сваком случају, више ме је коштало да све те књиге пренесем до куће. Сада видим да су ове године штампали и седми део, надам се да ћу га набавити ускоро, сад је лакше докупити једну, мада нисам сигурна да је има у продаји, јер летос нису имали баш смо били у истој тој продавници. Књиге садрже далеко више информација, него што се то може видети онлајн, али ако немаш књиге, могу ти послужити линкови који налазе у самом чланку, неко их је поставио, не знам како ниси видео, мени линкови раде. Узгред, у чланак сам поставила фотографију мојих књига, које имам код куће. Ако ти треба нека личност конкретно, а не налазиш онлајн, могу да ти пошаљем оно што се може прочитати у тим књигама.--Тајга (разговор) 02:02, 3. децембар 2018. (CET)

Па, за коју личност тражиш тачно? Видим да си у последње време уређивао више чланака, па не могу да закључим, а и овако, слабо пратим дешавања, да ме не удари неки јују (како овде обично кажу).--Тајга (разговор) 02:22, 3. децембар 2018. (CET)

Не, нема га ни у књизи СБР. Мислим да нису обухваћене личности које су још живе или које су релативно скоро преминуле. Информације очигледно у овом случају треба тражити на другом месту. Видим да на интернету има једна његова биографија у пдф формату, претпостављам да је већ имаш, а има и више његових књига по интернету, мада верујем да си ти то већ све нашао, с обзиром да се спремаш да пишеш о њему. А које си ти књиге хтео да набавиш, заборавих да питам, можда ми даш неку идеју. Видим да су ове године штампали и нови том српске енциклопедије. КАд би бар имали на диску, уместо на папиру, да не морам да носим толику тежину--Тајга (разговор) 03:06, 3. децембар 2018. (CET)

Осим да скупим комплет СБР, занимале би ме и неке друге енциклопедије, ако их кад буде било и тада будем имала где да их сместим, речници, атласи и занимљиве књиге за децу, све искључиво на ћирилици, нисам ништа друго конкретно смислила... Рачунајући такође да имам лимит 23+8 и да сам доста старијих књига наследила.--Тајга (разговор) 12:17, 3. децембар 2018. (CET)

Срећно са књигом, мада изгледа ми чудно обимна и надам се је вредела дуготрајног прикупљања пара за њу, те да није истог типа као онај фамозни списак добитника ордена, на коме фале политички и криминално неодговарајући ликови. Нисам видела твоју претходну поруку, пардон, ћорава.--Тајга (разговор) 17:34, 3. децембар 2018. (CET)

Видим да си већ написао чланак о Душану Лукачу, ја покушавала да ти пронађем још нешто и ништа. Лепо си то урадио, само имам једно питање. Да ли си ти ијекавичар? Ја сам мислила да ниси, не знам да ли си приметио, али у тексту чланка има микс.--Тајга (разговор) 20:12, 3. децембар 2018. (CET)

Бојим се да имаш пропусте, ако си хтео да пишеш ијекавицом. Она јесте мање присутна на Википедији, али нисам експерт и сигурно ћу погрешити, готово исто колико и ти. Нема смисла инсистирати на ономе што не знамо добро, посебно кад знамо да постоје они којима је то дијалекат у свакодненвној употреби. Ја кад пишем нешто тако, обично позовем неке пријатеље праве ијекавичере да ми помогну, али поузданих пријатеља овде немам ниједног, који су били одавно су отишли, и сад имам само супротно. Али знам да овде има неколико одличних ијекавичара, мислим да би радије помогли теби него мени, тако да је боље да им се за помоћ за преглед текста обратиш ти. Нашла сам једну реченицу коју ћу сад додати, а тражим већ сатима јер је тај историчар врло интересантна личност и јесте битан. Писао је о стварима које су и данас врло актуелне. С обзиром да је референца за многе текстове који се по интернету пишу, сасвим сигурно ће се о њему писати док Срба буде било, па си одлуку о писању чланка о њему добро предвидео. Разумем те у вези касних сати, то се и мени дешава.--Тајга (разговор) 23:08, 3. децембар 2018. (CET)

Додала сам реченицу, али си у целом тексту имао неке специјалне знаке који су ти се вероватно прилепили из оригиналног текста у пдф формату, па сад изгледа као да сам скинула текст уместо додала. Овај едитор текста мени ради што би код мене рекли веома „дупично”. Мени се пак лепе одељци, јадан на другог, посебно након навода литературе. Свако ми писање личи помало на ноћну мору.--Тајга (разговор) 23:49, 3. децембар 2018. (CET)

И још једна ствар, биографије се пишу у прошлом времену, треба избегавати садашње приповедачко време, колико ја знам. Али да не дуљим даље, нема смисла.--Тајга (разговор) 23:58, 3. децембар 2018. (CET)

Ух, па ти си чланак ставио на такмичење, нисам видела, извини. Мислим да још неки детаљ из његове биографије може да се улови претрагом по овој књизи, а пар његових књига се могу у целости спустити са znaci.net, мада у њима нема биографских података.--Тајга (разговор) 13:07, 4. децембар 2018. (CET)

Стварно се даље не бих мешала, бар док се такмичење не заврши и препоручила бих ти да искористиш то што сам ти показала. Касније, ако не пронађеш још података ти, имаћу прилике да погледам мало (много не) по заоставштини мојих предака, што тренутно нисам у прилици. Знам да се у њој налазе и неке од његових књига, па можда тамо нађем још нешто о аутору. Али и у тој једној књизи коју си користио о Устанку у Крајини, која је заправо његова докторска дисертација, такође се налази један од података које сам додала ја, а није било потреба, јер си га сигурно видео и могао си да га додаш ти. Имати за професора, а затим и сарадника једног академика и живу легенду, као што је био Васо Чубриловић, чија се вредност рада не мења ни са годинама, ни са променама друштвених уређења, велика је ствар, и то се не даје поредити са којекаквим измишљаторима, кривотворцима, ревизионистима, историчкорупотражиоцима, сензационалистичким публицистама и осталим скоројевићима историје, каквих има сад.--Тајга (разговор) 01:09, 5. децембар 2018. (CET)

У овом случају стварно немаш шта да жалиш за СРБ, јер тамо нема података о њему, а нема ни о личности о којој пишеш сада. Мени лично се чини битан детаљ да је на својој кожи као дете преживео неке од ствари, које је касније проучавао и о којима је писао и тешко да бих прескочила 17 настрадалих чланова фамилије, но како ти воља. Обећала сам и то важи увек, што се тиче СРБ, ако постоји информација, наћи ћу начина да ти је доставим, неће ми бити тешко.--Тајга (разговор) 01:52, 5. децембар 2018. (CET)

Нисам стручњак, али мислим да што се историчара тиче није у питању лична траума, мада у детињству то јесте за њега био тежак лични губитак и био би свакоме. Када је неко рањив на неку тему, он од ње бежи, као ђаво од крста, не уме да се суочи са њом и свакако је неспособан да посведочи, те се не бави детаљним и ширим проучавањем. У СРБ је седми део, коначно завршио са словом М и стигао до презимена који почињу на Пан.--Тајга (разговор) 02:47, 5. децембар 2018. (CET)

Па не знам, мени и тај чланак као пример, изгледа поприлично филозофски. Јер, није тешко спознати алу са шест глава, за коју аутор наводи да му не смета, иако се од злодуха, добро не очекује. Не знам ни колико има смисла приступ о патуљастим нацијама, ако генетика, арехологија, порекло речи и обичаји не говоре тако, више ми личи на неки неисторијски приступ, али никад се не зна, шта све једно на друго личи. --Тајга (разговор) 02:01, 13. децембар 2018. (CET)

хвала на указаним примерима. У принципу, далеко од тога да могу да се не слажем са мишљењем реномираног професора, само сам покушала да објасним да се више ради о филозофији, која је мени недовољно позната област и не баш предмет интересовања, него о историји. Не могу рећи да ме чуди да се професор таквог калибра покушава истерати на примитиван начин са радног места у Сарајеву, које му по заслугама и врсти посла и више него сасвим припада, имајући у виду да су у своје време, из тог града протерани многи, међу њима и велики стручњаци из разних области, након завршетка ратних сукоба, у којима већина њих није учествовала (мада јесте пропатила), само на бази националне или верске припадности, а сви знамо да нема професионалне струке која то себи може приуштити. И да се зачудо, бар на први поглед, тај недостатак не осећа. Јер то чишћење, које и сам професор у тој ТВ емисији такође помиње, нажалост води проширењу чишћења и на све остале, а по истим методама... Остајемо се надати да ће у свом послу добити неке боље прилике за рад.--Тајга (разговор) 00:01, 17. децембар 2018. (CET)

ОТРС

Филип и Миљан, ако је овај списак оно што мислим да јесте: https://meta.wikimedia.org/wiki/OTRS/Users

Не знам да ли сам некога прескочио, само сам прелетио преко списка.— WR 20:21, 4. децембар 2018. (CET)

Да, Миљан и ја то пратимо. Не видим да је стигла дозвола од госпође. --Ф± 21:23, 4. децембар 2018. (CET)

Није стигло ништа... --Ф± 20:12, 10. децембар 2018. (CET)

Па пошто се са скриншотовима може манипулисати, онда се то не може прихватити. Такође, није баш валидна дозвола у којој се дозвољава Википедији. Потребно је ослобађање под слободном лиценцом. --Ф± 20:20, 10. децембар 2018. (CET)

Није. С обзиром на то када сам послао, вјероватно неће ни стићи.— WR 18:26, 11. децембар 2018. (CET)

Не мислим да је добра стратегија да их „бомбардујемо” са захтјевима са више адреса у кратком временском периоду, то би лако могло имати супротан ефекат од оног који желимо постићи. Мислим да треба направити одређене измјене у писму у смислу да препоручени одговор и адреса на коју га треба послати буду јасније назначени у првобитном мејлу који ми шаљемо.— WR 12:04, 15. децембар 2018. (CET)

Биохемија

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Биохемија да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 10. децембар 2018 — 17. децембар 2018 --Dcirovic (разговор) 21:07, 13. децембар 2018. (CET)

Кула Ненадовића

Позз Иване :) Успела сам да нађем две фотке. Окачила сам их на оставу тако да их можеш користити. Једна је општи изглед, а такве фотке већ постоје на остави, али сам је окачила јер је доброг квалитета. Друга је јако занимљива и свакако је нема, нарочито не на остави и биће ти корисна за историју куле. Надам се да ти је ово корисно. :) Замолила бих те само да чланак илуструјеш са ове две фотке до краја месеца како бих додала на листу током стажирања.:) --Tekiii (разговор) 18:29, 18. децембар 2018. (CET)

Споменик у Ритопеку

Поздрав Иване! :) Фотке које си ми тражио Републички завод дефинитивно нема, већ само Завод Града Београда. Ја сам успела да нађем две фотографије споменика и то сам „окачила” на оставу. Надам се да ће ти бити од помоћи, барем мало. Поздрав --Tekiii (разговор) 11:59, 21. децембар 2018. (CET)

@Obsuser: Ne radi ni sad. Niti me je obavestilo na tvoj ping mene na szr. Sasvim slučajno sam video da si pisao nešto na svojoj szr., tj. da si mi odgovorio. --ANTI_PRO (разговор) 03:04, 6. јануар 2019. (CET)

Nemoj ni da ti padne na pamet da sumnjaš u mene. Srećni praznici, --Ванилица (разговор) 08:52, 6. јануар 2019. (CET)

Хтела сам да ти кажем

да сам преврнула све књиге што имам и нисам нашла нити једну једину књигу, па чак ни само чланак од аутора Душана Лукача. Посебно сам тражила било какво његово помињање у књигама из области историје, у регистрима имена, садржајима, предговорима и слично, имала сам и неке чланке о прослави неке од годишњица Историјског института, додуше све то сам прегледавала доста на брзака. Међутим, нисам пронашла ама баш ништа. У последње време немам среће са тражењем података. Стога сам додала неколиког ствари, превасходно библиографију, које сам пронашла на интернету... С друге стране, морам да ти се извиним, што никада нисам скупљала значкице на мојој корисничкој страници и што ћу ону коју си ми доделио у скорије време готово сигурно скинути, исто као и многе друге пре тога, па се надам да се због тога нећеш наљутити. Лично сам престала другим уредницима да их додељујем пре доста година, једну од последњих, мени у инат обрисао је са своје корисничке странице један, све до тада и након тога више никада, с моје стране, веома цењени уредник, уз пригодно смишљен и за мене веома увредљив коментар. Од онда имам тешку фобију, не усуђујем се да било шта пишем по туђим корисничким страницама, мада сматрам да ти заслужујеш похвалнице с моје стране, далеко више него обрнуто...--Тајга (разговор) 02:42, 12. јануар 2019. (CET)

У праву си, грашка у корацима. Хвала,--Ванилица (разговор) 11:21, 12. јануар 2019. (CET)

Гласање је у току.--Soundwaweserb (разговор) 18:02, 24. јануар 2019. (CET)

Молба

Пише да је Jcb обрисао, јер наводно није имала дозволу. Немам начин да видим да ли је то заиста тачно. Можда да прво контактираш Марка, па ако је заиста имала дозволу, могу да погледам тикет који је стигао, да видим да није можда пропуштено да се означи. --Ф± 09:17, 2. фебруар 2019. (CET)

Па ОК, ако си сигуран, онда се обрати горепоменутом админу, са питањем зашто је обрисао и захтевом да се врати. --Ф± 10:20, 3. фебруар 2019. (CET)

Ајде сада ћу да погледам све дозволе па ти јављам. Можда сам заборавио да је ставим на листу за дозволу, али се надам се да није то у питању. Видим да су остале ту.--Марко Станојевић (разговор) 03:16, 4. фебруар 2019. (CET)

Јесте, то је у питању. Некако сам пропустио да линк слике поставим на списак. Убићу се!!! Немогуће је вратити, јер би требало да се шаље музеју да поново потписују, а не верујем да ће то хтети. Не могу да верујем да сам ту једну пропустио. Извини молим те, не могу да ти опишем колико сам се изнервирао.--Марко Станојевић (разговор) 03:22, 4. фебруар 2019. (CET)

Жао ми је што од 436 фотографија, само сам на ову заборавио да добијем дозволу, а њу сам баш бирао за тебе као и две преостале о Крушику. Баш ми криво.--Марко Станојевић (разговор) 23:00, 4. фебруар 2019. (CET)

Стева

Уколико стигнеш погледај чланак Стјепан Стева Филиповић, предложио сам га за изабрани --Pinki (разговор) 11:13, 13. фебруар 2019. (CET)

Слике

Правила су на ВП:ПОС, а предлози ће се постављати на Википедија:Предлози за изабране слике. Та страница је тек започета и имамо 15 дана да је средимо с обзиром да процес почиње 1. марта. Свака помоћ око осмишљавања изгледа те странице је добродошла.— WR 00:09, 14. фебруар 2019. (CET)

Стева Колубарац

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Стјепан Стева Филиповић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 19. фебруар 2019 — 26. фебруар 2019 ----Pinki (разговор) 10:15, 19. фебруар 2019. (CET)

Папа Франциско

Зато што се чланак некада звао Папа Фрања, па је под тим насловом остала архива. Сад се види. :) --Miljan Simonović (разговор) 01:48, 22. фебруар 2019. (CET)

Предлагање изабраних слика за април 2019.

На страници Википедија:Предлози за изабране слике у току је процес предлагања изабраних слика за април 2019. Сви регистровани корисници могу предложити до ОСАМ изабраних слика у периоду 1. март — 8/15. март --— WR 19:18, 1. март 2019. (CET)

Примили сте ову поруку јер сте учествовали у расправи и/или гласању о правилима за изабране слике. Уколико не желите да примате обавјештења, додајте своје корисничко име на ВП:СТОПОБАВЕШТЕЊА — WR 19:18, 1. март 2019. (CET)

Gde se glasa za izabranu sliku? --Pinki (разговор) 15:44, 9. март 2019. (CET)

Или сам ја глуп или је ово глупо замишљено, нигде нема да се остави глас за неку слику. --Pinki (разговор) 19:03, 9. март 2019. (CET)

Хвала...

на честитки, али сам поднио захтјев на Мети да ми се скину права. Покушаћу кроз неко вријеме поново. Гласање је било срамотно, не сматрам га уопште консензусом заједнице. Админи улијећу у задњим минутама и гласају против не би ли калкулисали процентом, опет примјетна униформност чланова ВМС на гласању — то просто није мој свијет. Све што смо досад накарадно отпочињали даљи ток свега тога је био још накараднији, нема потребе да се накарадност појачава оваквим кадровским калкулацијама. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:50, 12. март 2019. (CET) с. р.

Ако сам те добро схватио, ти хоћеш да вратиш моје измјене на чланку јер нисам навео референце да се свеци пишу са великим С и нисам ставио референцу за хиперлинк на датумима? Занимљиво. — др:НЕШoo2 ^реци 04:50, 27. март 2019. (CET)

То имаш у чланку о Скендербегу. — др:НЕШoo2 ^реци 04:54, 27. март 2019. (CET)

(Navodna) pravopisna greška

[ https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Studije_zapadnog_ezoterizma&type=revision&diff=12470930&oldid=12470866Ovo] nije pravopisna nego tipografska greška. --Јагода испеци па реци 18:57, 31. март 2019. (CEST)