Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

АБЦ протеини

АБЦ протеини су чланови су протеинске суперфамилије, која је једна од највећих и најстаријих фамилија са представницима у свим постојећим таксономским разделима, од прокариота до људи. АБЦ транспортери се обично састоје од вишеструких пођединица, једна или две од којих су трансмембрански протеини и једна или две су за мембрану везане АТПазе. АТПазне пођединице користе енергију везивања и хидролизе аденозин трифосфата (АТП) за транслокацију разних супстрата кроз мембране, било за преузимање или експорт супстрата. Већина мада не сви системи такође имају екстрацитоплазмични рецептор, протеин за који се везује растворак. Неке хомологне АТПазе функционишу у процесима који нису везани за транспорт, као што је транслација РНК и поправка ДНК.

Сматра се да су АБЦ транспортери део АБЦ суперфамилије. То гледиште је базирано на њиховим протеинским секвенцама и на организацији њихових АТП-везујућих касетних (АБЦ) домена, иако су интегрални мембрански протеини вероватно независно еволуирали неко пута, и стога постоји неколико различитих протеинских фамилија. Постоје индикације да су интегрални мембрански протеини АБЦ експортера независно еволуирали бар три пута. АБЦ1 експортери су настали интрагенском трипликацијом 2 ТМС прекурзора чиме је формирано 6 ТМС протеина. АБЦ2 експортери су настали интрагенском дупликацијом 3 ТМС прекурсора, и АБЦ3 експортери су настали из 4 ТМС прекурсора који је дуплиран било екстрагенски што даје два 4 ТМС протеина, оба од којих су неопходна за транспортну функцију, или интрагенски што даје 8 или 10 ТМС протеина.

Цео чланак 311 сјајних чланака

Добар чланак

Мерил Стрип

Мери Луиза Стрип (енгл. Mary Louise Streep; Самит, 22. јуна 1949) америчка је позоришна, филмска, телевизијска глумица и певачица. Често описивана као најбоља глумица генерације. Глумачку каријеру започела је 1971. године у позоришној представи Севиљски плејбој, а прву филмску улогу добила је 1977. године у драми Џулија Фреда Зинемана. Најпознатији филмови у којима је глумила су: Ловац на јелене, Жена француског поручника, Моја Африка, Мостови округа Медисон, Ђаво носи Праду и Сумња. За улогу у драми Крамер против Крамера добила је Оскар за најбољу глумицу у споредној улози, а за улоге у филмовима Софијин избор и Челична дама награђена је Оскаром за најбољу глумицу у главној улози.

Двадесет један пут је номинована за награду Оскар (од којих је освојила три), а 34 пута за награду Златни глобус (од којих је освојила 9). Добитница је два Емија, једне канске Златне палме, једног Златног и једног Сребрног медведа, и две награде БАФТА. Пет пута је номинована за награду Греми а једном за награду Тони. АФИ јој је 2004. године доделио Награду за животно дело. Мерил Стрип је једна од најбољих и највише награђиваних глумица свих времена.

Цео чланак 410 добрих чланака

Изабрани списак

Дискографија Ашера

Амерички певач Ашер издао је девет студијских албума, десет компилацијских албума, осам ЕП-ова и педесет и три сингла (укључујући једанаест као самостални извођач). Његова музика објављена је за музичке куће LaFace, Arista, Jive, и RCA. У Сједињеним Државама продао је више од 23 милиона албума, а широм света преко 43 милиона и постао један од музичара који имају највише проданих албума у 21. веку.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
8. јун — У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
8. јун — Златан Ибрахимовић је званично завршио репрезентативну каријеру на пријатељској утакмици Србија — Шведска.
6. јун — Данска, Грчка, Пакистан, Панама и Сомалија изабране за нове несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, са двогодишњим мандатом почев од јануара 2025.
19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
15. мај — Председник Владе Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.

Остале вести

На данашњи дан

23. јун

1757 — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији.
1785 — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир.
1791 — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена.
1848 — Почео је Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица.
1887 — Основан је Национални парк Банф (на слици), први национални парк у Канади.
1956 — Пуковник Гамал Абдел Насер је изабран за председника Египта.
1994 — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је именица доба једина именица средњег рода у српском језику која се у номинативу једнине завршава на слово А?
… да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ?
… да је Атила по причи умро од инфаркта у сред љубавног чина?
… да је немачки географ Аугуст Цојне први 1808. године употребио појам Балканско полуострво?
… да се једино Нобелова награда за мир додељује у Ослу, а остале у Стокхолму?
… да је Ролан Гарос пилот који је први прелетео Средоземно море?
… да је пециво кроасан пореклом из Аустрије?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Фјорд Јејранјер (норв. Geirangerfjorden) у норвешком округу Мере ог Ромсдал. Фјорд је дугачак, стрм и дубок морски залив настао отапањем ледника. Процењује се да у Норвешкој има око 1200 фјордова.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 690.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 374.241 корисник отворио налог, а од тога су 982 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна