Хомосексуалност

Хомосексуалност (старогрч. ὅμοιος, исти + лат. sexus, пол) је осећање сексуалне и естетске привлачности, те потребе укључења у емотивну или сексуалну везу са особом истог пола. Поред већинске хетеросексуалности, то је један од видова сексуалне оријентације код човека, те као таква није предмет индивидуалног избора.

Хомосексуалност може бити и мушка и женска. Термин геј се употребљава за мушке хомосексуалне особе, док се термин лезбијка користи за женске хомосексуалне особе.

Склоност појединца ка сексуалним односима са оба пола се назива бисексуалност.

Реч хомосексуалност је старија од речи хетеросексуалност (обе су неологизми) и појављује се први пут 1869. године у памфлету Карла-Марије Кертбењија, а у ширу употребу улази 1886. године издавањем књиге „Сексуална психопатија“ (Psychopathia Sexualis) немачког неуролога Рихарда фон Крафт-Ебинга.

Хомофилија је сличан термин који описује привлачност ка истом полу која се мање или уопште не манифестује у физичком облику. Супротност хомофилији је хомофобија, мржња према хомосексуалцима.

Процењује се да је у људским популацијама број хомосексуалаца између 1 и 10%, при чему је нешто мало више хомосексуалних мушкараца него жена.

Медицинска карактеризација

Жена посматра мушке љубавнике (Кина, Династија Ћинг)

Застава у бојама дуге која се често користи као симбол покрета за права хомосексуалаца од 1978.

Научна заједница више не сматра хомосексуалност менталним поремећајем. Америчко удружење психијатара је 1973. године уклонило хомосексуалност као поремећај из одељка „Сексуалне девијације“ „Дијагностичког и статистичког упутства менталних поремећаја“ (енгл. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, DSM-II).

ИЦД-9 Светске здравствене организације из 1977. године је наводио хомосексуалност као ментално обољење, а 1990. године је усвојена резолуција којом је хомосексуалност уклоњена из ИЦД-10 (1993). ИЦД-10 је на списак додао его-дистоничну сексуалну оријентацију, која се односи на особе које желе да промене свој полни идентитет или сексуалну оријентацију због психолошког поремећаја или поремећаја у понашању.

Такође постоји и мишљење да је хомосексуалност последица поремећеног односа андрогена и естрогена, тј. да поремећен рад жлезда које луче ове продукте стварају предуслове за хомосексуално понашање..

Неке организације, међу којима су Министарство одбране Сједињених Америчких Држава и групе за репаративну терапију не прихватају став Америчког друштва психијатара и Светске здравствене организације да хомосексуалност није ментални поремећај.

Стеченост или урођеност

Близаначке студије показују да је тзв. конкордантност код монозиготних близанаца вишеструко већа од оне код дизиготних близанаца (браће и сестара). Ранији подаци (студија Калмана из 1952) говоре чак и о потпуној, стопроцентној, конкордантности хомосексуалнисти у монозиготних близанаца, док новија истраживања (Бејлија и Пиларда из 1991) дају цифру од око 52%. То практично значи да уколико је један члан (једнојајчаног) близаначког пара хомосексуалан, други члан, пошто деле исти генетички материјал, је у великом проценту, такође, хомосексуалан. Уколико би тај проценат био 100%, као што сугеришу раније студије, то би значило да је хомосексуалност у потпуности одређена наследним чиниоцима. Уколико је, пак, проценат мањи, утицај других, развојних фактора, такође би се морао узети у обзир. Наведени подаци говоре о значајном утицају наследних чинилаца у пореклу хомосексуалне оријентације.

Види још

Хомосексуалност је распрострањена и код животиња.

• Трансродност
• Лезбијка

Спољашње везе

• Геј-Србија: Српска геј и лезбејска онлајн заједница
• Организација за лезбејска људска права
• Центар за промоцију културе ненасиља и равноправности
• Центар за промоцију и унапређење ЛГБТ људских права и квир културе, Ниш
• Лезбијски и геј културни центар ДЕВЕ, Београд
• Квирија Б92 блог