Саборна црква у Мостару — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 83.228.121.98 (разговор) на последњу измену корисника Sourcerery
ознака: враћање
Ред 6: Ред 6:
Саграђена је [[1873]]. године и представљала је један од симбола града [[Мостар]]а. Налази се на локацији Бранковац.<ref name="Интервју: Григорије Дурић (06,50 мин)"/> Велелепна, монументална и живописна црква посвећена [[Света Тројица|Светој тројици]] била је један од највиших и најлепших православних храмова на [[Балкан]]у. Храм је потпуно срушен у [[Рат у Босни и Херцеговини|рату]] [[1992]]. године.<ref>[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/1543 Српска православна црква: Епархија захумско-херцеговачка и приморска] {{ср}}</ref> Храм је 15. јуна 1992. гранатиран а онда запаљен, а недуго потом и миниран.<ref name="Сјећање на Србе страдале у долини Неретве">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63478 |title=Сјећање на Србе страдале у долини Неретве |author= |authorlink= |date=15. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=16. 6. 2012. }}</ref>
Саграђена је [[1873]]. године и представљала је један од симбола града [[Мостар]]а. Налази се на локацији Бранковац.<ref name="Интервју: Григорије Дурић (06,50 мин)"/> Велелепна, монументална и живописна црква посвећена [[Света Тројица|Светој тројици]] била је један од највиших и најлепших православних храмова на [[Балкан]]у. Храм је потпуно срушен у [[Рат у Босни и Херцеговини|рату]] [[1992]]. године.<ref>[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/1543 Српска православна црква: Епархија захумско-херцеговачка и приморска] {{ср}}</ref> Храм је 15. јуна 1992. гранатиран а онда запаљен, а недуго потом и миниран.<ref name="Сјећање на Србе страдале у долини Неретве">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63478 |title=Сјећање на Србе страдале у долини Неретве |author= |authorlink= |date=15. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=16. 6. 2012. }}</ref>


Саборни храм Свете тројице грађен је у периоду од [[1863]]. до [[1873]]. године. Новац за градњу дао је српски живаљ [[Мостар]]а и околине. Велики прилог послао је султан [[Абдул Азиз]], а део новца дарован је из [[Руска Империја|Руске Империје]]. Градитељи цркве били су херцеговац [[Спасоје Вулић]] и познати бугарски неимар [[Андреја Дамјанов]].
Саборни храм Свете тројице грађен је у периоду од [[1863]]. до [[1873]]. године. Новац за градњу дао је српски живаљ [[Мостар]]а и околине. Велики прилог послао је султан [[Абдул Азиз]], а део новца дарован је из [[Руска Империја|Руске Империје]]. Градитељи цркве били су херцеговац [[Спасоје Вулић]] и познати неимар [[Андреја Дамјанов]].


Храм је [[Базилика]]лне основе, са малим и малобројним отворима, надоградња је [[византијско царство|византијског]] стила са шест неједнаких [[купола]] на високим остакљеним тамбурима, који су освијетљавали унутрашњост. [[Звоник]] који је грађен у [[барок]]ном стилу, атике са [[Готика|готичким]] и [[Оријентализам|оријенталним]] шиљцима и богата пластика око отвора, биле су стилске карактеристике Цркве Свете тројице у Мостару.
Храм је [[Базилика]]лне основе, са малим и малобројним отворима, надоградња је [[византијско царство|византијског]] стила са шест неједнаких [[купола]] на високим остакљеним тамбурима, који су освијетљавали унутрашњост. [[Звоник]] који је грађен у [[барок]]ном стилу, атике са [[Готика|готичким]] и [[Оријентализам|оријенталним]] шиљцима и богата пластика око отвора, биле су стилске карактеристике Цркве Свете тројице у Мостару.

Верзија на датум 11. јануар 2020. у 12:47

Саборна црква у Мостару 1890—1900.

Саборна црква у Мостару је била саборни храм епархије захумско-херцеговачке Српске православне цркве у периоду од 1873. до 1992. године. Била је највећа црква на Балкану до краја 19. вијека.[1]

Историја

Саборна црква у Мостару

Саграђена је 1873. године и представљала је један од симбола града Мостара. Налази се на локацији Бранковац.[1] Велелепна, монументална и живописна црква посвећена Светој тројици била је један од највиших и најлепших православних храмова на Балкану. Храм је потпуно срушен у рату 1992. године.[2] Храм је 15. јуна 1992. гранатиран а онда запаљен, а недуго потом и миниран.[3]

Саборни храм Свете тројице грађен је у периоду од 1863. до 1873. године. Новац за градњу дао је српски живаљ Мостара и околине. Велики прилог послао је султан Абдул Азиз, а део новца дарован је из Руске Империје. Градитељи цркве били су херцеговац Спасоје Вулић и познати неимар Андреја Дамјанов.

Храм је Базиликалне основе, са малим и малобројним отворима, надоградња је византијског стила са шест неједнаких купола на високим остакљеним тамбурима, који су освијетљавали унутрашњост. Звоник који је грађен у барокном стилу, атике са готичким и оријенталним шиљцима и богата пластика око отвора, биле су стилске карактеристике Цркве Свете тројице у Мостару.

Спољне мере цркве у основи су 26 x 45 m, висина централне куполе је 30 m, а висина звоника са крстом је 45 m. У унутрашњости цркве доминирали су елементи у богатом позлаћеном дуборезу, импозантни олтар са 44 иконе, класицистичка уља на платну, кружно степениште са проповедницом и свечана престола за владику и свештенике. Крајем 20. века, центрану куполу и јужни зид осликали су грчки фрескосликари. Велика троделна камена капија, дело архитекте Момира Коруновића, изведена је почетком 20. века у стилу национално-романтичарског експресионизма.

Слава Саборне цркве у Мостару је Празник Педесетнице (Силазак Светог духа на апостоле).[4]

Рушење и обнова храма

Саборна црква Свете Тројице запаљена је и до темеља порушена, 15. јуна 1992. године од Муслимана у јединицама ХОС-а.[5][6][7] Обнова Цркве Свете тројице започета је 2010. године.[8] У цркви је 1888. сахрањен митрополит Леонтије Радуловић чије су мошти пронађене 2010. приликом обнове цркве. Освећење крстова за обновљену цркву било је 4. новембра 2018.[9][10]

Референце

  1. ^ а б „Интервју: Гост: Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије (06,50 мин)”. Радио телевизија Републике Српске. 21. 8. 2011. Приступљено 21. 8. 2011. 
  2. ^ Српска православна црква: Епархија захумско-херцеговачка и приморска (језик: српски)
  3. ^ „Сјећање на Србе страдале у долини Неретве”. Радио-телевизија Републике Српске. 15. 6. 2012. Приступљено 16. 6. 2012. 
  4. ^ Српска православна црква: Слава Саборне цркве у Мостару (језик: српски)
  5. ^ Ловреновић, Иван: Srpski Mostar Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2016)
  6. ^ Изетбеговић се интересирао како живе Срби у Мостару, Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ Снимак рушења Саборне цркве, Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ Počela obnova Saborne crkve u Mostaru, Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ Освећење крстова Саборног храма у Мостару (СПЦ, 4. новембар 2018)
  10. ^ Седам позлаћених крстова над Мостаром („Политика”, 4. новембар 2018)

Спољашње везе

Саборна црква у Мостару на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саборна_црква_у_Мостару&oldid=22785720”