Омега-9 масна киселина
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
n−9 масне киселине (ω−9 масне киселине, омега-9 масне киселине) су фамилија незасићених масних киселина које имају заједничку терминалну угљеник–угљеник двоструку везу у n−9 позицији, која је девета веза са метил краја масне киселине.
Особине[уреди | уреди извор]
Неке n−9 киселине су уобичајене компоненте животињских масти и биљних уља. Две n−9 масне киселине су од већег индустријског значаја:
- Олеинска киселина (18:1, n−9), која је главна компонента маслиновог уља и других мононезасићених масти
- Ерукинска киселина (22:1, n−9), која је присутна у уљаној репици, семену шебоја, и семену горушице.
За разлику од n−3 и n−6 масних киселина, n−9 масне киселине нису класификоване као есенцијалне масне киселине (ЕФА). Оне се могу формирати у људском телу из незасићених масти. Недостатак n−6 двоструке везе онемогућава њихово учествовање у реакцијама у којима се формирају еикозаноиди.
У околностима изузетне ЕФА депривације, сисари елонгирају и десатурирају олеинску киселину да би формирали меад киселину, (20:3, н−9).[1] До тога такође долази у мањој мери код вегетаријанаца и семи-вегетаријанаца.[2]
Листа n−9 масних киселина[уреди | уреди извор]
| Уобичајено име | Липидно име | Хемијско име |
|---|---|---|
| Олеинска киселина | 18:1 (n−9) | 9-октадеценоинска киселина |
| Елаидинска киселина | 18:1 (n−9) | (Е)-октадек-9-еноинска киселина |
| Еикозеноинска киселина | 20:1 (n−9) | 11-еикозеноинска киселина |
| меад киселина | 20:3 (n−9) | 5,8,11-еикозатриеноинска киселина |
| Ерукинска киселина | 22:1 (n−9) | 13-докозеноинска киселина |
| Нервонска киселина | 24:1 (n−9) | 15-тетракозеноинска киселина |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Липомицс. „Меад ацид”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2006. г. Приступљено 14. 2. 2006.
- ^ Пхиннеy, СД, РС Один, СБ Јохнсон анд РТ Холман (1990). „Редуцед арацхидонате ин серум пхоспхолипидс анд цхолестерyл естерс ассоциатед wитх вегетариан диетс ин хуманс”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2007. г. Приступљено 11. 2. 2006.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цyберлипид Центер. „Полyеноиц фаттy ацидс”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2006.