Персијски залив — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 26° С; 52° И / 26° С; 52° И / 26; 52
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
.
Ред 21: Ред 21:
|long = 52
|long = 52
}}
}}

'''Персијски залив''' је део [[Индијски океан|Индијског океана]].<ref name="unstats.un.org">-{United Nations Group of Experts on Geographical Names [http://unstats.un.org/unsd/geoinfo/ungegn/docs/23-gegn/wp/gegn23wp61.pdf Working Paper No. 61], 23rd Session, Vienna, 28 March – 4 April 2006. accessed October 9,}- 2010</ref> Раздваја [[Иран]] од [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] и има површину од 233.000 -{km²}-. Дуг је 989 km, има просечну дубину од 50 метара и највећу дубину од 90 метара. На истоку долази у контакт са [[Омански залив|Оманским заливом]] преко Ормуског мореуза. Земље које излазе на њега су: Иран, [[Ирак]], [[Кувајт]], [[Саудијска Арабија]], [[Бахреин]], [[Катар]] и [[Уједињени Арапски Емирати]].<ref>{{cite web|title=The World Fact Book|author=Central Intelligence Agency (CIA)|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ir.html|accessdate=4. 12. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|title=Political Map of Iran|author=nationsonline.org|url=http://www.nationsonline.org/oneworld/map/iran_map.htm|accessdate=4. 12. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|title=United Nations Cartographic Section (Middle East Map)|last=Nations|first=United|url=http://www.un.org/Depts/Cartographic/english/htmain.htm}}</ref>
'''Персијски залив''' је део [[Индијски океан|Индијског океана]].<ref name="unstats.un.org">-{United Nations Group of Experts on Geographical Names [http://unstats.un.org/unsd/geoinfo/ungegn/docs/23-gegn/wp/gegn23wp61.pdf Working Paper No. 61], 23rd Session, Vienna, 28 March – 4 April 2006. accessed October 9,}- 2010</ref> Раздваја [[Иран]] од [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] и има површину од 233.000 -{km²}-. Дуг је 989 km, има просечну дубину од 50 метара и највећу дубину од 90 метара. На истоку долази у контакт са [[Омански залив|Оманским заливом]] преко Ормуског мореуза. Земље које излазе на њега су: Иран, [[Ирак]], [[Кувајт]], [[Саудијска Арабија]], [[Бахреин]], [[Катар]] и [[Уједињени Арапски Емирати]].<ref>{{cite web|title=The World Fact Book|author=Central Intelligence Agency (CIA)|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ir.html|accessdate=4. 12. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|title=Political Map of Iran|author=nationsonline.org|url=http://www.nationsonline.org/oneworld/map/iran_map.htm|accessdate=4. 12. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|title=United Nations Cartographic Section (Middle East Map)|last=Nations|first=United|url=http://www.un.org/Depts/Cartographic/english/htmain.htm}}</ref>


Ред 34: Ред 35:


== Географија ==
== Географија ==

{{Bez izvora-sekcija}}
Ово полузатворено море површине 251 000 km² на југозападу запљускује [[Арабијско полуострво]], на северозападу [[Месопотамија|Месопотамију]], а на истоку Иранску висораван. Персијски залив дугачак је 989 km. Његову северну обалу углавном чини Иран а јужну Саудијска Арабија. Његов најужи део је [[мореуз]] Хормуз који је широк 56 km. Овај залив је веома плитак, његова максимална дубина износи 90 метара, док је просечна 50 метара.
Ово полузатворено море површине 251 000 km² на југозападу запљускује [[Арабијско полуострво]], на северозападу [[Месопотамија|Месопотамију]], а на истоку Иранску висораван. Персијски залив дугачак је 989 km. Његову северну обалу углавном чини Иран а јужну Саудијска Арабија. Његов најужи део је [[мореуз]] Хормуз који је широк 56 km. Овај залив је веома плитак, његова максимална дубина износи 90 метара, док је просечна 50 метара.


Земље које излазе на Персијски залив су, почев од севера, [[Иран]], затим [[Оман]], [[Уједињени Арапски Емирати]], [[Саудијска Арабија]], [[Катар]], [[Бахреин]], и на северозападу [[Кувајт]] и [[Ирак]]. Ове земље су такође познате и под једним заједничким називом - арапске земље Персијског залива, односно заливске земље.
Земље које излазе на Персијски залив су, почев од севера, [[Иран]], затим [[Оман]], [[Уједињени Арапски Емирати]], [[Саудијска Арабија]], [[Катар]], [[Бахреин]], и на северозападу [[Кувајт]] и [[Ирак]]. Ове земље су такође познате и под једним заједничким називом - арапске земље Персијског залива, односно заливске земље.<ref>{{cite book |author1=Mary Ann Tétreault |author2=Gwenn Okruhlik |author3=Andrzej Kapiszewski |title=Political Change in the Arab Gulf States: Stuck in Transition |url=https://www.rienner.com/title/Political_Change_in_the_Arab_Gulf_States_Stuck_in_Transition |quote=The authors first focus on the politics of seven Gulf states: Bahrain, Iraq, Kuwait, Oman, Qatar, Saudi Arabia, and the UAE. |year=2011}}</ref><ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=xIJBiLdNJm4C&pg=PP55&dq |title=World Migration 2005 Costs and Benefits of International Migration |publisher=International Organization for Migration |page=53 |year=2005}}</ref><ref>{{cite web |title=U.S. Official to Tour Persian Gulf Arab Lands |url=https://www.nytimes.com/1987/05/05/world/us-official-to-tour-persian-gulf-arab-lands.html |quote=A leading American diplomat will start a trip to Iraq and six other Arab countries of the Persian Gulf region this week to discuss the Iran-Iraq war, Administration officials said today. |publisher=[[The New York Times]] |year=1987}}</ref>


Персијски залив и његове приобалне области представљају изузетно богату геолошку регију. Садржи између 55% и 68% укупних светских залиха [[Нафта|нафте]], односно 40% залиха [[zemni gas|природног гаса]]. У њему се налази и највеће светско офшор нафтно поље - Сафанија, које садржи 37 милијарди барела нафте. Енергетика је једна од главних ствари која уједињује заливске земље. У 2002. години Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати произвели су око 25% светске нафте, што је приближно две трећине светских резерви, и око 35% светских резерви гаса. Према проценама [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] из 2010. године, приходи од нафте и гаса чине 61% удела у ирачком, 52% у катарском, 37% у кувајтском, 34% у оманском, 28% у саудијском, 22% у емиратском, 13% у бахреинском и 8% у иранском БДП-у.
Персијски залив и његове приобалне области представљају изузетно богату геолошку регију. Садржи између 55% и 68% укупних светских залиха [[Нафта|нафте]], односно 40% залиха [[zemni gas|природног гаса]]. У њему се налази и највеће светско офшор нафтно поље - Сафанија, које садржи 37 милијарди барела нафте. Енергетика је једна од главних ствари која уједињује заливске земље. У 2002. години Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати произвели су око 25% светске нафте, што је приближно две трећине светских резерви, и око 35% светских резерви гаса. Према проценама [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] из 2010. године, приходи од нафте и гаса чине 61% удела у ирачком, 52% у катарском, 37% у кувајтском, 34% у оманском, 28% у саудијском, 22% у емиратском, 13% у бахреинском и 8% у иранском БДП-у.
Ред 51: Ред 52:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литратура ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book|ref=Lewis1995|last=Lewis|first=H. A. G.|title=The Times Concise Atlas of The World|edition=VII.|publisher=Times Books|location=London|url=http://www.timesatlas.com/heritage/pages/home.aspx|year=1995.|isbn=9780723007180|oclc=312240273}}
* {{cite book|ref=Shupe1992|last=Shupe|first=John F.|title=National Geographic Atlas Of The World|edition=VI.|publisher=[[National Geographic Society]]|location=Washington D. C.|year=1992.|isbn=9780870448348|oclc=26503774}}
* {{cite book|ref=IranicaGeoIVCart|last=Alai|first=Cyrus|title=Geography|chapter=iv. Cartography of Persia|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/geography-iv-cartography-of-persia-|date=15. 12. 2000.}}
* {{cite book|ref=IranicaFishII|last=Aʿlam|first=Hušang|title=Fish|chapter=ii. Salt Water Fishes|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/fish-ii|date=15. 12. 1999.}}
* {{cite book|ref=IranicaFisheries|last=Aʿlam|first=Hušang|title=Fisheries|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/fisheries-|date=15. 12. 1999.}}
* {{cite book|ref=IranicaFaunaI|last=Anderson|first=Steven|title=Fauna|chapter=i. Fauna of Persia|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/fauna-i|date=15. 12. 1999.}}
* {{sh icon}} {{cite book|ref=HER2002|last=Anić|first=Vladimir|authorlink=Vladimir Anić|editor=[[Ljiljana Jojić|Jojić, Ljiljana]], [[Ranko Matasović|Matasović, Ranko]]|title=Perzijski zaljev|series=[[Hrvatski enciklopedijski rječnik]]|publisher=Novi Liber|location=Zagreb|url=http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=eV5kUBg%3D&keyword=perzijski|year=2002.|isbn=9789536045211|oclc=52411892}}
* {{cite book|ref=IranicaFishI|last=Coad|first=Brian W.|title=Fish|chapter=i. Freshwater Fishes|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/fish-i|date=15. 12. 1999.}}
* {{cite book|ref=IranicaPortI|last=Cunha|first=João Teles|title=Portugal|chapter=i. Relations With Persia in the Early Modern Age (1500-1750)|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/portugal-i|date=20. 7. 2009.}}
* {{cite book|ref=IranicaClimate|last=Ehlers|first=Eckart|title=Climate|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/climate|date=15. 12. 1992.}}
* {{cite book|ref=IranicaHydrologyII|last=Ehlers|first=Eckart|title=Hydrology|chapter=ii. Southwestern Persia|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/hydrology|date=15. 12. 2004.}}
* {{cite book|ref=IranicaAngIranRelI|last=Ferrier|first=Ronald W.|title=Anglo-Iranian Relations|chapter=i. Safavid to Zand Periods|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/anglo-iranian-relations-i|date=15. 12. 1985.}}
* {{cite book|ref=IranicaDutchPersRel|last=Floor|first=Willem|title=Dutch-Persian Relations|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/dutch-persian-relations|date=15. 12. 1996.}}
* {{cite book|ref=IranicaHormuzII|last=Floor|first=Willem|title=Hormuz|chapter=ii. Islamic Period|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/hormuz-ii|date=15. 12. 2004.}}
* {{cite book|ref=IranicaFloraII|last=Frey|first=Wolfgang |author2=Kürschner, Harald |author3=Probst, Wilfried|title=Flora|chapter=ii. In Persia|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/flora-ii-in-persia|date=15. 12. 1999.}}
* {{sh icon}} {{cite book|ref=HOL2005|last=Ladan|first=Tomislav|authorlink=Tomislav Ladan|title=Perzijski zaljev|series=Hrvatski obiteljski leksikon|publisher=[[Leksikografski zavod Miroslav Krleža]]|location=Zagreb|url=http://enciklopedija.lzmk.hr/clanak.aspx?id=30650|year=2005.|isbn=9789536748174|oclc=455955725}}
* {{cite book|ref=IranicaIPersGulf|last=Potts|first=Daniel Thomas|title=Persian Gulf|chapter=i. In Antiquity|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/persian-gulf-i-in-antiquity|date=20. 7. 2005.}}
* {{cite book|ref=IranicaMarTradeI|last=Potts|first=Daniel Thomas|title=Maritime Trade|chapter=i. Pre-Islamic Period|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/maritime-trade-i-pre-islamic-period|date=15. 8. 2009.}}
* {{cite book|ref=IranicaBirds|last=Scott|first=Derek A.|title=Birds in Iran|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/birds-in-iran|date=15. 12. 1989.}}
* {{sh icon}} {{cite book|ref=ONE2002|last=Vujić|first=Antun|authorlink=Antun Vujić|title=Perzijski zaljev|series=[[Opća i nacionalna enciklopedija]]|volume=XVI|publisher=Pro Leksis|location=Zagreb|url=http://proleksis.lzmk.hr/natuknica.aspx?NID=41477|year=2002.|isbn=9789537224165|oclc=555147430}}
* {{cite book|ref=IranicaGBIIOver|last=Wright|first=Denis|title=Great Britain|chapter=ii. An Overview of Relations: Safavid to the Present|series=[[Encyclopædia Iranica]]|publisher=Columbia University|location=New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/great-britain-ii|date=15. 12. 2002.}}
* {{cite book|ref=IMF102010|last=Abdih|first=Yasser |author2=Barajas, Adolfo |author3=Rasmussen, Tobias |author4=Schimmelpfennig, Axel |title=Regional Economic Outlook - Middle East and Central Asia|series=World Economic and Financial Survey|publisher=International Monetary Fund|location=Washington D. C.|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2010/mcd/eng/10/mreo1024.pdf|date=oktobar 2010.|isbn=9781589069527|oclc=657596576}}
* {{ar icon}}{{cite book|ref=Alsharhan2008|last=Alsharhan|first=A. S.|editor=Perry, Richard J.|title=Terrestrial Environment of Abu Dhabi Emirate|publisher=Environment Agency|location=Abu Dhabi|url=http://www.soe.ae/English/Documents/Terrestrial_forweb.08.01.09.pdf|year=2008.|isbn=9789948408338|oclc=423074684|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110524015854/http://www.soe.ae/English/Documents/Terrestrial_forweb.08.01.09.pdf|archivedate=2011-05-24}}
* {{cite book|ref=Bosworth1988|last=Bosworth|first=Clifford Edmund|editor=Will, Wolfgang; Heinrichs, Johannes|chapter=Nearchus in Susiana|title=Zu Alexander der Grösse: Festschrift Gerhard Wirth zum 60. Geburtstag am 9.12.86.|publisher=Verlag Adolf M. Hakkert|location=Amsterdam|year=1988.|isbn=9789025609337|oclc=18204616}}
* {{cite book|ref=Carp1980|last=Carp|first=Erik|title=Directory of Wetlands of International Importance in the Western Palearctic|publisher=International Union for Conservation of Nature and Natural Resources|location=Gland|year=1980.|isbn=9782880323004|oclc=7506424}}
* {{cite book|ref=Coogan2009|last=Coogan|first=Michael David|title=A Brief Introduction to the Old Testament: The Hebrew Bible in Its Context|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|year=2009.|isbn=9780195332728|oclc=488667600}}
* {{cite book|ref=Cook1990|last=Cook|first=Andrew S.|title=Survey of the shores and islands of the Persian Gulf 1820-1829|publisher=Archive Editions|location=Slough, Berkshire|year=1990.|isbn=9781852071905|oclc=24590823}}
* {{cite book|ref=Farrokh2007|last=Farrokh|first=Kaveh|title=Shadows in the Desert: Ancient Persia at War|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2007.|isbn=9781846031083|oclc=76936414}}
* {{cite book|ref=Floor2006|last=Floor|first=Willem|title=The Persian Gulf: A Political and Economic History of Five Port Cities, 1500-1730|publisher=Mage Publishers|location=Washington D. C.|year=2006.|isbn=9781933823126|oclc=475828315}}
* {{cite book|ref=GhazbanMotiei2009|last=Ghazban|first=Fereydoun |author2=Motiei, Homayoun|title=Petroleum geology of the Persian Gulf|publisher=[[Tehran University Press]]|location=Tehran|year=2009.|isbn=9789640394205|oclc=642876795}}
* {{cite book|ref=Kamal1933|last=Kamal|first=Yusuf|editor=Sezgin, Fuat|title=Monumenta Cartographica Africae et Aegypti|series=Veröffentlichungen des Institutes für Geschichte der Arabisch-Islamischen Wissenschaften|volume=III. 1.-6|publisher=Johann Goethe-Universität|location=Frankfurt|origyear=1933.|year=1987.|oclc=762348161}}
* {{cite book|ref=KiyaniHaftlang2003|last=Kiyāni Haftlang|first=Kiyānoosh|editor=Rajabi, Azitā|title=A Survey of the Geography of Iran|publisher=Center for International Cultural Studies|location=Tehran|year=2003.|isbn=9789649449135|oclc=254565470}}
* {{de icon}} {{cite book|ref=Lazar1986|last=Lazar|first=M.|editor=Dörflinger, Johannes; Kretschmer, Ingrid; Wawrik, Franz; Tomasi, Elisabeth|title=Lexikon zur Geschichte der Kartographie|publisher=F. Deuticke|location=Wien|year=1986.|isbn=9783700545620|oclc=15129923}}
* {{cite book|ref=Marsh2002|last=Marsh|first=Helene|title=Dugong: Status Report and Action Plans for Countries and Territories|series=Early Warning and Assessment Report Series|volume=I|publisher=United Nations Environment Programme|location=Nairobi|url=http://www.unep.org/NairobiConvention/docs/dugong.pdf|year=2002.|isbn=9789280721300|oclc=51040880}}
* {{cite book|ref=Metz1994|last=Metz|first=Helen Chapin|editor=Nyrop, Richard F.|title=Persian Gulf States: A Country Study|series=Area handbook series|volume=DL|publisher=Library of Congress|location=Washington D. C.|url=http://countrystudies.us/persian-gulf-states/14.htm|year=1994.|isbn=9780844407937|oclc=82850615}}
* {{cite book|ref=MojtahedZadeh2006|last=Mojtahed Zadeh|first=Pirouz|title=Boundary Politics and International Boundaries of Iran|publisher=Universal Publishers|location=Boca Raton, Florida|year=2006.|isbn=9781581129335|oclc=182432238}}
* {{cite book|ref=PirazzoliPluet1991|last=Pirazzoli|first=Paolo Antonio |author2=Pluet, Jean|title=World Atlas of Holocene Sea-Level Changes|series=Elsevier oceanography series|volume=LXIII|publisher=Elsevier|location=Amsterdam|year=1991.|isbn=9780444890863|oclc=24141866}}
* {{cite book|ref=RieglPurkis2012|last=Riegl|first=Bernhard M. |author2=Purkis, Samuel J.|title=Coral Reefs of the Gulf: Adaptation to Climatic Extremes|series=Coral Reefs of the World|volume=V. 3|publisher=Springer|location=Dordrecht; New York|year=2012.|isbn=9789400730076|oclc=761857916}}
* {{cite book|ref=Soucek2008|last=Soucek|first=Svatopluk|title=The Persian Gulf: It's Past and Present|publisher=Mazda Publishers|location=Costa Mesa|year=2008.|isbn=9781568591209|oclc=55871214}}
* {{cite book|ref=SpaldingCollinsKainuma2010|last=Spalding|first=Mark D. |author2=Collins, Lorna |author3=Kainuma, Mami|title=World Atlas of Mangroves|publisher=Earthscan|location=London; Washington D. C.|year=2010.|isbn=9781844076574|oclc=717326414}}
* {{cite book|ref=Wilson2011|last=Wilson|first=Arnold Talbot|title=The Persian Gulf|publisher=Routledge|location=London|origyear=1928.|year=2011.|isbn=9780415608497|oclc=750814765}}
* {{cite book|ref=Zohary1973|last=Zohary|first=Michael|title=Geobotanical Foundations of the Middle East|series=Geobotanica Selecta|volume=III|publisher=G. Fischer|location=Stuttgart|year=1973.|isbn=9789026501579|oclc=641510}}
* {{cite book|ref=Aghajanloo2011|last=Aghajanloo|first=Ameleh |author2=Dolatshahi Pirouz, Moharam |author3=Montazeri Namin, Masoud|title=Numerical Simulation of Tidal Currents in Persian Gulf|series=World Academy of Science, Engineering and Technology|volume=LVIII|publisher=University of Tehran|location=Tehran|url=http://www.waset.org/journals/waset/v58/v58-158.pdf|year=2011.|issn=2010-3778}}
* {{cite book|ref=Anderson1979|last=Anderson|first=Steven|title=Synopsis of the Turtles, Crocodiles, and Amphisbaenians of Iran|series=Proceedings of the California Academy of Sciences|volume=XLI. 22|publisher=California Academy of Sciences|location=San Francisco|year=1979.|oclc=5627236}}
* {{cite book|ref=Braulik2010|last=Braulik|first=Gillian T.|title=Marine mammal records from Iran|series=Journal of Cetacean Research and Management|volume=XI. 1|publisher=Elsevier|location=Amsterdam|url=http://aiu.edu/online/assignments/student/marine%20mammals.pdf|year=2010.|issn=1561-0713|oclc=618572348}}
* {{cite book|ref=CarterChallisPriestmanTofighian|last=Carter|first=Robert A. |author2=Challis, K. |author3=Priestman, S. M. N. |author4=Tofighian, H. |title=The Bushehr Hinterland: Results of the first season of the Iranian-British Archaeological Survey of Bushehr Province, November-December 2004|series=Journal of the British Institute of Persian Studies|volume=XLIV|publisher=British Institute of Persian Studies|location=London|url=http://ucl.academia.edu/RobertCarter/Papers/85524/THE_BUSHEHR_HINTERLAND_RESULTS_OF_THE_FIRST_SEASON_OF_THE_IRANIAN-BRITISH_ARCHAEOLOGICAL_SURVEY_OF_BUSHEHR_PROVINCE_NOVEMBER-DECEMBER_2004|year=2006.|issn=0578-6967|oclc=102700107}}
* {{cite book|ref=Daryaee2003|last=Daryaee|first=Touraj|title=The Persian Gulf in Late Antiquity|series=Journal of World History|volume=XIV|publisher=University of Hawaii Press|location=Honolulu|url=http://www.tourajdaryaee.com/wp-content/uploads/docs/daryaee-article-persian-gulf-in-late-antiquity.pdf|year=2003.|issn=1045-6007|oclc=366526889}}
* {{cite book|ref=FAO1997|author=FAO|chapter=8. Western Indian Ocean|title=Review of the State of World Fishery Resources: Marine Fisheries|series=FAO Fisheries Circular|volume=CMXX|publisher=[[FAO|Food and Agriculture Organization of the United Nations]]|location=Rome|url=http://www.fao.org/DOCREP/003/W4248E/w4248e16.htm|year=1997.|issn=0429-9329|oclc=37692668}}
* {{fr icon}} {{cite book|ref=Gensheimer1984|last=Gensheimer|first=Thomas Robert|title=The Role of Shell in Mesopotamia: Evidence for Trade Exchange with Oman and the Indus Valley|series=Paléorient|volume=X. 1|publisher=CNRS Editions|location=Paris|year=1984.|issn=0153-9345|oclc=4649029696}}
* {{cite book|ref=Hassanzadeh2011|last=Hassanzadeh|first=Smaeyl |author2=Hosseinibalam, Fahimeh |author3=Rezaei-Latifi, Ali |title=Three-dimensional numerical modeling of thermohaline and wind-driven circulations in the Persian Gulf|series=Applied Mathematical Modelling|volume=XXXV. 12|publisher=Elsevier|location=Amsterdam|date=decembar 2011.|issn=0307-904X|doi=10.1016/j.apm.2011.05.040|oclc=742790546}}
* {{cite book|ref=HöpnerEbrahimipourMaraschi2000|last=Höpner|first=Thomas |author2=Ebrahimipour, Hossein |author3=Maraschi, S. M. Kazem|title=Five Intertidal Areas of the Persian Gulf|series=Wadden Sea Newsletter|volume=II|publisher=Common Secretariat for the Protection of the Wadden Sea|location=Wilhelmshaven|url=http://www.waddensea-secretariat.org/news/publications/Wsnl/Wsnl00-2/articles/14hoepner.pdf|year=2000.|issn=0922-7989|oclc=183079704|archiveurl=http://web.archive.org/web/20040826102940/http://www.waddensea-secretariat.org/news/publications/Wsnl/Wsnl00-2/articles/14hoepner.pdf|archivedate=2004-08-26}}
* {{cite book|ref=KämpfSadrinasab2005|last=Kämpf|first=Jochen |author2=Sadrinasab, Masoud|title=The circulation of the Persian Gulf: a numerical study|series=Ocean Science|volume=II. 3|publisher=Copernicus Publications|location=Göttingen|url=http://www.ocean-sci-discuss.net/2/129/2005/osd-2-129-2005-print.pdf|year=2005.|issn=1812-0784|oclc=4663773705}}
* {{cite book|ref=KhordaguiAlAjmi1993|last=Khordagui|first=Hosny |author2=Al-Ajmi, Dhari|title=Environmental impact of the Gulf War: An integrated preliminary assessment|series=Environmental Management|volume=XVII. 4|publisher=Springer|location=New York|year=1993.|issn=0364-152X|doi=10.1007/BF02394670|oclc=4662305681}}
* {{cite book|ref=KonyuhovMaleki2006|last=Konyuhov|first=A. I. |author2=Maleki, B.|title=The Persian Gulf Basin: Geological history, sedimentary formations, and petroleum potential|series=Lithology and Mineral Resources|volume=XLI. 4|publisher=Springer|location=Moscow|year=2006.|issn=0024-4902|doi=10.1134/S0024490206040055|oclc=441541275}}
* {{cite book|ref=Kramp1956|last=Kramp|first=Paul Lassenius|title=Medusae of the Iranian Gulf|series=Videnskabelige meddelelser fra Dansk naturhistorisk forening|volume=CXVIII|publisher=Selskabets Bestyrelse|location=Copenhagen|url=http://www2.eve.ucdavis.edu/mndawson/tS/tsPDF/Kramp1956.pdf|year=1956.|issn=0373-3874|oclc=8858169}}
* {{cite book|ref=Lambeck1996|last=Lambeck|first=Kurt|title=Shoreline reconstructions for the Persian Gulf since the last glacial maximum|series=Earth and Planetary Science Letters|volume=CXLII|publisher=Elsevier|location=Amsterdam|url=http://people.rses.anu.edu.au/lambeck_k/pdf/171.pdf|year=1996.|issn=0012-821X|oclc=4654267232}}
* {{cite book|ref=Larsen1987|last=Larsen|first=Torben Bjørn|editor=Krupp, Friedhelm; Schneider, Wolfgang; Kinzelbach, Ragnar|chapter=Biogeographical Aspects of Middle Eastern and Arabian Butterflies|title=Proceedings of the Symposium on the Fauna and Zoogeography of the Middle East|series=Tübinger Atlas des Vorderen Orients|volume=XXVIII|publisher=Ludwig Reichert|location=Wiesbaden|year=1987.|oclc=492346183}}
* {{cite book|ref=MojtahedZadeh2342004|last=Mojtahed Zadeh|first=Pirouz|title=The Persian Gulf in the Geographical Views of the Ancient World|series=International Seminar on the Historical Cartography of the Persian Gulf in 16 to 18 centuries|publisher=Persian Gulf Online|location=Tehran|url=http://www.persiangulfonline.org/research/An%20Historical%20Geography%20of%20The%20Persian%20Gulf.pdf|date=23. 4. 2004.}}
* {{cite book|ref=PousCartonLazure2004|last=Pous|first=S. P. |author2=Carton, X. |author3=Lazure, P.|chapter=1. Strait of Hormuz|title=Hydrology and circulation in the Strait of Hormuz and the Gulf of Oman-Results from the GOGP99 Experiment|series=Journal of Geophysical Research|volume=CIX. 12|publisher=William Byrd Press for Johns Hopkins Press|location=Richmond, Virginia|url=http://archimer.ifremer.fr/doc/2004/publication-389.pdf|year=2004.|issn=0148-0227|doi=10.1029/2003JC002145|oclc=108669339}}
* {{cite book|ref=Redmount1995|last=Redmount|first=Carol Ann|title=The Wadi Tumilat and the "Canal of the Pharaohs"|series=Journal of Near Eastern Studies|volume=LIV. 2|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago|year=1995.|issn=0022-2968|oclc=86412126}}
* {{cite book|ref=RossUchupiWhite1986|last=Ross|first=David A. |author2=Uchupi, Elazar |author3=White, Robert S.|title=The geology of the Persian Gulf-Gulf of Oman Region: A synthesis|series=Reviews of Geophysics|volume=XXIV. 3|publisher=American Geophysical Union|location=Washington D. C.|year=1986.|issn=8755-1209|doi=10.1029/RG024i003p00537|oclc=4664371907}}
* {{cite book|ref=Smith1191981|last=Smith|first=Robert W.|title=Continental Shelf Boundaries: The Persian Gulf|series=Limits in the Seas|volume=XCIV|publisher=United States Department of State - Office of the Geographer|location=Washington D. C.|url=http://www.state.gov/documents/organization/58838.pdf|date=11. 9. 1981.|issn=1932-3204|oclc=246283519}}
* {{cite book|ref=TabatabaieAmiri1592011|last=Tabatabaie|first=Taybeh |author2=Amiri, Fazel |title=Evaluation of the impact of industrial sewage pollution on marine benthic communities|series=Journal of Water Supply: Research and Technology - AQUA|volume=LX. 6|publisher=International Water Association Publishing|location=London|url=http://www.eko.uj.edu.pl/laskowski/Seminarium/Materialy/JWS2011_Tabatabaie.pdf|date=15. 9. 2011.|issn=0003-7214|oclc=753768963}}
* {{cite book|ref=ThoppilHogan82010|last=Thoppil|first=Prasad G. |author2=Hogan, Patrick J.|title=Persian Gulf response to a wintertime shamal wind event|series=Deep-Sea Research|volume=LVII. 8|publisher=Elsevier|location=Amsterdam|date= 2010.|issn=0967-0637|doi=10.1016/j.dsr.2010.03.002|oclc=649166136}}
* {{cite book|ref=Zibaei22012|last=Zibaei|first=Mansour|title=Technical Efficiency Analysis of Fisheries: Toward an Optimal Fleet Capacity|series=Sustainable Agriculture Research|volume=I. 1|publisher=Canadian Center of Science and Education|location=Toronto|url=http://www.ccsenet.org/journal/index.php/sar/article/download/14549/12048|date=februar 2012.|issn=1927-050X|doi=10.5539/sar.v1n1p96|oclc=4815073749}}
* {{cite book|ref=EIA30122011|author=EIA|title=World Oil Transit Chokepoints|publisher=U.S. Energy Information Administration|location=Washington D. C.|url=http://www.eia.gov/EMEU/cabs/World_Oil_Transit_Chokepoints/pdf.pdf|date=30. 12. 2011.}}
* {{cite book|ref=Reuters862010|author=Reuters|title=Bahrain says $3 bln bridge with Qatar on track|publisher=Reuters|location=London|url=http://in.reuters.com/article/2010/06/08/bahrain-qatar-bridge-idINLDE6571EW20100608|date=8. 6. 2010.}}
* {{cite book|ref=Bloomberg1852012|last=Sheridan|first=Rob|title=Ras Tanura Tankers Had 8.18 Million Tons of Capacity Last Week|publisher=Bloomberg Businessweek|location=New York|url=http://www.bloomberg.com/news/2012-05-18/ras-tanura-tankers-had-8-18-million-tons-of-capacity-last-week.html|date=18. 5. 2012.}}
* {{cite book|ref=TehranTimes232008|author=Tehran Times|title=Khark Achaemenid inscription still imperiled|publisher=Tehran Times|location=Tehran|url=http://old.tehrantimes.com/index_view.asp?code=164263|date=2. 3. 2008.}}
* {{cite book|ref=TehranTimes1142012|author=Tehran Times|title=Persian Gulf name distorters are uncivilized: Ahmadinejad|publisher=Tehran Times|location=Tehran|url=http://www.tehrantimes.com/politics/96823-persian-gulf-name-distorters-are-uncivilized-ahmadinejad-|date=11. 4. 2012.}}
* {{cite book|ref=AAPA2011|author=AAPA|title=World Port Rankings (2010)|url=http://aapa.files.cms-plus.com/Statistics/WORLD%20PORT%20RANKINGS%202010.pdf|publisher=American Association of Port Authorities|location=Alexandria, Virginia|year=2011.}}
* {{cite book|ref=CIACoastline2012|author=[[CIA]]|title=Coastline|series=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Washington D. C.|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2060.html|date=2012.|id=1553-8133}}
* {{cite book|ref=FAO2010|author=FAO Yearbook|title=Fishery and Aquaculture Statistics|publisher=[[FAO|Food and Agriculture Organization of the United Nations]]|location=Rome|url=ftp://ftp.fao.org/FI/STAT/summary/a-0a.pdf|year=2010.|isbn=9789250066981|oclc=712524835}}
* {{cite book|ref=FroesePauly2003|last=Froese|first=Rainer |author2=Pauly, Daniel|title=Fish Species in Persian Gulf|publisher=FishBase|location=Kiel|url=http://fish.mongabay.com/data/ecosystems/Saltwater_Persian_Gulf.htm|date=30. 6. 2003.}}
* {{cite book|ref=IHO1953|author=IHO|chapter=40. Gulf of Oman; 41. Gulf of Iran (Persian Gulf)|title=Limits of Oceans and Seas|series=Special publication (International Hydrographic Bureau)|volume=XXIII|edition=III.|publisher=International Hydrographic Organization|location=Monaco|url=http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf|year=1953.|oclc=5887104}}
* {{fa icon}}{{cite book|ref=IranPZ2006|author=Statistical Centre of Iran|chapter=1.19. Number and area of zones protected by Iran department of environment|title=Iran Statistical Year Book 1385|url=http://amar.sci.org.ir/Detail.aspx?Ln=E&no=98484&S=TP|publisher=Iranian ministry of the Interior|location=Tehran|year=2006.}}
* {{cite book|ref=UNOLABahrain|author=UN OLA|title=Bahrain|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/BHR.htm|date=6. 5. 2010.}}
* {{cite book|ref=UNOLAIran|author=UN OLA|title=Iran|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/IRN.htm|date=3. 2. 2012.}}
* {{cite book|ref=UNOLAIraq|author=UN OLA|title=Iraq|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/IRQ.htm|date=20. 10. 2011.}}
* {{cite book|ref=UNOLAKuwait|author=UN OLA|title=Kuwait|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/KWT.htm|date=3. 2. 2012.}}
* {{cite book|ref=UNOLAOman|author=UN OLA|title=Oman|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/IRN.htm|date=9. 9. 2010.}}
* {{cite book|ref=UNOLAQatar|author=UN OLA|title=Qatar|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/QAT.htm|date=6. 1. 2010.}}
* {{cite book|ref=UNOLAKSA|author=UN OLA|title=Saudi Arabia|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/SAU.htm|date=3. 2. 2012.}}
* {{cite book|ref=UNOLAUAE|author=UN OLA|title=UAE|series=Coastal States of the Persian Gulf|publisher=Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea of the Office of Legal Affairs of the UN|location=New York|url=http://www.un.org/depts/los/LEGISLATIONANDTREATIES/STATEFILES/ARE.htm|date=9. 12. 2011.}}
* {{cite book|ref=UNESCOMAB2562010|author=UNESCO MAB|title=Asia|series=World Network of Biosphere Reserves|volume=III|publisher=UNESCO Man and the Biosphere Programme|location=Paris|url=http://www.unesco.org/mab/doc/brs/apa.pdf|date=25. 6. 2010.}}
* {{cite book|ref=UNGEGN442006|author=UNGEGN|title=Historical, Geographical and Legal Validity of the Name: Persian Gulf|series=23rd Session|volume=LXI|publisher=United Nations Group of Experts on Geographical Names|location=Vienna|url=http://unstats.un.org/unsd/geoinfo/ungegn/docs/23-gegn/wp/gegn23wp61.pdf|date=4. 4. 2006.}}
* {{cite book|ref=UNWTO2012|author=UNWTO|title=Tourism Highlights|publisher=World Tourism Organization|location=Madrid|url=http://mkt.unwto.org/sites/all/files/docpdf/unwtohighlights12enlr_1.pdf|year=2012.|oclc=39303515|archiveurl=http://web.archive.org/web/20120709215809/http://mkt.unwto.org/sites/all/files/docpdf/unwtohighlights12enlr_1.pdf|archivedate=2012-07-09}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 3. октобар 2020. у 08:08

Персијски залив
Сателитски снимак Персијског залива
ЛокацијаЈугозападна Азија
Координате26° С; 52° И / 26° С; 52° И / 26; 52
26° С; 52° И / 26° С; 52° И / 26; 52
Типзалив
Земље басена Саудијска Арабија,
 Бахреин,
 Катар,
 Кувајт,
 Ирак,
 Иран,
 Оман,
 Уједињени Арапски Емирати
Макс. дужина989 km
Површина239.000 km2
Прос. дубина36 m
Макс. дубина102 m
Запремина9.100 km3
Дужина обале15.500 km
Острва52
Водена површина на Викимедијиној остави
1 Shore length is not a well-defined measure.

Персијски залив је део Индијског океана.[1] Раздваја Иран од Арабијског полуострва и има површину од 233.000 km². Дуг је 989 km, има просечну дубину од 50 метара и највећу дубину од 90 метара. На истоку долази у контакт са Оманским заливом преко Ормуског мореуза. Земље које излазе на њега су: Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Бахреин, Катар и Уједињени Арапски Емирати.[2][3][4]

Историја Персијског залива је одувек била узбуркана сукобима који су смањили његов значај у вези између истока и запада, и учинили да Црвено море постане главни пут. У шеснаестом веку залив је дошао под португалску контролу, који су га затим уступили Енглезима који су задржали контролу све до Другог светског рата и стварања Уједињених Арапских Емирата. У скорашње време се одиграло више конфликта: Иранско-ирачки рат од 1980-88, Заливски рат 1990-91 и америчка инвазија Ирака 2003.

Персијски залив и његове обале имају највеће светске резерве нафте, Ал-Сафанија је нејвеће светско офшор нафтно поље.

Персијски залив је смештен у југозападној Азији укљештен између данашњег Ирана (Персије) и Арабијског полуострва. Представља најсевернији огранак Индијског океана. Био је центар збивања у осмогодишњем рату вођеном између Ирана и Ирака (од 1980. до 1988. године). Овај рат познат је такође и као Први заливски рат који је настао као последица ранијих граничних сукоба. Други заливски рат вођен је између Ирака и Кувајта између 1990. и 1991. године.

Залив има велики број ловишта, као и простране коралне гребене . Обална насеља су све до 1970. године била усмерена на рибарство и вађење бисера, када је нафта преузела водећу улогу и од њих направила међународне луке и светске туристичке центре. Индустријализација и изливање нафте током ратова довели су до нарушавања екологије у овом региону.

Историјски и међународно познат као Персијски залив, ову водену површину већина арапских земаља зове Арапски залив или само Залив иако ова два назива нису међународно призната. Име Залив Ирана или Персијски залив је име које је признато од стране Међународне хидрографске организације (IHO).

Географија

Ово полузатворено море површине 251 000 km² на југозападу запљускује Арабијско полуострво, на северозападу Месопотамију, а на истоку Иранску висораван. Персијски залив дугачак је 989 km. Његову северну обалу углавном чини Иран а јужну Саудијска Арабија. Његов најужи део је мореуз Хормуз који је широк 56 km. Овај залив је веома плитак, његова максимална дубина износи 90 метара, док је просечна 50 метара.

Земље које излазе на Персијски залив су, почев од севера, Иран, затим Оман, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Катар, Бахреин, и на северозападу Кувајт и Ирак. Ове земље су такође познате и под једним заједничким називом - арапске земље Персијског залива, односно заливске земље.[5][6][7]

Персијски залив и његове приобалне области представљају изузетно богату геолошку регију. Садржи између 55% и 68% укупних светских залиха нафте, односно 40% залиха природног гаса. У њему се налази и највеће светско офшор нафтно поље - Сафанија, које садржи 37 милијарди барела нафте. Енергетика је једна од главних ствари која уједињује заливске земље. У 2002. години Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати произвели су око 25% светске нафте, што је приближно две трећине светских резерви, и око 35% светских резерви гаса. Према проценама Међународног монетарног фонда из 2010. године, приходи од нафте и гаса чине 61% удела у ирачком, 52% у катарском, 37% у кувајтском, 34% у оманском, 28% у саудијском, 22% у емиратском, 13% у бахреинском и 8% у иранском БДП-у.

Острва

У Персијском заливу се налази велики број малих острва. Бахреин је једно од њих, а самим тим је и заливска земља. Највеће од острва у заливу је острво Кешм, које је смештено у Хормузу и припада Ирану. Друга значајна острва су Велики Тунб, Мали Тунб и Киш, који су под управом Ирана, затим Бубијан који је под управом Кувајта, Тарут под управом Саудијске Арабије, и Далма под управом Уједињених Арапских Емирата. Последњих година дошло је до појаве стварања вештачких острва од стране неких арапских држава. Уједињени Арапски Емирати су правили вештачка острва како би створили несвакидашње туристичке атракације и тиме привукли туристе. Иако изузетно мала, ова острва су имала негативан утицај на шуме мангрове на којима су изграђена често изазивајући еколошке проблеме. Острва Персијског залива су кроз историју такође играла и значајну улогу у трговини великих колонијалних сила какве су Велика Британија и Португалија. Највеће полуострво Персијског залива је држава Катар, са својом површином од 11 500 km². Протеже се 160 km према северу затварајући Бахреински залив, односно његов јужни огранак познатији као Салвашки залив. Већи део обале Персијског залива је пешчаног састава и благог нагиба што је последица деловања плиме и осеке. Она укључује и северну пешчану обалу уз Месопотамију, односно мочварна подручја у Хорасанском каналу између Кешма и копна.

Биологија и екологија

Живи свет у Персијском заливу је веома разнолик, а због својих географских карактеристика и релативне изолације од отвореног мора, јединствен. Овај залив је станиште великог броја највеличанственијих врста биљака и животиња, од којих су неке изложене озбиљној опасности од изумирања. У њему има корала, риба, затим дугонга и китова као и многих других биљних и животињских врста које су међусобно повезане и зависе једне од других. Одличан пример ове симбиозе јесу шуме мангрова којима је за раст неопходна комбинација слане и слатке воде. Оне су уточиште разним врстама ракова, риба и инсеката који представљају главни извор хране морским птицама.

Референце

  1. ^ United Nations Group of Experts on Geographical Names Working Paper No. 61, 23rd Session, Vienna, 28 March – 4 April 2006. accessed October 9, 2010
  2. ^ Central Intelligence Agency (CIA). „The World Fact Book”. Приступљено 4. 12. 2010. 
  3. ^ nationsonline.org. „Political Map of Iran”. Приступљено 4. 12. 2010. 
  4. ^ Nations, United. „United Nations Cartographic Section (Middle East Map)”. 
  5. ^ Mary Ann Tétreault; Gwenn Okruhlik; Andrzej Kapiszewski (2011). Political Change in the Arab Gulf States: Stuck in Transition. „The authors first focus on the politics of seven Gulf states: Bahrain, Iraq, Kuwait, Oman, Qatar, Saudi Arabia, and the UAE.” 
  6. ^ World Migration 2005 Costs and Benefits of International Migration. International Organization for Migration. 2005. стр. 53. 
  7. ^ „U.S. Official to Tour Persian Gulf Arab Lands”. The New York Times. 1987. „A leading American diplomat will start a trip to Iraq and six other Arab countries of the Persian Gulf region this week to discuss the Iran-Iraq war, Administration officials said today.” 

Литратура

Спољашње везе

Персијски залив на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Персијски_залив&oldid=23372944”