Станислава Пешић
Станислава Пешић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Станислава Пешић |
Датум рођења | 7. јун 1941. |
Место рођења | Гроцка, код Београда, окупирана Краљевина Југославија (Подручје Војног заповедника у Србији) |
Датум смрти | 20. новембар 1997.56 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Занимање | глумица |
Рад | |
Активни период | 1960—1993 |
Битна улога | Куда после кише — Лела Песма — породиља Саша Три сата за љубав — Маца Позориште у кући — Олга Петровић |
Веза до IMDb-а |
Станислава Пешић (Гроцка, код Београда, 7. јун 1941 — Београд, 20. новембар 1997) била је филмска, позоришна и телевизијска глумица.
Похађала је основну школу „Вук Караџић“ у Београду.[1] Након студија глуме на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду ангажована је у Народном позоришту.
На филму дебитује 1961. и за улогу Саше у „Песми“ Радоша Новаковића награђена је на фестивалу у Пули. Након тога, игра главне и веће споредне улоге у филмовима „Медаљон са три срца“ (1962), „Право стање ствари“ (1964), „Штићеник“ (1966) и „Куда после кише“ (1967) Владана Слијепчевића, „Три сата за љубав“ (1968) Фадила Хаџића и „Бог је умро узалуд“ (1969) Радивоја Ђукића.
Велику медијску популарност донела јој је улога Олге у ТВ серији „Позориште у кући“. На Телевизији Београд је радила и као водитељка програма за децу.
Неколико месеци пред смрт објављена је њена књига Деветнаест друштвених игара.
Преминула је од рака 20. новембра 1997. године у Београду.
Политичарка Весна Пешић њена је рођена сестра. Имала је двојицу синова — Перу, са вајаром Славољубом Вавом Станковићем и Ивана, са композитором Војиславом Вокијем Костићем.
Улоге
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Портрет наше сколе, званични сајт школе, приступљено 23.01.2018.